Prava lutka Anabel, kako se navodi, počinila je niz napada ranih sedamdesetih godina pre nego što je bila zatvorena u Okultnom muzeju demonologa Eda i Lorejn Voren u Konektikatu u SAD.
Ona sada sedi u staklenoj vitrini, na kojoj je urezan molitveni natpis, dok joj na licu leži prijatan osmeh ispod čuperka crvene kose. Međutim, ispod vitrine stoji natpis: "Upozorenje, nikako ne otvarati."
Za neupućene posetioce Okultnog muzeja Vorenovih u Monrou, Konektikat, ona izgleda kao svaka druga lutka Redžedi En, proizvedena sredinom 20. veka. Ali originalna lutka Anabel zapravo nije ni blizu običnoj.
Od svog prvog navodnog ukazivanja 1970. godine, ova, kako se tvrdi, zla lutka okrivljena je za demonska zaposedanja, niz nasilnih napada i najmanje dva iskustva bliska smrti. U poslednjim godinama, istinite priče o Anabel inspirisale su čitav niz horor filmova-
Ali koliko je zapravo priča o Anabel istinita? Da li je prava lutka Anabel zaista posuda za demonski duh koji traži ljudskog domaćina, ili je ona samo dečja igračka korišćena kao rekvizit za izuzetno unosne priče o duhovima?
Istinita priča o pravoj lutki Anabel
Iako ne deli isto porcelansko lice i životne crte kao njen filmski pandan, lutka Anabel, koja se nalazi u Okultnom muzeju čuvenih istraživača paranormalnog Eda i Lorejn Voren, izgleda još jezivije upravo zbog svoje običnosti, piše portal "All That's Interesting".
Izvezeni detalji Anabelinog lica, uključujući poluosmeh i svetlo narandžasti trouglasti nos, bude uspomene na detinjstvo i jednostavnija vremena.
Da možete da pitate Eda i Lorejn Voren (iako je Ed preminuo 2006. godine, a Lorejn početkom 2019.), rekli bi vam da su stroga upozorenja ispisana na staklenoj vitrini lutke više nego neophodna.
Prema poznatim istraživačima paranormalnog, lutka je odgovorna za dva iskustva bliska smrti, jednu smrtonosnu nesreću i niz demonskih aktivnosti koje su trajale oko 30 godina.
Prvo od ovih ozloglašenih ukazivanja navodno se može pratiti unazad do 1970. godine, kada je Anabel bila potpuno nova. Priču su Vorenovi čuli od dve mlade žene i ponavljali je godinama kasnije.
Kako se priča, lutka Anabel bila je poklon mladoj medicinskoj sestri po imenu Dona (ili drugačije u zavisnosti od izvora) od njene majke za 28. rođendan. Dona, oduševljena poklonom, ponela ju je u svoj stan koji je delila sa cimerkom, takođe medicinskom sestrom po imenu Endži.
U početku, lutka je bila simpatičan dodatak, sedeći na sofi u dnevnoj sobi i pozdravljajući goste svojim šarenim izgledom. Međutim, ubrzo su dve žene počele da primećuju da se Anabel sama pomera po prostoriji.
Dona bi je ostavila na sofi pre odlaska na posao, samo da bi se vratila popodne i našla je u spavaćoj sobi sa zatvorenim vratima.
Dona i Endži su zatim počele da pronalaze poruke po stanu s natpisom "Pomozi mi". Prema njihovim rečima, poruke su bile napisane na pergament papiru, koji nisu ni posedovale u svom domu.
Štaviše, Endžin dečko, poznat samo kao Lu, bio je jednog popodneva u stanu dok je Dona bila odsutna i čuo je šuštanje u njenoj sobi, kao da je neko provalio unutra. Kada je proverio, nije pronašao nikakve znake nasilnog ulaska, ali je zatekao lutku Anabel kako leži licem nadole na podu (prema drugim verzijama priče, bio je napadnut nakon što se probudio iz dremke).
Odjednom je osetio oštar bol u grudima i pogledao dole da vidi krvave ogrebotine kako mu prelaze preko kože. Dva dana kasnije, one su nestale bez traga.
Nakon Luovog traumatičnog iskustva, žene su pozvale medijuma kako bi rešile svoj naizgled paranormalni problem. Medijum je održao seansu i rekao ženama da je lutka naseljena duhom preminule sedmogodišnje devojčice po imenu Anabel Higins, čije je telo pronađeno godinama ranije na mestu gde je njihova zgrada izgrađena.
