Dvadeset pet godina, mala kutija je stajala netaknuta na polici u ormaru, putujući od grada do grada, pa čak i preko okeana, čekajući jedan određeni datum.
Zapečaćena medicinskom trakom i obeležena rukom pisanom etiketom „Ne otvarati do 29. jula 2025. godine“, pratila je Keri En kroz svako poglavlje njenog odraslog života.
„Znam za to već 25 godina i dugo sam zurila u to“, kaže Keri En za časopis PEOPLE. Poklon, koji je dobila od svoje kume na dan njenog venčanja 2000. godine, došao je sa strogim uputstvima da ga ne otvara do 25. godišnjice braka.
Svaki put kada bi se njena porodica selila zbog vojne karijere njenog muža, ona bi je raspakovala sa svojim kućnim stvarima i stavljala na policu u ormaru. „29. jul mi je godišnjica“, kaže ona, a datum joj je ostao urezan u sećanje mnogo pre nego što je taj dan došao.
Priznaje da je godinama bila u iskušenju da zaviri, ali je odolela. „Bio je to poseban poklon, pažljiv poklon“, kaže ona.
Kada ju je ćerka podsetila da je godišnjica udaljena samo nekoliko nedelja, odlučila je da je konačno vreme. Ali pre nego što ju je otvorila, prenela je priču na TikTok — na nagovor svoje dece. „Oni su me ohrabrili da se pridružim TikToku“, kaže ona. „Potpuno sam nova na TikToku.“
Kari En kaže da je bila nervozna što će preseći traku. „Bila sam veoma nervozna“, deli ona. „Bila sam zaista nervozna dok nisam stavila to na TikTok i postalo je viralno, a onda sam se tek unervozila.“
Nije imala pojma šta je unutra, kaže ona, objašnjavajući da je očekivala šaljiv poklon ili možda stare fotografije iz srednje škole.
Međutim unutra je pronašla nekoliko kartona. U trenutku kada je počela da ih čita, desilo se nešto neočekivano. „U početku sam mislila da je to njen rukopis“, kaže Kari En. „A onda sam počela da shvatam da su to doprinosi drugih ljudi kada se rukopis promenio.“
Dok je nastavila da čita, poznati rukopis ju je zaustavio. „Prepoznala sam da moja sestra ima svoju poruku koju je napisala, a onda sam prepoznala rukopis moje majke“, kaže ona. „I tako je sve to bilo.“
Njena majka je preminula pre osam godina, što je ovo otkriće učinilo duboko ličnim. „Bio je to zaista veoma poseban trenutak“, napominje ona.
Kari En kaže da je gotovo sigurna da je trnutak gde je kutija nastala održalo u kući njene majke. „Sećam se da smo bile napolju na zadnjoj terasi i pitale se gde je sakrila ovu malu kutiju“, kaže ona.
Njena majka, dodaje, bila je „zaista pažljiva osoba“, što poklon čini još značajnijim. „Ona bi ovo obožavala“, kaže Kari En. „Mislila bi da je ovo najkul stvar.“
Unutar čestitki bile su fotografije iz 2000. godine, koje su u realnom vremenu pisali prijatelji i porodica. „Neke od čestitki su bile poput, oh, Monika Levinski... da li je Hilari šutnula Bila?“, kaže ona, smejući se političkim tračevima sačuvanim mastilom.
Bilo je i aluzija na njene korene iz Viskonsina. „Svidelo mi se što su neki ljudi pričali o tome šta se dešavalo u Pekersima u to vreme i o lokalnim sportskim timovima“, kaže ona.
Moda je bila još jedna omiljena tema. Kapri pantalone, zvonaste farmerke i povratak stilova iz 70-ih su sve zabeleženi. „Trebalo je da zadržim svoju odeću“, kaže ona uz smeh. „A onda su mnogi ljudi pričali o milenijumu, svi smo mislili da će svet propasti, da će računari stati.“
Ovo iskustvo je inspirisalo novu porodičnu tradiciju. „Moj muž i deca su rekli, zašto ne bismo uzeli istu kutiju i precrtali 2025. i upisali 2050.“, kaže ona.
Njena nada je da će je otvoriti na njihovu 50. godišnjicu braka — „Ako Bog da, stići ćemo“, dodaje ona. I možda, kaže ona, njena deca će nastaviti tu ideju. „I oni su bili prilično zaljubljeni u celu ovu priču“, kaže ona. „Mogli bi i oni da nastave tu tradiciju.“
Na internetu, reakcije su bile ogromne. „Uglavnom su me komentari najviše dirnuli koliko je posebno bilo imati rukopis od voljenih koji su preminuli“, deli Keri En.
Mnogi gledaoci su priznali da su bili dirnuti do suza pri pomisli da drže nešto što je rukom napisao neko ko im nedostaje. „Kada su shvatili šta je unutra, mnogi od njih su rekli da su se rasplakali“, kaže ona.
Neke poruke su stigle sa neočekivanih mesta, uključujući i inostranstvo. „Student mog brata u Indoneziji je video video“, kaže ona.
Njena kuma, koja je dala poklon, ostaje jedna od njenih najbližih prijateljica. „Upoznale smo se na času matematike u sedmom razredu“, kaže Kari En. „Ona i ja smo bile zalepljene za kukove tokom cele srednje škole.“
Podržavale su jedna drugu kroz decenije životnih promena. „Ona je uvek bila veoma pažljiva prijateljica i uvek vam je davala personalizovane poklone“, kaže Kari En.
Danas je njena prijateljica medicinska sestra anesteziolog. „Ona je prilično inspirativna žena“, ponosno kaže Kari En.
Sama kutija je videla skoro isto toliko sveta koliko i porodica Kari En. „Bila je u Evropi i na Karibima, a zatim je bila u Vašingtonu, Kaliforniji, Virdžiniji i Čikagu“, kaže ona.
Svaki potez je pojačavao vrednost koju je pridavala njenom očuvanju. „Zabavno je razmišljati o tome — da je putovala koliko god i mi“, kaže ona.
Iskustvo je takođe promenilo način na koji razmišlja o vremenu. „Trenuci su toliko dragoceni u životu i jednostavno ne znate šta će se desiti sledećeg trenutka“, otvara se.
Kari En priznaje da je uvek bila sentimentalna, ali ovo ju je podsetilo koliko se brzo život menja. „Vreme se menja veoma brzo, tako da moramo samo da se držimo svakog dana“, kaže ona. Takođe često razmišlja o svojoj majci i rođaki Lani, koje su nedavno preminule. „To je nešto što sam želela da pomenem“, tiho kaže ona.
Osvrćući se unazad, oseća da kutija nikada nije bila samo o 2000. godini. Bila je i o ljudima koji su ispunili njen život — i načinu na koji ih njihov rukopis i dalje zbližava. „Moja mama bi potpuno zapamtila sve što je stavila unutra“, kaže ona sa osmehom.
Sada je kutija ponovo zapečaćena, čekajući svoj sledeći veliki trenutak. A za Kari En, to je savršen podsetnik koliko su mali trenuci važni. „Jednostavno vas tera da shvatite koliko je posebno držati...“ „Imate ih u rukama, posle svih ovih godina“, kaže ona.
· Reaguj