Bio je ponedeljak, 5. mart 1991. godine, kada je prijavljen nestanak dva dečaka u Virdžinija Biču. Devetogodišnji Danijel Gajer i sedmogodišnji Kristofer „Skot“ Viver bili su prijatelji i komšije koji su živeli u „Vadsvort Houms“, stambenom kompleksu Američke mornaričke amfibijske baze. Tog popodneva su izašli na biciklima i poslednji put su viđeni u prodavnici oko 17:30.
Te večeri, dečaci se nisu vratili kući. Njihovi roditelji su prvo krenuli u potragu peške, proveravajući sva mesta gde bi se dečaci obično igrali. Međutim, nije bilo ni traga od Danijela niti Skota. U blizini je bila šuma i jezero, ali su dečacima roditelji rekli da ne idu tamo. Skotova baka je prokomentarisala: „Molim se Bogu da nisu otišli tamo gde su otišli prošle nedelje, na jezero...“
Dve porodice su krenule u šumu i jezero naoružane baterijskim lampama, ali su se, ometani mrakom, vratili kući. Oko 19:40 časova pozvana je policija i prijavljen je nestanak dečaka. Zajednica se ujedinila da pomogne u potrazi, a pridružili su im se i vojno osoblje i Američki Crveni krst.
Manje od 24 sata kasnije, tragači su usmerili pažnju na šumu u blizini jezera Birdnek. U blizini jezera, volonteri su pronašli bicikl jednog od dečaka. Jedan točak na biciklu je bio savijen. Policijski ronioci su dovedeni na lice mesta da skeniraju jezero, a drugi bicikl je pronađen u vodi. Potraga je nastavljena, a desetine volontera su pretraživali šumu u potrazi za dečacima.
Džejms Mekinzi, jedan od volontera, pretraživao je šumu kada je ugledao gomilu lišća i otpada. Mogao je da vidi ruku kako viri ispod. „Popeo sam se na balvan da bih se držao podalje od močvarnog područja“, rekao je. „Okrenuo sam se da sačekam ženu i slučajno sam pogledao dole i video ruku.“
Sklonio je lišće i otpad i u užasu se trgnuo kada je video tela Danijela i Skota. Ležali su jedan pored drugog, a na vratovima dečaka su bile velike zjapeće rane. Vrat im je bio presečen takvom silom da je Skot ostao skoro obezglavljen. Obdukcija je potvrdila da nijedan dečak nije bio seksualno zlostavljan. Takođe nije bilo dokaza o borbi na mestu gde su pronađeni, što je ukazivalo da su ubijeni negde drugde.
Istraga o nestaloj osobi brzo se pretvorila u istragu ubistva, a vesti o jezivim ubistvima su se proširile poput požara
Šuma oko jezera Birdnek bila je popularno mesto za decu da voze bicikle i igraju se. Svi su šumu nazivali „našim igralištem“ – po šumi su bile rampe za skejtbord, tvrđave i kućice na drvetu. Što se tiče jezera, deca su volela da traže kornjače i plivaju. Ali ipak, mnogi roditelji su im zabranjivali da idu u šumu.
Lokalni roditelji su čuli priče od svoje dece o tinejdžeru koji se često motao po šumi. Ovaj nepoznati mladić je navodno pio u šumi i pušio cigarete. Prema rečima neke dece, videli su ga kako sprejom crta pentagrame po drveću, a ponekad je čak i jurio mlađu decu. Međutim, većinu vremena se igrao sa decom, a mnogi od njih su ga gledali kao nekakvog starijeg brata, iako pomalo čudnog.
