Skoro 20 godina, Mehran Karimi Naseri je živeo na aerodromu. Navodni iranski izbeglica bez odgovarajuće dokumentacije, Naseri je nekoliko godina boravio u Evropi pre nego što se našao u međunarodnom pravnom limbu nakon što su mu lični dokumenti navodno ukradeni u Parizu. Pošto nije imao gde drugde da ode, Naseri je 1988. godine postavio dom na aerodromu Šarl de Gol.
Tu je ostao narednih 18 godina.
Poznato lice aerodromskog osoblja u Šarl de Golu — imao je nadimak Lord Alfred. Polako ali sigurno postajao je poznata ličnost, a za njega je čuo svet kada je 2003. godine režiser Stiven Spilberg otkupio prava za film Terminal.
Ali Naserijeva životna priča je sasvim drugačija od lika Viktora Navorskog. A veza Mehrana Karimija Naserija sa aerodromom Šarl de Gol na kraju je trajala mnogo duže nego što je to bila veza Navorskog sa JFK-om.
Ovo je neobična priča Mehrana Karimija Naserija.
Mehran Karimi Naseri je rođen 1945. godine u iranskom gradu Masdžid-i-Sulejman. Međutim, teško je proveriti konkretne detalje o njegovom ranom životu, jer je Naseri godinama pričao različite priče. Prema njegovom profilu iz 2003. godine objavljenom u Njujork Tajmsu, ponekad je govorio da mu je majka Engleskinja, ponekad da je Šveđanka; u jednom trenutku je negirao da je Persijanac ili da može da govori persijski.
Ali prilog iz 2004. u Gradijanu otkrio je neke istine o Naseriju. Gardijan je otkrio da je Naseri uživao u „idiličnom“ detinjstvu u Teheranu, ali da su se stvari za njega promenile u mladosti.
Naseri je tvrdio da je nakon očeve smrti saznao da je nelegitiman. Rekao je da je odbačen iz porodice, te da je potom otišao u Englesku da studira jugoslovensku ekonomiju. Deo o ekonomiji je istinit, ali Gardijan je takođe otkrio da je živeo sa svojim bratom dok je bio u Engleskoj - tako da nije bio u potpunosti odbijen. Zatim se 1970-ih Naseri vratio u Iran.
U tom trenutku, on je učestvovao u studentskom štrajku na Teheranskom univerzitetu i ispitan je između ostalog od strane iranske tajne policije. Naseri je kasnije tvrdio da je bio zatvoren, mučen i prognan zbog svog protivljenja šahu, ali Gardijan nije našao dokaze za to.
Šta god da se dogodilo između Mehrana Karimija Naserija i tajne policije, dovelo je do toga da je on napustio Iran. Odlazi u Evropu gde mu Belgija daje status izbeglice 1981. godine.
Godinama je putovao širom Evrope bez incidenata, ali su se stvari zakomplikovale kasnih 1980-ih. Tada je Naseri tvrdio da su mu pasoš i izbeglički sertifikat ukradeni u Parizu. Iako je Naseri uspešno putovao sa aerodroma Šarl de Gol u Parizu do aerodroma Hitrou u Londonu, britanski zvaničnici su odbili da mu dozvole da uđe u zemlju bez odgovarajuće dokumentacije. Umesto toga, poslali su ga nazad u Pariz.
I tako se Mehran Karimi Naseri našao na terminalu aerodroma Šarl de Gol, zaglavljen u međunarodnom pravnom limbu, a pošto kuće nije imao nije se nikome ni javljao.
Dani su se pretvorili u mesece, a meseci u godine, a Mehran Karimi Naseri je živeo na aerodromu. Iako su Francuzi znali da je on u zemlji ilegalno, nisu mogli da ga deportuju jer ga nijedna druga zemlja nije htela. Dakle, Naseri je jednostavno živeo na aerodromu.
Njegov novi život bio je neobično rutinski. Naseri bi svako jutro počinjao odlaskom u kupatilo na aerodromu da se opere, a zatim bi oprao odeću i okačio je preko kofera da se osuši. Često je odlazio u Mekdonalds na obroke. Da bi mu brže prošlo vreme, Naseri je čitao novine koje je ponekad dobijao besplatno, skupljao limenke i pisao o svom životu u časopisu koji je obuhvatao 1.000 stranica.
„Aerodrom nije loš“, pisao je on za Njujork Tajms 1999. „Veoma je aktivan i funkcioniše svaki dan. Svake nedelje viđam različite putnike iz celog sveta.”
U međuvremenu, počeo je da postaje poznato lice ljudima koji su radili na aerodromu, koji su mu dali nadimak „Alfred“ ili „ser Alfred“ zbog greške koju su britanski imigracioni zvaničnici napravili u pismu o njegovom slučaju. Zaposleni na aerodromu su mu dali svoje vaučere za hranu, a stjuardese su mu dale toaletne potrepštine koje su njihovi putnici prve klase ostavili za sobom.
Svet je čuo za Mehrana Karimija Naserija. Snimljena su tri dokumentarna filma o čoveku koji živi na aerodromu, a reditelj Stiven Spilberg je 2003. godine otkupio prava na Naserijevu priču. Oni su poslužili kao inspiracija za Spilbergov film Terminal iz 2004. sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi.
U filmu, Hanksov lik Viktor Navorski postaje zarobljen na aerodromu Džon F. Kenedi nakon državnog udara u njegovoj rodnoj zemlji. Poput Naserija, Navorski se smesti u život na aerodromu i postaje poznato lice mnogim zaposlenima na aerodromu. Ali iako je Navorski imao razloga da napusti aerodrom, Naseri je izgledao savršeno zadovoljan što je ostao.
Kako je Mehran Karimi Naseri napustio aerodrom — i onda se ponovo vratio
Tokom godina, neki ljudi su postali zabrinuti za Mehrana Karimija Naserija. Doktor u Šarl de Golu brinuo se da se on „fosilizovao“ na svojoj klupi, a agent za prodaju karata koji je postao Naserijev prijatelj brinuo se da nije sposoban da „živi u spoljnom svetu“. Zaista, kada je Naseriju 1999. godine ponuđena šansa da napusti aerodrom, on ju je u početku odbio.
U tom trenutku Francuzi su mu ponudili lična dokumenta. Ako bi ih potpisao, mogao bi slobodno da napusti aerodrom. Ali Naseri je to navodno odbio zato što su ga novine identifikovale kao Iranca i zato što nisu uključile njegovo novo ime, ser Alfred. Istina je, rekao je medicinski direktor aerodroma za Njujork tajms, da se Naseri "plašio da napusti ovaj svet".
Međutim, 2006. godine Naseri je napustio aerodrom Šarl de Gol. Odveden je u bolnicu da se leči od bolesti, a zatim je novac koji je zaradio prodajom svoje priče Spilbergu iskoristio da živi u hostelu. Međutim, Naseri nikada nije zaboravio 18 godina koje je proveo na aerodromu Šarl de Gol.
Na samom kraju života vratio se. A 12. novembra 2022. Mehran Karimi Naseri je umro od srčanog udara dok je sedeo na terminalu 2F.
