Mehmed-paša Sokolović rođen je 1505. godine u selu Sokolovići, u blizini današnjeg Rudog (Republika Srpska). Kao dete hrišćanske porodice, pod imenom Bajo Nenadić, odveden je u Carigrad u okviru devširme – sistema u kojem su osmanske vlasti regrutovale dečake za vojnu i administrativnu službu. Kasnije prelazi u islam i stupa u javnu službu kao Mehmed.
Zahvaljujući svojoj poštenoj, odanoj i sposobnoj službi, Mehmed-paša je brzo napredovao u osmanskoj administraciji. Posle smrti čuvenog pomorskog komandanta Barbarose Hajrudina 1546. godine, uprkos potpunom izostanku pomorskog iskustva, imenovan je za kapudan-pašu (admirala flote), što je izazvalo čuđenje u vojnim krugovima. Ipak, njegovo upravljanje bilo je uspešno, a njegov uspon se nastavio.
Godine 1549. preuzima funkciju beglerbega (guvernera) Rumelije, a već 1561. godine postaje drugi vezir. Četiri godine kasnije, 1565, nasleđuje Semiz Ali-pašu i postaje veliki vezir – najviši civilni i vojni položaj posle sultana. Bio je poslednji veliki vezir kojeg je imenovao Sulejman Veličanstveni. U tom svojstvu, uspešno je organizovao mirnu tranziciju vlasti sa Sulejmana na njegovog sina, Selima II, a zatim služio i pod njegovim naslednikom, Muratom III.
Sokolović je bio oženjen Ismihanom, ćerkom sultana Selima II, što mu je dodatno učvrstilo položaj na dvoru. Njegovu karijeru obeležila je velika podrška, ne samo od visokih državnika, poput velikog vezira Rustem-paše, već i od žena iz carskog harema – čuvene Hurem (Rokselane) i njene ćerke Mihrimah. Prema jednom venecijanskom diplomati, Mehmed-paša je jednom prilikom spasio Hurem sultaniju od utapanja, što je presudno uticalo na njegov meteorski uspon.
Tokom više od decenije na mestu velikog vezira, ostavio je dubok trag – i u vojnim pohodima, i u državnim poslovima. Bio je ključni komandant u ratu protiv Austrije 1566. godine, kada je sultan Sulejman preminuo na ratištu kod Sigevara.
Nažalost, uprkos izuzetnoj službi i ličnoj lojalnosti, Mehmed-paša je tragično okončao život. Godine 1579. ubijen je u svojoj kući u Istanbulu. Zločin je pripisan "ludom dervišu", kako bi se zataškala politička pozadina atentata. Sahranjen je u blizini Ejup džamije u Istanbulu.
Porodične prilike i lična drama
Njegov otac Dimitrije, po prelasku u islam, dobio je ime Džemaludin Sinan-beg, a ubrzo za njim u Carigrad dolazi i Mehmedova majka. Zabeleženo je da se, kada je videla moć, sjaj i položaj svog sina, zastidela pred njim. Njegova sestra se udala za Sinan-bega Boljevića, sandžak-bega Hercegovine i Bosne.
Posebno potresna je priča o njegovom rođenom bratu, kojeg je majka ostavila u rodnom selu, ne rekavši nikome. Kada je Mehmed-paša to saznao, ukorio je svog rođaka Mustafu rečima:
„Ti si uzrok što je moj brat ostao u mraku neverstva.“
To govori o njegovoj potpunoj posvećenosti islamu i novom identitetu, kao i o tragovima unutrašnjih konflikata koje je nosio.
Zadužbine i trag u srpskim zemljama
Iako visoki osmanski zvaničnik, Mehmed-paša nije zaboravio svoj zavičaj. Podizao je brojne zadužbine na tlu današnje Bosne i Srbije. Najpoznatije delo koje je iza njega ostalo je čuveni most na Drini u Višegradu, danas pod zaštitom UNESCO-a, koji svedoči o njegovoj želji da spoji dve obale – kako u bukvalnom, tako i u simboličnom smislu.