Medijum je tvrdio da je duh dobronameran i da samo želi da bude voljen i čuvan. Dve mlade medicinske sestre su navodno osećale sažaljenje prema duhu i pristale da mu dozvole da ostane u lutki.
Ed i Lorejn Voren ulaze u priču o Anabel i saznaju strašnu tajnu
Na kraju, u pokušaju da oslobode svoj dom od duha iz lutke Anabel, Dona i Endži su se obratile episkopalnom svešteniku po imenu otac Hegan. Hegan je kontaktirao svog nadređenog, oca Kuka, koji je potom pozvao demonologe Eda i Lorejn Voren.
Prema mišljenju Eda i Lorejn Voren, problemi dve mlade žene su zaista počeli kada su poverovale da lutka zaslužuje njihovo sažaljenje. Vorenovi su verovali da se unutar Anabel zapravo nalazi demonska sila koja traži ljudskog domaćina, a ne dobronameran duh. Prema njihovom svedočenju, slučaj je tekao ovako:...
"Duhovi ne opsedaju nežive objekte poput kuća ili igračaka; oni opsedaju ljude. Neljudski duh može se vezati za mesto ili objekat, i to je ono što se dogodilo u slučaju Anabel. Ovaj duh je manipulisao lutkom i stvorio iluziju da je ona živa kako bi privukao pažnju. U stvarnosti, duh nije želeo da ostane vezan za lutku, već je tražio ljudskog domaćina za opsedanje."
Vorenovi su odmah primetili ono što su smatrali znakovima demonskog opsedanja, uključujući teleportaciju (kretanje lutke bez spoljnog uticaja), materijalizaciju (poruke na pergament papiru) i "žig zveri" (Luove ogrebotine na grudima).
Nakon ovoga, Vorenovi su pozvali oca Kuka da izvrši egzorcizam stana. Potom su odneli Anabel iz stana i smeštali je u Okultni muzej u nadi da će njena demonska vladavina konačno prestati.
Druge priče o ukazanjima u vezi sa "demonskom lutkom"
Nakon što su uklonili Anabel iz stana Done i Endži, Vorenovi su zabeležili nekoliko drugih paranormalnih iskustava vezanih za lutku – prvo se dogodilo samo nekoliko minuta nakon što su je preuzeli.
Posle egzorcizma u stanu medicinskih sestara, Vorenovi su pričvrstili Anabel na zadnje sedište svog automobila i odlučili da izbegnu autoput, strahujući da bi lutka mogla izazvati nesreću. Međutim, čak su i sigurniji seoski putevi bili previše rizični za par.
Na putu kući, Lorejn je tvrdila da su kočnice nekoliko puta otkazivale, što je skoro izazvalo katastrofalne sudare. Tek kada je Ed iz torbe izvadio svetu vodu i poškropio lutku, problem s kočnicama je nestao.
Po povratku kući, Ed i Lorejn su stavili lutku u Edovu radnu sobu. Tamo su prijavili da je lutka levitirala i kretala se po kući. Čak i kada je bila zaključana u kancelariji u spoljnoj zgradi, Vorenovi su tvrdili da bi se kasnije pojavila unutar kuće.
Na kraju, Vorenovi su odlučili da Anabele zauvek zatvore.
Napravili su specijalno dizajniranu staklenu i drvenu vitrinu, na koju su urezali Gospodnju molitvu i molitvu Svetog Mihaila. Ed je do kraja svog života povremeno izgovarao molitvu za obuzdavanje nad vitrinom, kako bi osigurao da zli duh i lutka ostanu zarobljeni.
Od kada je zatvorena, lutka Anabel se više nije pomerala, iako postoje tvrdnje da je njen duh pronalazio načine da se poveže sa zemaljskim svetom.
Jednom je sveštenik koji je posetio muzej Vorenovih podigao Anabel i negirao njene demonske moći. Ed ga je upozorio da ne ismeva Anabelinu demonsku snagu, ali se mladi sveštenik samo nasmejao. Na putu kući, doživeo je ozbiljnu saobraćajnu nesreću koja je potpuno uništila njegov novi automobil.
Tvrdio je da je video Anabel u retrovizoru neposredno pre nesreće.
Godinama kasnije, drugi posetilac je kucao na staklo vitrine lutke Anabel i ismevao verovanje u njene moći. Na povratku kući, izgubio je kontrolu nad motociklom i udario pravo u drvo. Poginuo je na mestu, dok je njegova devojka jedva preživela.
Ona je tvrdila da su u trenutku nesreće pričali i smejali se o lutki Anabel.
