Sveštenik Goran Kovačević vrlo često zna ljudima koji dolaze u crkvu na službu kod njega da otvori oči besedama i vrati ih na pravi put, omogućavajući im da žive mnogo srećnije, ispunjenije, ali sa mirom u duši. Tako je jednom prilikom poručio vernicima da vole svoje neprijatelje, što je i jedna od zapovesti. Iako je mnogo puta u svešteničkoj karijeri naišao na negodovanja i odgovore ljudi kako to nije moguće, detaljno je objasnio kako bi trebalo da postupamo prema osobi koja nam čini zlo.
- Ovu reč Hristovu vrlo brzo zaboravimo, jer imamo utisak da nije nama namenjena, da je za neke druge ljude, jer nam se čini nepraktična, čak i neprimenljiva. Radi se o zapovesti da ljubimo neprijatelje svoje. To je krajnje neizvodiljivo, čini se ljudima.
Zašto ljudi na vas kreću mržnjom?
Potom je naveo 3 ključna razloga zašto takvo mišljenje vlada.
- Prvi razlog zašto tako ljudi misle je jerne znaju koliki je njihov maksimum. Ali, onaj koji je dao tu ispovest zna da mi to možemo uz njegovu pomoć. Drugi razlog je što mislimo da će nas, ako volimo neprijatelje svoje, oni nas zloupotrebiti. Oni će nas pregaziti. Oni nama zlo, a mi njima ljubav. Pa neće nas biti! Da ova zapovest nije opstala tolike godine, ne bi nas bilo. Treća stvar je što smo usput pokupili mnoga strana učenja o hrišćanstvu - ispričao je duhovnik, te podvukao važnu činjenicu
- Psihologija kaže da je pravi razlog zašto ljudi na vas kreću mržnjom jeste zato što vas se plaše. To si odavno znali i apostoli i Sveti Oci. Dakle, kreću na mene ili na vas mržnjom, zato što misle da ćemo mi prvi napasti njih isto tako mržnjom, netrpeljivošću, pa i terorom u najgorem slučaju, da bi sebe zaštitili.
Zašto Gospod traži od nas da volimo neprijatelje?
Duhovnik Goran naglašava da se odgovor nalazi u jevanđelju.
- Da budete sinovi i kćeri Svevišnjega. To je razlog zašto on to traži od nas. Koliko puta se rekli, pogotovo stariji ljudi, kada vide da dete stasava: "Kako liči na oca ili na majku". Zašto to pričate? Pa potvrđujete da je dete očevo, da je dete majčino. Zamislite onda hrišćane da ne lične nimalo na Isusa Hrista. Kakvi su to hrišćani? Gandi je još davno rekao da ne postoji dvinija osoba od Hrista i da je prava šteta što hrišćani uopšte ne liče na njega.
Šta znači mržnja?
Sveštenik je detaljo opisao i kako izgledamo Bogu kada na mržnju odgovaramo mržnjom.
- Šta mi zapavo u stvarnom svetu radimo kada čoveku koji nam nanosi zlo i ide na nas mržnjom vraćamo istom merom? Kako Bogu izgledamo? Priča dolazi od monaha i svetitelja iz egipatske pustinje. Dakle, oni su živeli sa diviljim žvotinjama, među njima su bili i lavovi. I kažu, dva čoveka u netrpeljivosti se svađaju i negoduju. Dolaze do toga da se mrze toliko da jedan drugom rade o glavi. Šta znači mržnja, pa znači da sam potpuno zaleđen i hladan za drugog čoveka. Šta se dalje desilo? Jednog od njih napao je lav i izujedao. U tom momentu je naišao ovaj drugi i uzeo je kamen. Čovek bi pomislio hoće da gađa lava, da ga skloni od bivšeg prijatelja, a on je kamenom zapravo dokrajčio nekadašnjeg druga. Znači, mi ljude koji su već otrovani mržnjom hoćemo još više da dokrajčimo. Tako to izgleda u dugovnom svetu. To hrišćani treba da znaju.
"Kako želite da ljudi čine vama, vi činite njima"
Najbitnije od svega jeste, priča otac Goran, da razlikujemo greh od grešnika.
- Svako od nas treba da razlikuje greh od grešnika, ono što vam neko čini od samoga čoveka. Da mržnju preusmerite na greh, a da volite čoveka. Ljudi se pitaju pa kako to mogu da razlikuju - evo kako. Pa mi to samo radimo svaki dan. Svaki dan grešimo i, nadam se, svaki dan mrzimo na svoj greh, pa dolazimo u crkvu, te ga ispovedamo, pa se borimo sa njim, zovemo Boga da nam pomogne. Ali i dalje sebe volimo i sebi ugađamo, te je glavna poruka Gospoda: "Kako želite da ljudi čine vama, vi činite njima". To je zlatno pravilo. Treba da postavimo to sebi kao meru života.
Ljudi obično misle da su tu nemoćni.
- Obično mi ljudi govo da su nemoćni da to čine. Ali, apostol Pavle kaže: Hvaliću se svojim nemoćima da se u meni useli sila Hristova, zato samo dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama, u gonjenjima, u tegobama, sve zbog Hrista. Jer, kada sam slab, onda sam silan.
Zašto određeni ljudi stalno upadaju u loše situacije i sretaju zle osobe?
Vrlo često čujemo u našem okruženju da neki ljudi vrlo lagano prolaze kroz život, prati ih sreća i stalno se otvaraju nove prilike. Sa druge strane, ima i onih koji se konstantno suočavaju za raznim mukama, teškoćama i problemima, a na životonom putu stalno sreću loše ljude. Otac Goran Kovačević, sveštenik poznat po svojoj mudrosti i razumevanju ljudske duše, kaže da u ovom slučaju, razlika nije samo u sreći ili slučajnosti, već u dubljim, duhovnim zakonitostima.
- Ruganje, klevetanje, gonjenje, čak pokušaj ubistva Njega, zato što svedoči istinu...I vi,
sledbenici Hristovi, i ja, isto tako možemo da očekujemo u ovom svetu. Ništa nas bolje ne
očekuje. Ali, kaže apostol: "U tim situacijama, gde sam ja nemoćan, a sila protiv mene velika, ja
to priznajem Bogu. Ja ne glumim da imam tu snagu, ja se smirim pred njim, prostrem se kao
ponjava pred Bogom"! I kaže: "Dobijem takvu silu i snagu da mogu sve!"
Suština je u sledećem:
- Ne treba svoje slabosti gurati pod tepih. Zato se nama i događaju nezgodne situacije i dolaze
nam u susret nezgodni ljudi. Okolnosti budu vrlo neprijatne, da se u nama pokaže taj "stari
čovek". Taj čovek sklon grehu i samopuzdanju, a ne bogopouzdanju. To je smetnja da uđe
blagodat u nas. Zato na nas Gospod popusta određene situacije, da osetimo tu nemoć i da u
nemoći priznamo Goppodu. Tek kad to radiš osetićeš silu i sa tom silom, čovek može sve - zaključio je otac Goran i pozvao sve da naprave prvi korak ka lepšem životu kroz duhovnost:
-Stavite sebi jedan međucilj. Ako kažete sebi da ne možete da ljubite svoje neprijatelje, stavite sledeći cilj kao normu: "Neću nikoga da mrzim". To je odličan početak.
