Najopasnije ribe Jadranskog mora: Neke su otrovne, a neke vas mogu gadno povrediti, treba biti posebno oprezan

Jadransko more, poznato po svojoj lepoti, krije i neka od najopasnijih morskih stvorenja. Tokom letnjih meseci, plaže Jadrana postaju mesto za hiljade kupača, ali ispod naizgled mirne površine, kriju se bića čiji susret može bezbrižan dan pretvoriti u pravu noćnu moru.

Među njima, kao najčešća pretnja, izdvaja se morski pauk, riba koja nosi titulu najopasnije za kupače. U Jadranu žive četiri vrste ove ribe: belac, crnac, žutac i mrkulj, a sve ih karakteriše ista opasna navika: zakopavanje u pesak ili mulj, odakle vrebaju plen. Upravo zbog toga, susreti sa ljudima najčešće su slučajni i dešavaju se u plićaku, kada neoprezni kupač nagazi na sakrivenu ribu. Reakcija pauka je instinktivna, podiže otrovne bodlje smeštene na prvom leđnom peraju i na poklopcima škrga.

Ubod je trenutan i izaziva izuzetno jak, oštar bol koji se širi od mesta uboda i može postati nepodnošljiv. Otrov morskog pauka je termolabilan, što znači da mu se dejstvo smanjuje pod uticajem toplote, ali bol može trajati satima, ponekad i danima, praćena otokom, crvenilom, a u težim slučajevima i mučninom i vrtoglavicom. Među svim vrstama, žutac se smatra najotrovnijim, zbog čega je susret sa njim posebno neprijatan.

Skarpina

Iako morski pauk ima neslavnu reputaciju, nije jedini stanovnik mora čije bodlje treba izbegavati. Skarpina, iako cenjena u gastronomiji zbog ukusnog mesa, takođe poseduje otrovne bodlje na leđnom i analnom peraju. Srećom, njen otrov je znatno slabiji od paukovog. Ubod skarpine izaziva jak, ali uglavnom lokalizovan bol, crvenilo i otok koji obično prolaze u roku od nekoliko sati. Veća opasnost preti ribarima pri čišćenju ulova nego kupačima, jer se skarpina uglavnom drži kamenitog dna i skrivenih mesta.

Batovina

Još jedan majstor kamuflaže je batovina, riba neobičnog izgleda koja većinu vremena provodi zakopana u pesku, s očima koje vire iznad površine. Na bokovima ima oštre bodlje sa blagim otrovom, ali bol uglavnom potiče od same mehaničke povrede, a ne od otrova. Ipak, svaki ubod zahteva pažljivo čišćenje rane kako bi se izbegle sekundarne infekcije, koje ponekad mogu biti opasnije od samog otrova.

Raža

Žutulja, riba iz porodice raža, predstavlja sasvim drugačiju vrstu opasnosti. Prepoznatljiva po pljosnatom telu i dugačkom repu sa nazubljenom otrovnom bodljom na kraju, ona za razliku od pasivnih pauka i škrpina može aktivno zamahnuti repom i naneti ozbiljnu povredu. Njen ubod ne izaziva samo jak bol, već može izazvati i sistemske reakcije u telu.

Zabeleženi su slučajevi u kojima su žrtve pored jakog bola imale simptome poput aritmije, otežanog disanja, vrtoglavice i pada krvnog pritiska. Bodlja je povezana s otrovnim žlezdama, a zbog nazubljene strukture često izaziva komplikovane rane koje teško zarastaju i zahtevaju medicinsku intervenciju, ponekad i hirurško vađenje zaostalih delova bodlje. Iako se žutulje uglavnom zadržavaju u dubljim i mirnijim vodama, ponekad dospeju i u pliće uvale, zbog čega je oprez prilikom hodanja po neprozirnom morskom dnu uvek preporučljiv.

Murina

Nisu sve opasne ribe nužno otrovne na ubod. Neke, poput murine i ugora, predstavljaju pretnju na drugačiji način. Murina, zmijolika riba koja živi u kamenitim pukotinama, nema otrovne žlezde u ustima, ali njen ugriz je izuzetno opasan. Ima snažne vilice i unazad povijene zube koji kidaju tkivo, a rane teško zarastaju zbog velikog broja bakterija u njenim ustima, što često vodi do ozbiljnih infekcija.

Murina nije agresivna i napada samo kada se oseti ugroženom, najčešće kada ronioci ili ribari guraju ruke u pukotine. Zanimljivo je da murina, kao i ugor, imaju otrov u krvi. Taj otrov ihtiokemotoksin, opasan je samo ako se konzumira sirova krv, što predstavlja rizik samo pri pripremi hrane. Visoka temperatura prilikom kuvanja ili pečenja u potpunosti neutrališe toksin, zbog čega je meso ovih riba bezbedno i cenjeno kao delikates.

Srebrna naduvača

Sa klimatskim promenama i zagrevanjem mora, u Jadran su počele da pristižu nove, invazivne vrste iz toplijih krajeva, sa sobom donoseći i nove opasnosti. Apsolutno najopasnija riba ikada zabeležena u Jadranskom moru je srebrna naduvača (Lagocephalus sceleratus), lesepcijski migrant koji je u Mediteran stigao iz Crvenog mora preko Sueckog kanala. Ova riba u svojim tkivima, posebno u jetri i polnim žlezdama, sadrži izuzetno snažan neurotoksin tetrodotoksin, koji je višestruko jači od cijanida.

Konzumacija čak i malog komada njenog mesa može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući paralizu disajnih mišića, što često vodi ka smrti. Protivotrov ne postoji, a lečenje je isključivo simptomatsko. Zbog ekstremne opasnosti, stručnjaci upozoravaju da se ova riba nikako ne sme konzumirati, čak ni dirati golim rukama, jer toksin može prodrti kroz kožu, naročito ako postoje posekotine ili ranice.

 Stil/Večernji list