Sidoni-Gabrijel Kolet bila je slavna spisateljica koja se proslavila svoje prezime. Bila je pionir francuske škole autobiografske fikcije, pisala je na revolucionaran način podižuću prašinu sa svih strana, mnoga njena dela proglašena su nemoralnim, a i sama je bila hodajući skandal.
Kolet je bila diva pisane reči, jedan od giganata koji su oblikovali francusku književnost prve polovine 20. veka, zajedno sa ključnim figurama među kojima su i Alber Kami, Žan-Pol Sartr, Antoan de Sent-Egziperi, Simon de Bovoar, Žak Prever, Marsel Prust, Andre Malro... Sve u vezi s njom bilo je fascinantno, od dela koja je potpisala do privatnog života i opšteg uticaja na društvo.
Beskompromisno je jurišala na vetrenjače – stroge društvene norme – u vreme kada se od žena to nije očekivalo, niti je bilo poželjno. U svojim tekstovima zalagala se za pravo na abortus, otvoreno govorila o problemima trudnoće, majčinstva i menopauze, bez ustezanja pisala o nasilju nad ženama.
Bila je otelotvorenje snažne, nezavisne, progresivne osobe, izvanredne u svakom smislu, revolucionarke koja je, poput neke Marijane novog doba, hrabro povela slabiji pol u borbu za osnovna prava, nadasve slobodu.
Francusko društvo je, srećom po nju, uvek bilo otvorenijih shvatanja, pa je imala prostora da javno ispoljava svoje težnje i stavove, bez straha od hapšenja, linčovanja i anatemisanja. Sklona šokantnim potezima i smislenoj provokaciji, postala je kolektivna inspiracija, a njena ličnost i stvaralaštvo i danas žive kroz nasleđe koje je ostavila generacijama.
Ona nije tragala za izgubljenim vremenom, poput kolege Prusta. Njeno polje delovanja bilo je ono što je Tolstoj opisao kao "najmučnija tragedija – tragedija spavaće sobe", i u tome je bila izuzetno uspešna zahvaljujući istančanom poznavanju tajni ljudskog srca, naročito ženskog.
Rođena je 1873. u malom selu u Burgundiji. Kada je imala 20 godina, Kolet se udala za Anrija Gotje-Vilara, autora i izdavača koji je koristio pseudonim "Vili". I njena prva četiri romana – četiri Klodinine priče – objavljene su pod tim imenom.
Romani, u formi poluautobiografije, opisuju mladost naslovne heroine Klodin, od nekonvencionalne petnaestogodišnjakinje iz burgundskog sela do doajena književnih salona Pariza s početka prošlog veka.
Kolet je kasnije rekla da nikada ne bi postala pisac da nije bilo "Vilija". Četrnaest godina stariji Anri uveo je svoju suprugu u avangardne intelektualne i umetničke krugove, čak je podsticao njene veze sa ženama. Upravo je on odabrao naslovnu temu jednog od romana iz Klodin edicije, "Sekundarni mit o Safo", i "zaključao je u sobu dok nije napisala dovoljno stranica".
Kolet i Vili razdvojili su se 1906. godine. Pošto nije mogla da zaradi od prodaje romana o Klodin – autorska prava pripadala su Viliju – počela je da gradi pozorišnu karijeru širom Francuske, ponekad glumeći naslovnu junakinju, jedva sastvaljajući kraj sa krajem. Taj period opsiala je u knjizi "Skitnica", omažu ženskoj nezavisnosti u muškom svetu i temi kojoj se redovno vraćala u budućim radovima.
Otvoreno je govorila o biseksualnosti i vezama sa ženama. Najpoznatija je bila Matild de Morni Misi, sa kojom je, osim kreveta, ponekad delila i scenu. Kada su se u pantomimi pod nazivom "Rêve d'Egypte" poljubile nasred pozornice, u gradu su umalo izbili neredi. Iako više nisu mogle da žive zajedno, ljubavna priča nastavila se još neko vreme.
Za urednika Anrija de Žuvenela udala se 1912, a naredne godine rodila je ćerku. Tad je već imala 40 i mnogi su se pitali kako je moguće da njen biološki sat i dalje kuca.
