U tišini srpskog manastira Žiča, među ikonama i monaškim pesmama, živi žena čija životna priča nadilazi granice država, kontinenata i vera. Iskušenica Jelisaveta, nekadašnja pripadnica kraljevske porodice iz Indonezije, danas nosi crnu monašku odeždu i posvećena je životu molitve, tišine i skromnog rada.
Rođena u oblasti između Jave i Balija, odrasla je u luksuzu, okružena raskoši koja dolikuje kraljevskim naslednicima. Bila je udata, živela u Džakarti i nije joj nedostajalo ništa – osim unutrašnjeg mira. U potrazi za duhovnim ispunjenjem, Jelisaveta i njen suprug odlučuju da pređu u pravoslavlje, što je izazvalo veliki potres u njihovim porodicama. Izgubili su sve: porodičnu podršku, nasledstvo i društveni status. Muž joj je preminuo nedugo nakon konverzije, a Jelisaveta se našla sama – ali čvršća u veri nego ikad.
- Njen suprug potiče iz kraljevske porodice. Njih dvoje su se našli negde između Jave i Balija i neko vreme živeli u Džakarti. U jednom trenutku poželeli su da promene veru i opredelili su se za pravoslavlje. To njihovo opredeljenje pratila su i velika odricanja. Porodice su im poručile da više nisu deo kraljevske loze i osporili su im pravo na svaku imovinu - priča za Novosti monahinja Nektarija.
Uprkos pretnjama i nerazumevanju koje je doživljavala u Indoneziji, nastavila je da širi pravoslavnu veru. Jedne godine, za vreme Božića, bila je u životnoj opasnosti zbog svoje religije. Tada je donela odluku da napusti domovinu i potraži utočište u nekoj od pravoslavnih zemalja. Poslala je molbe manastirima u Rusiji, Belorusiji i Srbiji – jedino joj je Srbija otvorila vrata.
Kada je došla u Srbiju, nije govorila jezik i nije znala šta je čeka. Ipak, u manastiru Žiča našla je dom. Iako su tamošnji uslovi predviđali da se primaju žene do 35 godina, Jelisaveta, tada starija od 60, bila je primljena zbog svog iskrenog poziva i preporuka koje su govorile u prilog njenoj posvećenosti.
Danas, u manastiru, uči srpski jezik i služi u tišini – u kuhinji, bašti, ili pomaže u pravljenju suvenira i rukotvorina. Sestra Nektarija opisuje je kao izuzetno učtivu, nežnu i kultivisanu ženu. Nikada ne kaže „debeo“ već „manje mršav“, niti „nizak“, već „manje visok“ – osobine koje odražavaju njeno poreklo i duhovnu dubinu.
Manastir Žiča, podignut u 13. veku, bio je mesto krunisanja prvih srpskih kraljeva i duhovni centar srpske države. Danas, dom je za oko 40 monahinja, koje se samostalno izdržavaju kroz rad i molitvu. Među njima je i Jelisaveta, simbol snage vere i hrabrosti da se uprkos svemu – izabere duhovni put.
Njena priča je svedočanstvo o tome da granice, poreklo i godine ne znače ništa kada srce zna svoj put. Od indonežanske princeze – do pravoslavne monahinje u srcu Srbije.