Tokom godina, Vorenovi su nastavili da prepričavaju ove priče kao dokaz užasnih moći lutke Anabel, iako nijedna od ovih priča nije mogla biti potvrđena.
Imena mladog sveštenika i motocikliste nikada nisu objavljena. Ni Dona ni Endži, prve žrtve Anabel, nikada nisu javno iznele svoju priču. Otac Kuk i otac Hegan nikada nisu ponovo pomenuli svoje egzorcizme.
Izgleda da nam ostaje samo reč Vorenovih da se sve ovo zaista dogodilo.
Kako su istinite priče o lutki Anabel postale filmska franšiza
Bez obzira na to da li su ova ukazanja stvarno dogodila, priče koje su ostale bile su sve što je režiser i producent Džejms Van trebao da stvori dugotrajan i unosan horor univerzum.
Počevši od 2014. godine, Van je napisao priču o Anabel, porcelanskoj lutki prirodne veličine sa životnim crtama i sklonošću ka nasilju, koristeći pravu lutku Anabel kao inspiraciju.
Naravno, postoje mnoge razlike između Vorenove lutke i njenog filmskog pandana.
Najočiglednija razlika je sama lutka. Dok je prava Anabel očigledno dečja igračka s naglašenim crtama i plišanim delovima tela, filmska verzija je inspirisana starinskim ručno izrađenim lutkama od porcelana s pravom pletenom kosom i sjajnim staklenim očima.
Osim fizičkih karakteristika, Anabeline akcije su pojačane zbog šok efekta u filmovima. Umesto da teroriše cimerke i jednog momka, filmska Anabel prelazi iz kuće u kuću, napada porodice, opseda članove satanističkih kultova, ubija decu, pretvara se u časnu sestru i izaziva haos u domu Vorenovih.
Iako prava Anabel ima samo jedno navodno ubistvo, Van je izmislio dovoljno haosa za tri uspešna filma, i možda ih bude još.
Unutar muzeja u kojem sada živi prava Anabel
Iako su Ed i Lorejn Voren preminuli, njihovo nasleđe nastavlja njihova ćerka Džudi i njen suprug Toni Spera. Do svoje smrti 2006. godine, Ed je smatrao Speru svojim protežeom u demonologiji i poverio mu je nastavak svog rada, uključujući brigu o okultnim artefaktima. Muzej je u međuvremenu, zatvoren.
"Da li je opasna?" Spera je govorio o lutki. "Da. Da li je najopasniji predmet u ovom muzeju? Da."
Ipak, uprkos takvim tvrdnjama, Vorenovi imaju komplikovan odnos s istinom.
Iako su postali poznati zahvaljujući slučaju
"Užas u Amitvilu" i onima koji su inspirisali "Prizivanje zla", njihov rad je gotovo u potpunosti opovrgnut.
Istraga Nove engleske skeptične asocijacije pokazala je da su artefakti u Okultnom muzeju Vorenovih uglavnom lažni, uključujući falsifikovane fotografije i preuveličane priče. Cela ova priča, zapravo nema uporište u realnosti, što je dokazano.
Međutim, za one koji i dalje sumnjaju u moći lutke Anabel, Spera poredi uznemiravanje lutke s igranjem ruskog ruleta. Možda je samo jedan metak u revolveru, ali da li biste ipak povukli obarač ili biste jednostavno odložili pištolj i ne rizikovali?
Pravi strahovi vezani za originalnu lutku Anabel dodatno su se rasplamsali u avgustu 2020. godine, kada su se pojavili izveštaji da je pobegla iz Okultnog muzeja Vorenovih (koji je zatvoren, barem privremeno, zbog problema sa zoniranjem 2019. godine).
Iako su glasine brzo preplavile društvene mreže, pokazalo se da su netačne. Spera je ubrzo objavio video u kojem se pojavljuje pored prave lutke Anabel u muzeju.
"Anabel je ovde", uverio je sve Spera. "Pa, ne bih trebalo reći da je živa. Anabel je ovde u svoj svojoj ozloglašenoj slavi. Nikada nije napustila muzej."
Međutim, Spera je istakao i da ne treba potcenjivati strahove koji su lutku Anabel držali zastrašujućom više od 50 godina, rekavši: "Zabrinuo bih se kada bi Anabel zaista napustila muzej, jer s njom nema šale."
A ovde pročitajte pravu priču iza filma "Bekstvo iz Šošenka".
Pogledajte prilog o Lorejn Voren i njenom Okultnom muzeju u SAD, i vidite pravu Anabel lutku:
NE PROPUSTITE
Dokumentarni film o Kristoferu Rivu stiže u bioskope
