Lois Pirson bila je šezdesetdvogodišnja devica koja je živela povučeno i verovala je da ako umre kao Devica, dobiće zvezdu na svojoj nebeskoj kruni. Međutim njen komšijaDžefri Maksvel je postao opsednut njom. U par navrata pozivao ju je na sastanak, ali ona nije bila zainteresovana za čoveka koji je opisan kao tip osobe koja puca na pse iz zabave. Ljubazno je odbila, a Džefri je bio besan.
1. marta 2000. godine Lois se nije uplašila kada je primetila Džefrija na svom imanju. Izašla je napolje da malo popriča sa njim. Kada je rekla da je vreme da se vrati unutra, Džefri je izvadio bočicu biber spreja iz džepa i poprskao joj u oči. Lois je utrčala unutra, a Džefri je krenuo za njom. Našao je oklagiju i pretukao je njome. Zatim je vezao Lois i stavio je na zadnje sedište svog vozila. 2 sata kasnije, u Džefrijevoj kući, stavio je Lois na mašinu za skidanje kože sa jelena, podigao je u vazduh za ruke vezane lisicama i napastvovao je, seksualno, više puta, na svaki mogući način. Vitlo, bodež za životinje, bičevi i lanci bili su neki od uređaja koje je koristio za mučenje svoje žrtve.
Kada je Džefri bio zauzet obavljanjem drugih poslova, držao bi je u drvenom kovčegu koji je unapred napravio. Držao ju je zaključanu i povremeno se pretvarao da je policija u kući kako bi video da li će pozvati u pomoć. Ako to učini, pretio je da će ubiti i nju i policajca. Dva dana nakon što ju je oteo, zapalio joj je kuću. To je bilo dobro, jer su ljudi sada shvatili da je nestala. Konačno su ljudi počeli da traže Lois.
Nakon što je shvatio da može biti uhvaćen, odlučio je da natera Lois da mu napiše lični ček. Ček bi bio na iznos od 500 dolara, datiran nedeljama pre njenog nestanka. Na čeku je Lois napisala: „Hvala na zajmu“. Kada je ovaj ček odobren, banka je obavestila policiju.
Istražitelji su došli u Džefrijevu kuću 12 dana nakon što je Lois nestala, da pitaju o čeku. Lois, još uvek vezana, istrčala je pred policiju vičući: „OVDE SAM!“. Lois je spašena. Ali, to nije bilo sve. Ranije iste godine, 51-godišnja Amelija Smit je takođe nestala. Iste noći, njena kuća i automobil su izgoreli u sumnjivom požaru.
Policija takođe veruje da je Džefri ubio svoju suprugu 19 godina pre ovih incidenata. 1987. godine, Marta Martinez Maksvel je pronađena pored puta u Oklahomi sa prerezanim grlom. Sve čega se sećala je da ju je muž zalepio selotejpom i mučio u spavaćoj sobi njihove kuće, a zatim je drogirao. Džefri je tada uhapšen. Ali umesto da svedoči, Marta je odvela njihovog sina i pobegla u Meksiko. Džefri joj je stalno slao pisma, pozivajući je da se vrati kući. Ona je popustila i vratila mu se, a zatim je odustala od optužbi protiv njega. da bi pet godina kasnije, jednostavno nestala. Tvrdio je da je pobegla.
Zatim je tu bila i Džefrijeva prva žena koja je tvrdila da je zlostavljao njihovu ćerku. A tu je i Šonda Taunsend.
Devetnaestogodišnja Šonda je nestala jedne noći, samo nekoliko minuta pre nego što je trebalo da se vrati kući. Poslala je poruku roditeljima, rekavši im da je na samo nekoliko minuta od kuće, ali se nikada nije pojavila. Njen automobil je kasnije pronađen ispred kuće za koju se sumnja da je bila umešana u dilovanje droge. Bilo je provaljeno u automobil i ukraden je stereo uređaj, ali nije bilo ni traga od Šonde. Njena porodica je uverena da ju je Džefri kidnapovao. Imala je dvogodišnjeg dečaka koga nikada ne bi napustila.
Džefri sada služi 3 uzastopne doživotne kazne zatvora, ali ko zna koliko njegovih žrtava zaista ima.
