Čuvenog bogataša njegov pas tokom šetnje odvukao do smrznute beskućnice na ivici života: Kad je saznao istinu o njoj, zaboravio je na svoju ličnu tragediju

Hladnoća te večeri bila je neobična - gusta, gotovo lepljiva. Provlačila se kroz odeću, uvlačila se pod kožu i terala prolaznike da ubrzaju korake. Ali pored kante za smeće, na zaleđenom trotoaru, jedna devojčica je mirno sedela, kao da se plašila da poremeti noć. Samo su njene mutne, beličaste oči otkrivale da nije mogla da vidi. Nije mogla imati više od pet godina.

Arsenov pas Barona, alabai, bio je ogroman, moćan i dobro vaspitan. Iznenada se zaustavio, podigao uši i tiho zarežao — ne preteći, već zabrinuto.

„Šta je tamo?“, namršti se Arsen i prati pogled životinje.

Prvo što je video bio je par sićušnih bosih stopala. Zatim tanka, gotovo providna ruka. I tek onda lice. Lice od kojeg mu se srce steglo.

„Devojko?“ Glas je zvučao neobično tiho, čak i za njega.

Nije odgovorila. Samo je blago okrenula glavu u pravcu njegovog glasa. Čim je ugledao lice, shvatio je da je - slepa.

Prvi put nakon dugo vremena osetio je strah

Podigao ju je u naručje i prvi put posle mnogo godina obuzeo ga je strah. Bila je toliko mršava, da je gotovo nije ni osetio u naručju. Uplašio se da će umreti od hladnoće. Nije postavljao tada nikakva pitanja. Jednostavno ju je pokrio svojom jaknom i odneo do auta.

Baron je hodao pored njih mirno, kao da je razumeo da je svaka sekunda može koštati života.

U kolima je devojka tiho šapnula:

- Čiko... jesi li ti taj koji je upalio svetlo?

Čvrsto je stegao volan.

- Da, dušo. Ovo je moje svetlo.

Ali ga nije videla. Zbog nje je počeo da oseća neku neopisivu bol. 

Medicinska sestra otkrila da nije životno ugrožena

U kući je vladala smrtonosna tišina. Devojčicu je oprala, presvukla i pregledala medicinska sestra — bila je iscrpljena i hipotermična, ali život joj nije bio ugrožen. Tada Arsenu kao da je pao kamen sa srca.

Devojčica je sedela na ivici ogromnog kreveta - mala, slepa, uplašena. Baron je polako ušao u sobu. Devojka je postala oprezna. Pas je napravio korak, pa još jedan... i nežno joj je njuškom dodirnuo dlan.

A onda se dogodilo nešto što je nateralo medicinskoj sestri suze na oči,

Devojka se osmehnula.Široko, iskreno, onako kako se osmehuju samo oni koji dugo nisu osetili toplinu.

„Veliki si... ali dobar“, šapnula je i obema rukama zagrlila Baronovu ogromnu glavu.

Baron je legao pored nje i nežno je pokrio svojim telom, kao da pokušava da je zagreje. Tako psi čuvaju samo one... koji postanu porodica.

Ko je bila devojčica?

Kasnije se ispostavilo da je devojčica pobegla iz nefunkcionalnog sirotišta. Nije imala roditelje, poginuli su u saobraćajnoj nesreći.  Nikakva dokumenta. I, u suštini, nikoga nije bilo briga za nju od šire porodice, većina rođaka je bilo siromašno i jedva spajalo kraj sa krajem.

Ali, jedan veliki pas je mnogo zavoleo. I jedan čoveka koji je odavno prestao da veruje u čuda. Arsen se borio za starateljstvo nad njom. U međuvremenu, vodio je kod najvećih stručnjaka u želji da devojčica povrati vid. Kada mu je sud, konačno, dao starateljstvo, mogao je da donosi važne odluke u njeno ime. 

Dva meseca kasnije, kada je papirologija konačno bila završena, održana je mala proslava. Baron je sedeo pored devojčice, kao i uvek, lagano je dodirujući po ramenu.

Lekarski pregledi i borba za vid

Nakon niza preglede, Arsenu je prišao jedna čuveni fftalmolog i tiho rekao:

„Postoji šansa da joj se povrati vid. Mala je, ali postoji", rekao je doktor tiho, da devojčica ne čuje.

Arsen je pogledao dete, njene ruke zapetljane u Baronovo krzno, mir na njenom licu - i prvi put posle mnogo godina se istinski osmehnuo.

— Pokušaćemo. I ići ćemo do kraja, rekao je.

Devojka je podigla glavu, kao da je osetila njegove emocije.

— Čiča Arsene, ako ikada vidim,  mogu li prvo da vidim Barona - devojčica ga je upitala, a Arsen joj je potvrdno odgovorio kroz smešak.

Pas je tiho zalajao, kao da je položio zakletvu.

Arsen je shvatio da je, pored silnog bogatstva koje je imao, najdragocenija stvar šansa da postaneš nečiji dom.

Šta se desilo sa Arsenovom porodicom?

Arsen je bio ugledni poslovni čovek u Kandali, imao je predivan brak, obožavao je svoju suprugu i godinama su pokušavali da dobiju decu. Išli su kod najvećih strušnjaka, radili su veštačke oplodnje u nekoliko zemalja, ali ništa nije davao rezultata. Nisu gubili nadu da će jednog dana dobiti svoje dete, a do tada su se oboje posvetili humanitarnom radu, posebno su pomagali deci bez roditeljskog staranja. 

U međuvremenu, njegovoj ženi otkriven je agresivan karcinom dojke. Iako je išla na redvone lekarske preglede i bila odgovorna prema svom zdravlju, naročito jer je priželjkivala trudnoću, rak je bio toliko podmukao da se otkrio u poodmakloj fazi. I nakon dve i po godine lavovske borbe - preminula je u 39. godini. Bolest je bila jača, uprkos tome što je imala mogućnost da obezbedi sebi najbolje terapije i preglede.

Od tada, Arsenovo srce se skamenilo, jedino bi povremeno uspele da mu izmame osmeh na lice njegove sestričine, koje je obožavao i koje su mu bile najveća uteha. Otkako je izgubio voljenu suprugu nije ni pomišljao ponovo da se ženi, iako je u tom momentu imao samo 43 godina.

Susret sa Helenom mu je ponovo vratio volju za životom, shvatio je to kao dar supruge sa neba, jer nije verovao u slučajnosti.