Istražitelji su želeli da identifikuju ovog tinejdžera. Nije bio osumnjičeni za ubistva, ali je bio osoba od interesa u slučaju i potencijalno bi mogao da pruži neke informacije. Dok je istraga bila u toku, školski drugovi šesnaestogodišnjeg Šona Novaka pažljivo su slušali dok se hvalio da je pronašao tela. Školski drugovi nisu mnogo razmišljali o tome. Novak je često govorio i radio stvari da bi privukao pažnju. Prema rečima jednog od njegovih školskih drugova, hvalio se ubijanjem životinja u prošlosti i često je donosio životinjske kosti.
Novakove tvrdnje su brzo privukle pažnju istražitelja. Stupili su u kontakt sa Džejmsom, čovekom koji je pronašao tela, i pokazali mu fotografije šest tinejdžera, od kojih je jedan bio Novak. Džejms je negirao da je bio tamo kada je pronašao tela dečaka. Prema rečima lokalne dece, Novak je bio tinejdžer koji se često motao po šumi.
Novak je odveden u policijsku stanicu na ispitivanje. Rekao im je da je Danijel Kender, patuljasto zeleno stvorenje sa šiljatim ušima. Novak je bio opsednut igrom „Tamnice i zmajevi“ i stvorio je neku vrstu fantastičnog života u šumi. Često se družio sa grupom male dece u šumi i sve ih je nazivao Kenderima.
Popodneva kada su se dogodila ubistva, Novak se družio u šumi kao i obično kada su se pojavili Danijel i Skot. Novak se u prošlosti igrao sa dečacima.
Prema Novakovim rečima, Danijel ga je više puta pitao da li može da vidi njegov nož. Objasnio je da je izvadio nož iz džepa „i ja sam ga uhvati za zadnji deo košulje,odvukao ga nazad i ubo ga četiri puta, a i posekao sam ga.“
Nastavio je: „To je Bak nož sa koštanom drškom... Danijel me je stalno gnjavio da želi da vidi moj nož... a Danijel je izvukao moj nož i ja sam se prestravio... A onda je Skot počeo da vrišti... Nisam bio ljut. Bio sam jako uplašen jer sam ga posekao od uha do uha.“
Novak je rekao da je nakon ubistava primetio da je prekriven krvlju. Oprao je nož i ruke u lokvi u šumi.
U subotu je Novak uhapšen i optužen za dvostruko ubistvo. Tužilac je objavio da traži da ga goni kao odraslu osobu. Ako bude osuđen kao odrasla osoba, to je značilo da bi Novak mogao da se suoči sa doživotnom zatvorskom kaznom ili smrtnom kaznom.
Na kraju je odlučeno da će se Novaku suditi kao odrasloj osobi. Suđenje je počelo u martu 1992. godine, a Novakova odbrana će tvrditi da je on pravno bio lud. Izneli su sugestiju da je bio opsednut „zlobnom stranom svoje dvostruke ličnosti“ kada je počinio ubistva. Pozvali su lekara koji je svedočio da je Novak patio od šizofrenije i da se osećao kao da posmatra ubistva odozgo, gledajući dole.
Tužilaštvo je, s druge strane, ovo odbacilo. Imali su svoje svedoke koji su svedočili da kod Novaka nije bilo znakova mentalne bolesti. Njihova je sugestija bila da je Novak ubio Danijela i Skota hladnokrvno. Takođe su predstavljeni dokazi očevidca koji je video Novaka sa Danijelom i Skotom samo nekoliko trenutaka pre nego što su ubijeni.
Porota je na kraju stala na stranu tužilaštva i nakon većanja od samo 90 minuta, proglasila je Šona Novaka krivim za ubistvo sa smanjenom kaznom. Okružni sudija Džon K. Mur je na kraju osudio Novaka na doživotni zatvor sa minimalnim trajanjem od 25 godina. Prilikom izricanja kazne, rekao je: „Ovaj zločin je prvenstveno proizvod veoma mladog, veoma nezrelog i veoma poremećenog čoveka.“
Novak je imao svoju prvu šansu za uslovni otpust 2012. godine kada je imao 37 godina. Zahtev za uslovni otpust mu je tada odbijen.
