Ispostavlja se da samo 15% starijih osoba veruje da njihov život ispunjava očekivanja. Preostalih 85% se oseća usamljeno, neželjeno, plaši se da će postati "baka u uglu" ili "neprimećeni deda". Njihova iskustva su često povezana sa osećajem da ih voljeni smatraju "starim, mešajućim delom" koji ništa ne razume.
Međutim, starost nije kazna niti senka na duši. To je posebna faza koja može biti ispunjena smislom, radošću i toplinom odnosa. Zamislite voz u kojem neki putnici odlaze sa godinama, a čini se da ste ostali u praznom vagonu.
Ali vagon može biti udoban, sa mekim osvetljenjem i zanimljivim saputnicima - ako želite da bude tako.
Poznata neuropsihologinja Tatjana Černigovska kaže da mozak nije samo organ, već fleksibilan i neverovatan alat koji može da radi i razvija se tokom celog života. Hajde da razgovaramo o tome kako da održite jasnoću uma, interesovanje za život i da ne postanete teret svojoj porodici.
1. Ne držite se prošlosti
Često se starija generacija zaglavi u sećanjima na "bolja vremena" i upoređuje ih sa sadašnjošću. Ovakav stav, poput stalnog vraćanja staroj fotografiji, lišava nas mogućnosti da uživamo u sadašnjem trenutku i razumemo novu stvarnost.
Važno je priznati da se svet menja i to je normalno. Deca i unuci žive u drugačijem dobu sa svojim vrednostima i interesovanjima. Pametni telefoni, društvene mreže ili moderni hobiji mogu vam delovati čudno, ali to je njihov način razumevanja sveta.
Da biste izbegli otuđivanje svojih voljenih, pokušajte da na njihova interesovanja gledate sa radoznalošću, a ne sa kritikom. Pitajte ih zašto vole ovu ili onu aktivnost ili isprobajte nešto novo zajedno. Ovo će vam pomoći ne samo da ostanete u kontaktu, već i da im postanete pravi prijatelj i mentor.
2. Ne zahtevajte pažnju, stvorite je
Jedan od glavnih razloga za napetost u odnosima između starijih osoba i njihove dece i unučadi jeste potražnja za pažnjom i stalne žalbe. Kada se ljudi stalno žale na svoje zdravlje, vreme ili druge, to iscrpljuje one oko njih i smanjuje želju za komunikacijom.
Najbolji način da osvojite njihovu pažnju jeste da budete zanimljivi i inspirativni. Razmislite šta vaši unuci vole da slušaju? Možda priče iz života, smešne priče, vaše hobije? Ispričajte im nešto uzbudljivo ili ih naučite nečemu korisnom.
Ako donesete radost i nova znanja, vaši unuci će želeti da komuniciraju sa vama i dolaze u posetu. To je kao sejanje semena: što više brige i interesovanja uložite u odnos, to će biti bolja žetva prijateljstva i međusobnog razumevanja.
3. Tražite pomoć, ali je ne zloupotrebljavajte
Često se stariji ljudi plaše da zatraže pomoć kako ne bi delovali kao „teret“ porodici. Ali sposobnost traženja podrške nije slabost, već pokazatelj zrelosti i poverenja.
Važno je pronaći ravnotežu: tražite pomoć kada vam je zaista potrebna, na primer, kada ste bolesni ili imate teškoće, ali nemojte je pretvarati u stalni teret za svoje voljene. Da biste sebi olakšali život i održali nezavisnost, naučite da koristite moderne usluge: dostavu namirnica, taksije ili čak medicinske aplikacije.
Porodična podrška je poklon koji su spremni dati s ljubavlju ako vide da cenite njihovo vreme i trud.
4. Izbegavajte intelektualnu "brzu hranu"
Savremeni tok informacija često podseća na brzu hranu: svetao, brz, ali od male koristi. Gledanje besmislenih video snimaka, praznih komentara i površnih vesti zatrpava um, smanjujući sposobnost dubokog razmišljanja.
Pristupajte informacijama svesno, birajte kvalitetne izvore, čitajte članke i knjige koje istinski razvijaju i inspirišu.
Kao i kod ishrane, važno je uravnotežiti "ukusnu" i "zdravu" hranu za mozak.
5. Nikada ne prestajte da učite
Zamislite mozak kao mišić kome je potreban stalni trening da bi ostao jak. Ako prestanemo da učimo, mozak počinje da "rđa", zaboravlja važne stvari i sporije reaguje na nove situacije. Ovo je posebno primetno u starosti, kada navike postanu rutinske i želite da napravite pauzu od mentalnog stresa.
Černigovskaja snažno savetuje da ne dozvolite da godine postanu izgovor za intelektualnu pasivnost. Pokušajte da savladate nešto novo - bilo da su to veštine rada sa gadžetima, učenje stranih reči ili čak crtanje.
Na primer, učenje korišćenja pametnog telefona može izgledati teško, ali će vam otvoriti čitav svet komunikacije, informacija i zabave.
Učenje ne mora biti teško ili dosadno. Možete gledati edukativne video zapise, slušati audio knjige, pohađati jednostavne onlajn kurseve o temama koje vas zanimaju. Takva aktivna mentalna razonoda ne samo da razvija pamćenje i pažnju, već donosi i radost otkrivanja.
6. Ne bojte se da budete sami
Starost je vreme za iskrenost i slobodu od spoljnih očekivanja. Konačno možete prestati da pokušavate da se uklopite, da nešto dokažete i da jednostavno budete iskreni.
Međutim, sloboda ne znači zaboravljanje osećanja voljenih. Stalne žalbe, kritike i prekori mogu povrediti i otuđiti. Važno je održavati ljubaznost i poštovanje u komunikaciji, čak i ako se osećate ranjivo.
Zapamtite: deca i unuci uče od vas ne samo reči, već i ponašanje. Ako pokažete strpljenje i razumevanje, oni će usvojiti ove osobine.
7. Diverzifikujte svoje svakodnevne navike
Rutina je neprijatelj moždane aktivnosti. Čak i male promene - poput šetnje novom rutom, promene jutarnje rutine ili pranja zuba drugom rukom - stvaraju nove neuronske veze.
Živite u pokretu, eksperimentišite sa navikama i okruženjem. To je kao osvežavanje stare slike novim bojama.
I na kraju, okružite se pozitivnim ljudima.
Psihološka klima oko nas u velikoj meri utiče na kvalitet života. Negativne emocije, kritike i sukobi iscrpljuju nervni sistem i pogoršavaju kognitivne funkcije.
Okružite se onima koji vas podržavaju i inspirišu, koji znaju kako da uživaju u životu. Ovo ne samo da vam podiže raspoloženje, već i jača imunitet vašeg mozga.
