Danijela i Amel Kulić su imali malu ćerku Lanu kada su se preselili u Kanadu, dobili papire i započeli svoj život tamo. Godinama su srećno živeli u Kanadi, a onda su odlučili da se vrate u Bosnu i Hercegovinu, u Kladanj gde se 30 godina niko nije vratio.
"Ljudi su tokom tri decenije samo odlazili, a onda se mi kao porodica posle 30 godina upisujemo i registrujemo kao neko ko se vraća. Bio je to šok za sve," priča Danijela.
Oni se u Kladnju bave stočarstvom, te na 500 ari zemlje čuvaju krave i koze i imaju samo domaće proizvode koje lako prodaju.
"U pitanju je ručna proizvodnja, nemamo tu masovnost, a prodaja ide lako," kaže entuzijastično Danijela.
Kakav je život u Kanadi?
"Ćerka je imala 9 godina kada smo odlučili da odemo u Kanadu. Mislili smo da će tamo imati bolje uslove za život, da će moći da studira šta želi, da radi šta želi. Muž ode prvi preko firme u kojoj je radio, a onda odemo i nas dve. U roku od tri meseca smo se preselili , dobili papire, Lana se upisuje u školu i sve počinjemo iznova.
Ja godinama nisam smela da dođem kući jer sam se plašila da se nikad više neću vratiti u Kanadu. Nisam to htela da uradim svojoj porodici. Uvek sam znala, duboko u sebi da ću se jednom vratiti u Bosnu.
U početku sam mislila za sebe da sam avanturista i malu ću živeti tamo, malo ovamo, ali ne. Ja sam pravu sebe upoznala u Kanadi. Tek tamo sam shvatila da sam nostalgična, sve što je vezano za vašu kući sve te pogađa, do pesme do mirisa. A ovde sam nekako čvršća. "
Šta je nateralo Danijelu da se vrati u Bosnu?
"To je promena situacije, nametanje nekog ponašanja, jer ako tamo kažete to što mislite a to se nekome ne dopada - vi ste nadrljali. A mi smo takvi ljudi, volimo istinu da saspemo u lice, ali to ne možeš baš tako. Osetila sam da sam u nekoj poziciji "ili-ili". Imali smo sreću da se ćerki ništa tamo tako nije dopadalo, iako je mala otišla tamo.
Desila se situacija da je muž dobio neki zdravstveni problem i bilo nam je lakše da se on leči ovamo, nego tamo.
Tada smo odlučili da se vratimo ovamo, da kupimo imanje, da kupimo koze i krave i da započnemo proizvodnju. "
Šta je to što je u Bosni loše?
"Mnogi žive pod pritiskom ekonomske i političke situacije. ALi ja sam shvatila da je sve do vas i u vama. I tamo sam pratila političku situaciju. I tamo su političari kao i ovde "med i mleko" sve do izbora, a posle haos. U Kanadi postoji jaka netrpeljivost između pokrajina kao i kod nas. Tamo sam shvatila da politika ne sme da vam određuje život.
Uvek sam se osećala kao da mi ovde nemamo neke prilike, ali istina je da imamo. Kao i Kanađani u Kanadi. Oni tamo imaju više prilika nego mi, a isto tako mi ovde imamo više prilika za život - samo je potrebno proširiti vidike.
Ja verujem da ljudi mogu da se bave nekom malom proizvodnjom dok čekaju taj posao za koji su završili fakultet. Generalno ovde se manje ulaže u sebe, manje se okreće tim sitnim poslovima, samo se čeka na nešto veliko.
Razlika između Kanade i Bosne
Tamo se stalno boriš. Šalješ rezime, užiš, znaš da se na svakih 7 godna sve menja. Moraš da se boriš da postaneš uspešniji, pa se zato i trudiš više nego ovde. Tamo dođete do nekog nivoa i ne možeš dalje, onda je na tebi da ideš dalje - boriš se....
Da nisam to videla ne bih verovala. Ceo život bih mislila da sam nešto propustila. A istina je da i ovde možeš mnogo, samo ako ulažeš u sebe i radiš mnogo različitih poslova, snalaziš se. Na kraju sve je do tebe," kaže ova hrabra žena.
