U životu nastupa trenutak kada navike koje su se činile bezazlenim mogu neočekivano doći na naplatu. Kada nastupe zlatne godine, svaki dan postaje važan, ne samo u pogledu zdravlja, već i u pogledu toga kako se osećate iznutra.
Naučnici i lekari, kako tvrdi autor ovog teksta sa portala "Dzen", odavno primećuju da nakon 60. godine postoje navike kojih je bolje da se odreknete, kako telo i duša ne bi skliznuli u nezdrav režim. Da, iskušenja ostaju, lenjost, preterano konzumiranje alkohola, povlačenje u sebe, ali upravo od toga kako se sa njima nosite zavisi kvalitet tih godina.
Ne pravite ovih 6 grešaka nakon 60. godine:
1. Zapostavljanje kontrole krvnog pritiska
Mnogi misle: "Ma dobro, pritisak… to je za starce." Ali paradoks je, upravo se pritisak često tiho prišunja i učini svoje, dok osoba ne primeti iznenadni moždani udar ili probleme sa srcem. Američko udruženje za srce smatra da je normalan pritisak 120 sa 80, ali nakon 60. godine "ideal" je individualan: donja granica može biti 121/83, prosečna 134/87, a gornja 147/91.
Situacija je alarmantna, veliki broj stanovništva pati od hipertenzije. I to nije sitnica. Vremenom slabe zidovi krvnih sudova, povećava se rizik od moždanog udara, srčanih napada, čak i psihičkih poremećaja. Ponekad se čini da je pritisak samo broj na meraču, ali u stvari on može postati tiha pretnja.
2. Zapostavljanje zdravlja
Važno je svake godine obaviti sistematski pregled (dispanzerizaciju), čak i ako vas ništa ne boli. Shvatite, telo nakon 60. godine počinje da pokazuje svoje slabe tačke, ponekad potpuno neočekivano. Propustiti planiranu vakcinaciju? To je kao da ostavite vrata kuće otvorena zimi: naizgled nije strašno, ali posledice mogu biti bolne. Grip, upala pluća, bolesti koje su ranije izgledale banalno, sada mogu postati ozbiljan izazov.
3. Zapostavljanje fizičke aktivnosti
Ovde mnogi greše, misleći: "Šta ja sad da trčim? Nisam više mlad." Ali istina je da upravo sada kretanje postaje vaš spas. Redovni treninzi jačaju mišiće, usporavaju gubitak koštane mase, poboljšavaju pamćenje, ubrzavaju metabolizam i čine san zaista čvrstim.
Pasivnost je direktan put ka gojaznosti, dijabetesu, moždanim udarima i kardiovaskularnim problemima. Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, ili 75 minuta intenzivne. Brzo hodanje, ples, rad u bašti, to je već kretanje. Trčanje, plivanje, bicikl, još bolje.
4. Slaba komunikacija sa ljudima
Usamljenost je podmukli neprijatelj. Možete živeti uz luk i beli luk, ne prehlađivati se, ali to vas neće spasiti od unutrašnje usamljenosti koja razara organizam iznutra. Istraživanja pokazuju: hronična usamljenost povećava rizik od demencije skoro dvostruko.
Finski naučnici su otkrili da se muškarci koji dugo osećaju usamljenost češće suočavaju sa ozbiljnim bolestima, uključujući rak. Stres, upale, slabljenje imunološkog sistema, sve su to posledice izolacije.
Druženje sa prijateljima, susreti po interesovanjima, volontiranje, to nije samo zabavno, to zaista čuva zdravlje. Kratka šetnja sa komšijom ili poziv starom prijatelju mogu vredeti više od bilo kojih vitamina.
5. Zloupotreba alkohola
Mnogi ljudi stariji od 60 godina nastavljaju redovno da piju. Rezultat? Rizik od raka, srčanih problema, povreda usled padova, sve se to povećava. Mišići slabe, kosti postaju krhke, lekovi se uzimaju više, a alkohol može opasno da reaguje e sa njima.
Umerenost ili potpuni prestanak konzumiranja alkohola direktan je put ka očuvanju zdravlja.
6. Ignorisanje mentalnog zdravlja
Mnogi nakon 60. godine misle da su stres, anksioznost ili apatija normalni, "starosni". U stvarnosti, ignorisanje psihe može postati početna tačka ozbiljnih problema: depresije, anksioznih poremećaja, kognitivnih oštećenja.
Sposobnost da se odmorite, upravljate emocijama, tražite radost u sitnicama i održavate interesovanje za život jednako je važna kao i kontrola pritiska ili fizička aktivnost. Meditacija, hobiji, psihološke konsultacije, komunikacija sa bliskim ljudima, sve to pomaže u očuvanju bistrine uma, emocionalne ravnoteže i unutrašnje stabilnosti.