Prvi svetski rat promenio je mnoge stvari i navike, pa se Kolet posvetila novinarstvu i postala strastveni fotograf. Postala je i prva žena koja je izveštavala sa linije fronta. Kada su ratne igre prestale, ponovo je do izražaja došao njen talenat za uznemiravanje javnosti. U tome joj je pomogla novela "Šeri", priča o ljubavi između starije žene Lee, bogate kurtizane, i mnogo mlađeg muškarca po imenu Šeri.
Delo ima uporište u ličnom iskustvu, odnosno aferi sa 16-godišnjim posinkom Bertranom. Već osam godina bila je u braku sa njegovim ocem kada su se upoznali. Bio je plašljiv i nezreo, mali knjiški moljac. Ali, bio je i izuzetno zgodan mladić sa telom trkača i hipnotišućim očima čije su boje varirale od sive do zelene.
Znao je ko je bila Kolet. Znala je cela Francuska. Bile su mu dobro poznate njene kontroverzne predstave, čak i slučaj kada je pokazala grudi zabezeknutoj publici. Kada ju je prvi put ugledao – a tada je imala 47 godina – odmah se predao. Njena aura emitovala je neku čudnu moć, pričao je kasnije.
Ni ona nije ostala imuna na mladića. Tog leta povela ga je na odmor u Bretanju, zajedno sa šestogodišnjom ćerkom, koju je, po svemu sudeći, celog leta zapostavljala. "Taj mračni predmet želja" nije joj izlazio iz misli.
Ćerku je ignorisala, ali ne i "usvojenog" sina. "Očigledno je odlučila da me obrazuje", rekao je. Učila ga je da pliva, vodila u antikvarnice duž primorskih gradova, otkrivala mu stare biblioteke, a jedne noći, kada je krenuo na spavanje, presrela ga je na stepeništu. Počelo je nevinim poljupcem za laku noć, ali ne u obraz, već "slučajno" – usta na usta. Onda mu je rekla "Vreme je da postaneš muškarac". Nije se bunio. Inicijacija je bila uspešna.
Bertran se do ušiju zaljubio u tri decenije stariju ženu. Neobična veza trajala je nekoliko godina, a završila se kad i njen brak sa starijim De Žuvenelom, 1924, ne samo zbog otkrivene veze sa posinkom, već i zbog njegovih neverstava. Već naredne godine upoznala je Morisa Gudekea, s kojim je ostala do svoje smrti.
Kolet je imala 67 godina kada su Nemci ušli u Francusku. Ostala je u Parizu, u svom stanu u kompleksu Kraljevske palate. Tokom okupacije napisala je dva toma memoara, a 1944. objavila ono što je postalo možda i njeno najpoznatije delo, "Žiži". Žilberta, Žiži, bila je šesnaestogodišnja kurtizana koja se udala za bogatog ljubavnika, prkoseći tradiciji.
Priča je nekoliko puta ekranizovana, a 1951. odigrana je i na Brodveju. Kolet je lično izabrala tad još relativno nepoznatu Odri Hepbern za naslovnu ulogu u pozorištu. Holivudski mjuzikl iz 1958, u kojem su igrali Lesli Keron i Luj Žurden, osvojio je Oskara za najbolji film.
U posleratnim godinama Kolet je često proglašavana najvećom francuskom spisateljicom, čak i nacionalnom heroinom, uprkos nekonvencionalnom načinu života i kontroverznim temama koje je pomno i beskompromisno analizirala iz ženskog ugla. Nominovana je i za Nobelovu nagradu za književnost, a Simon de Bovoar, jednako legendarna, često je isticala da joj je upravo ona bila najveći uzor.
U prvoj polovini prošlog stoleća Kolet je predstavljala jedan od nosećih stubova francuskog javnog i kulturnog života. Snažno je odbacivala pravila koje je patrijarhalno društvo nametalo ženama, a iako se nije eksplicitno deklarisala kao feministkinja, njen životni put je sam po sebi moćan primer ženske emancipacije.
Nakon njene smrti, 3. avgusta 1954. godine, crkva je odbila verski obred. Razlog – nekoliko razvoda. Međutim, na večni počinak ispraćena je uz sve državne počasti. Sahranjena je na groblju Per Lašez u Parizu, postavši prva Francuskinja kojoj je ukazana takva čast.
Legendarna Kolet iza sebe je ostavila više od 50 velikih dela, ali, kad malo bolje razmislimo, njen život bio je daleko fascinantniji i uzbudljiviji od svega što je napisala.
Stil / Žena
