Ženska psiha je usko povezana sa njenim telom. Funkcija creva, štitne žlezde, nivo gvožđa u krvi i faza ciklusa utiču na njeno raspoloženje, razmišljanje i ponašanje. Ignorisanje ove veze sprečiće je da se zaista brine o sebi. Loše raspoloženje se ne dešava bez razloga. Telo uvek daje signale kada nešto nije u redu. Psiha kod žena nije zaseban mehanizam. Bilo kakva neravnoteža, od nedostatka vitamina do hormonske neravnoteže, može uticati na emocije, pamćenje i reakciju na stres.
Adolescencija: Kada hormoni preuređuju mozak
Pubertet nije samo početak menstruacije. To je potpuno restrukturiranje mozga. Tokom nekoliko godina, nivo estrogena kod devojčica se povećava osam do deset puta. Ovo utiče na delove mozga odgovorne za emocije i pamćenje: hipokampus i amigdalu. Devojčica počinje da oseća sve intenzivirano - radost, strah, anksioznost.
Istraživanja pokazuju da se nakon prve menstruacije rizik od anksioznih poremećaja kod devojčica skoro udvostručuje. Nivo serotonina naglo raste, a mozak oštro reaguje na svaku društvenu procenu. To nisu samo „tinejdžerski napadi besa“, već biohemijska oluja.
Creva i mozak: Kako mikrobi kontrolišu raspoloženje
Oko 90% serotonina, hemikalije odgovorne za sreću, proizvodi se u crevima. Ako tamo postoji neravnoteža, psiha pati. Žene su izložene većem riziku od neravnoteže zbog čestih dijeta, nedostatka vlakana, antibiotika i hormonskih fluktuacija.
Prema časopisu Nature Microbiology, žene sa sindromom iritabilnog creva imaju veću verovatnoću da dožive depresiju i anksioznost, čak i ako nemaju očigledne gastrointestinalne probleme. To je zato što poremećena mikrobiota smanjuje proizvodnju butirata, supstance koja štiti mozak od upale. To znači da pristup psihi postaje lakši, i to ne na dobar način.
Gvožđe: Skriveni uzrok umora i anksioznosti
Svakog meseca žene gube do 50 mg gvožđa tokom menstruacije. Ako nivo feritina padne ispod 40–50 ng/ml, funkcija mozga se pogoršava: koncentracija se smanjuje, pojavljuje se razdražljivost i povećava se anksioznost.
Čak i bez anemije, nedostatak gvožđa može izazvati depresiju. To nije „umor od života“ ili „ličnost“. To je signal da ćelijama nedostaje energije i da mozak štedi energiju – na motivaciji, pamćenju i emocijama.
PMS je više od pukih promena raspoloženja
Teški PMS nije mit. Njegov oblik, nazvan predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), može uticati na čak 8% žena. To nije hir, već reakcija mozga na hormonski pad.
Kada nivo progesterona padne, funkcija GABA receptora, neurotransmitera odgovornog za smirenost, je poremećena. Tokom ovog perioda, žene doživljavaju smanjenu aktivnost u delovima mozga odgovornim za samokontrolu i emocije. Stoga, sve se oseća intenzivnije, snažnije i dramatičnije.
Dodajte stres, nedostatak vitamina D, nedostatak magnezijuma ili probleme sa štitnom žlezdom, i simptomi se pojačavaju. To nisu „ličnostne osobine“; to je pravi biohemijski disbalans.
Anksiozni poremećaji se najčešće javljaju kod žena nakon 30. godine, sa vrhuncem između 35. i 40. godine. Tokom ovog perioda, žene se često nađu u situaciji da žongliraju sa nekoliko faktora: poslom, porodicom, decom, očekivanjima, neprospavanim noćima i hormonskim fluktuacijama.
Dodajte ovome nedostatak magnezijuma, vitamina D, vitamina B12 i cinka — i mozak počinje da ne funkcioniše ispravno. Nivo kortizola (hormona stresa) raste, nervni sistem se troši, varijabilnost srčane frekvencije se smanjuje, a to je direktan put do depresije.
Postporođajni period: Hormonski pad
Porođaj nije samo fizički napor; on takođe podrazumeva nagli hormonski pad. Nivo estrogena pada 100 puta za samo 24 sata. Zajedno sa njim, pada i nivo dopamina - hemikalije odgovorne za sreću.
Do 15% žena doživljava postporođajnu depresiju. Do 1% doživljava psihozu. Često, niko to ne pominje: „Rodila si, pa budi srećna.“ Ali žena je na ivici. Razlog je taj što mozak gubi neurotrofični faktor, protein koji pomaže u suočavanju sa stresom. Bez njega, psiha postaje ranjiva.
Perimenopauza: Hormonske promene koje traju godinama
Mnogi ljudi misle da menopauza traje „samo nekoliko meseci“. Ali u stvarnosti, perimenopauza može trajati i do 10 godina. Tokom ovog perioda, nivoi hormona ne samo da opadaju – oni fluktuiraju, ponekad gore, a ponekad dole. A mozak ne voli nestabilnost.
Istraživanja pokazuju da žene tokom perimenopauze imaju 2,5 puta veću verovatnoću da dožive napade panike i nesanicu nego nakon menopauze. Pa ipak, malo njih dobija pomoć, jer se to generalno smatra „simptomom povezanim sa starenjem“.
Moje raspoloženje varira, ponekad od radosti, ponekad od razočaranja. Nije „iskustvo“, već je biohemija van ravnoteže.
Telo govori - psiha čuje
Neke bolesti tela mogu se maskirati kao „živci“:
- Hipotireoza (slaba štitna žlezda): izaziva apatiju, anksioznost i oštećenje pamćenja.
- Autoimune bolesti : pokreću hroničnu upalu koja utiče na mozak.
- Nedostatak vitamina B: pogoršava koncentraciju i smanjuje proizvodnju supstanci neophodnih za psihu.
- Ako žena ima depresiju, anksioznost ili napade panike, to može biti simptom tela, a ne „problem u glavi“.
Šta uraditi ako vam telo pokazuje da nešto nije u redu?
Kada vam psiha otkazuje, važno je ne samo da posetite psihologa, već i da proverite svoju biohemiju:
- Uradite testove: feritin, vitamin D, B12, magnezijum, cink, TSH, anti-TPO, prolaktin, glukoza, kortizol.
- Proverite svoja creva: mikrobiota utiče na raspoloženje.
- Pratite svoj ciklus: povezan je sa mentalnim fluktuacijama.
- Spavajte najmanje 7,5 sati da biste obnovili snagu mozga.
- Eliminisanje šećera i glutena najmanje 3 nedelje pomoći će u identifikaciji skrivene upale.
Psiha nije apstraktna stvar. Zavisi od gvožđa, vitamina, sna, nivoa hormona, pa čak i crevnih bakterija. Ako se mučite, ako se osećate anksiozno, apatično ili razdražljivo, to ne znači da ste slabi. To jednostavno može biti hemijski nedostatak. I ne morate se nositi sa „snagom volje“. Ponekad samo treba da date svom telu ono što mu je potrebno.
