Dugih 180 dana je bio zatvoren u mračnoj pećini ispod zemlje bez sunčeve svetlosti i sata: Ono što mu se desilo sa psihom ledi krv

Godine 1972., francuski naučnik se zaključao u mračnoj pećini 440 stopa ispod zemlje na 180 dana. Bez svetla, bez svesti o vremenu, bez ljudskog kontakta. Želeo je da otkrije tajne ljudskog uma — i ono što je otkrio promenilo mu je svest.

Nije imao sat, ni sunčevu svetlost pa nije bilo načina da prati vreme, hteo je da sazna:

• Kako mozak reaguje na potpunu izolaciju
• Šta se dešava kada ste odsečeni od prirodnih ciklusa

Svet je mislio da je lud.

I tako je započeo eksperiment u kome nije imao kontakta sa spoljnim svetom, a nije bilo ni sunca da vodi njegove dane. bio je potpuno sam sa vrećom za spavanje i alatima za preživljavanje. Tama je bila apsolutna, a tišina zaglušujuća.

U početku, Sifre je pokušao da održi rutinu. Pratio je glad i umor da bi odlučio kada će jesti i spavati. Ali bez svetla i satova, njegov osećaj za vreme je počeo da se iskrivljuje. Sati su se činili kao minuti, a dani su bili zamagljeni zajedno.

Sifreovo mentalno stanje se brzo pogoršalo:
• Halucinirao je senke i glasove
• Postao je paranoičan—ubeđen da je neko drugi u pećini
• Njegove misli su se pretvorile u haos

Izolacija mu je razbijala um, ali ono što nije znao je da je njegov tim iznad zemlje sve posmatrao. Snimili su njegovu aktivnost da bi je uporedili sa realnim vremenom.

A rezultati?

Sifre je bio potpuno odvojen od stvarnosti. Do drugog meseca, verovao je da su prošla 24 sata kada je bilo skoro 48. Njegov unutrašnji sat se drastično usporio. A njegovo telo je stvorilo novi ritam:

• 36 sati budan

• 12 sati spavanja

Ovo je šokiralo naučnike. Ljudi su evoluirali da prate 24-časovni cirkadijalni ritam postavljen sunčevom svetlošću. Ali bez svetlosti, Sifreovo telo je izmislilo sopstveni sat - nezavisan od sunca. Bio je to dokaz da ljudski mozak ima ugrađen sistem vremena. Ali došlo je i do mračnijeg otkrića.

Kako su se nedelje pretvarale u mesece, njegovo mentalno stanje se pogoršavalo:
• Zaboravio je reči usred rečenice
• Borio se da zapamti osnovne činjenice
• Njegove emocije su se divlje ljuljale između radosti i očaja

Izolacija mu se poigravala sa mozgom. Sifre je kasnije opisao ovo iskustvo kao "Polagano klizanje u ludilo."
Razgovarao je sa insektima koji su mu pravili društvo, a utehu je pronašao u sopstvenom glasu, međutim tišina se uvek vraćala, i slamala ga nemilosrdno.

Posle 180 dana, Sifre je izvučen iz pećine. Za njega je prošao samo 151 dan i bio je zapanjen kada je saznao koliko je vremena izgubio.
Bez spoljašnjih znakova, mozak gubi kontrolu nad vremenom.

Sifreov eksperiment je otkrio:
• Vreme nije samo spoljašnje – to je nešto što um aktivno stvara
• Izolacija i senzorna deprivacija iskrivljuju ovu sposobnost, uzrokujući dezorijentaciju

Njegovi nalazi su transformisali naše razumevanje percepcije vremena, oni su doveli do prodora u:
• Istraživanje cirkadijanskog ritma
• Istraživanje svemira (izolacija astronauta)
• Mentalno zdravlje u samici

Ali cena je bila visoka, Sifre nije izašao nepovređen:
• Pretrpeo je trajni gubitak pamćenja
• Njegovom mentalnom zdravlju su bile potrebne godine da se oporavi
• Opisao je pećinu kao „beskonačnu noć“ koja ga je proganjala decenijama
Platio je visoku cenu za svoja otkrića.

Ipak, uprkos traumi, Sifre je nastavio svoje istraživanje. Kasnije se izolovao u drugim pećinama da bi ponovio svoja otkrića.
Njegov rad je postavio temelje moderne nauke o spavanju i psihologije vremena.

Ali pitanja koja je postavio ostaju:
Šta je zaista vreme?
Da li je to konstrukt spoljašnjeg sveta – Ili nešto što je stvorio um?

Sifreovi eksperimenti su pokazali da je vreme i jedno i drugo. I da um ima konačnu moć da ga oblikuje. "Um je zaseban univerzum." – zaključio je Mišel Sifre i u nasleđe ostavio podsetnik i o otpornosti i o krhkosti ljudskog mozga, kao i kako izolacija može otkriti dubine našeg unutrašnjeg sveta.