Fazia Fuad je neverovatno lepa žena i sa svojim plavim očima ima izražajan evropski izgled, te podseća na pravu holivudsku zvezdu. Međutim kao princeza Egipta i kraljica Irana, odlučila je da se odrekne krune kako bi pronašla sreću.
Živela je dug život. Dug, bogat, ali težak. Kroz borbu sa samom sobom i predrasudama uspela je da ostane svoja. Možda će njena sudbina nekome poslužiti kao inspiracija ili podsećanje na sudbinu princeze Dajane.
Ovo je bila princeza Favzija Fuad:
- Ikona stila u poređenju sa Vivien Leigh i Hedi Lamar
- Muslimanka koja je tražila razvod tri godine
- Imala je vojni čin i branila prava žena u Iranu
- Poslednja princeza Egipta koja je dva puta izgubila kraljevsku titulu
- Došavši do svoje tihe ženske sreće i sama
Zamislimo da možemo da čujemo njen glas iz sredine prošlog veka i da saznamo malo o njenoj sudbini...
Rođena sam kao princeza, u svetu „ružičastih oblaka“, okružena ljudima kojima je stalo do mene. Fazija - "pobedonosna", ime mi je predviđalo naizgled blistavu sudbinu.
Palata Ras el-Tin u Aleksandriji bila je moja zlatna kolevka, u kojoj sam se ja, „darovnica“, kupala u raskoši i pažnji. Evropsko obrazovanje, život u Švajcarskoj, tečno poznavanje francuskog i engleskog... Sve je to samo isticalo moju razliku od istočnjačkih princeza, zatočenih u haremima. Žudela sam za slobodom i svetlim bojama života.
Moja lepota je procvetala, privlačeći zadivljene poglede. „Jedinstvena mešavina krvi“, šaputali su oko mene. Ništa iznenađujuće: krv mog oca je albanska; mamina je, zahvaljujući precima, plemenita mešavina turske i francuske... O, kako sam sanjala da nađem svoju sreću! Ali za sada sam bio samo zatočenik svoje titule, ptica u zlatnom kavezu.
Misliš li: ako si princeza, ceo svet leži pred tobom?!! Uopšte ne. Sa mojim mlađim sestrama izlazili smo na ulicu samo pod nadzorom čuvara i posluge, i malo šta smo mogli da vidimo i uradimo sami. Ali hteli smo.
Brak... možda je zato izgledao kao magični ključ za novi život. Ali sudbina je odigrala okrutnu šalu. Udaja za iranskog princa Mohameda Reze Pahlavija sa 17 godina izgledala je kao odlična ideja. Političke kalkulacije bile su ono što je zaista stajalo iza ove unije.
Bila sam još veoma mlada i nisam imala pojma kako se uspostavljaju odnosi među odraslima u spoljnom svetu. Videla sam Muhameda samo jednom pre venčanja! Samo dva dana da upoznam čoveka sa kojim sam nameravala da podelim život. Mislila sam da će to biti dovoljno. Imao je evropsko obrazovanje i mislila sam da je to dobar znak: imaćemo mnogo toga zajedničkog. Svadbena slavlja u Kairu i Teheranu bila su zadivljujuća, ali moje srce je žudelo za nepoznatim.
Brak egipatske Favzije i iranskog prestolonaslednika Mohameda Reze Šaha Pahlavija (budući muž je tada imao 20 godina – venčanje je bilo zakazano za mart 1939.) inicirao je Muhamedov otac, vladar Irana, Reza I. Šah Pahlavi. I odobrila Turska, koju predstavlja predsednik Ataturk. Verovalo se da će predstojeći brak generalno poboljšati situaciju u regionu Bliskog istoka. To bi umanjilo britanski uticaj i ojačalo poziciju Egipta.
Nakon venčanja, u jesen iste godine, Favzija je zvanično „priznata“ kao devojčica iranskog porekla, pošto je u Iranu postojao zakon po kome se šahanšah mogao roditi samo u braku sa roditeljima iranskog porekla…
Ali nije rođen dečak. Bila je to devojka - Šahnaz. Njeno rođenje je posejalo još jedno seme razdora između Favzije i njenog tasta, koji se nadao prestolonasledniku, i izazvalo raskol u braku – možda i poslednji... Kao ženi, Faziji, kraljici u to vreme, bilo je veoma teško:
Sećam se tog malog toplog zavežljaja sreće u naručju, i mojih nesrećnih opsesivnih misli: nikome nismo potrebni ovde, ni ti ni ja. Reza I Šah te prezire, njegova sestra princeza Ašraf i njegova žena, Muhamedova majka, me mrze. Nikada zapravo nismo postali deo ovog sveta. Ali – o, sudbinske peripetije – voli te tvoj otac, skoro do ludila... da je mene samo malo voleo, samo jedan deo od sto toliko... sve je moglo biti drugačije, možda?..
Ili možda ne. Trebalo je mnogo vremena da shvatim ko sam i kako da pronađem sebe, balansirajući između želja i zahteva novih ljudi oko mene u Teheranu. Naše venčanje je bilo kao bljesak koji me je zaslepio nedeljama i mesecima. Imao sam vrlo malo pojma šta me čeka. Ili bolje rečeno: DVA venčanja, jedno u Kairu, drugo u Teheranu.
Svim nevestama sveta je teško, morala sam dva puta da blistam i slepim. Kaleidoskop jarkih svetla, luksuza i sjaja. Kairski Abdin Palata se davi u cveću, vazduh zvoni od smeha i muzike. Hiljade vatrometa razlete se nad Nilom, kao da mi čestitaju početak novog života. Gosti se časte sa dvadeset vrhunskih jela, a ja, kao skupa lutka, osećam težinu nakita i svile na sebi.
Zatim – Teheran. Raskošna sedmodnevna proslava u Mermernoj palati, gde pokušavam da se naviknem na svoju novu ulogu iranske princeze. Francuska kuhinja, kavijar sa Kaspijskog mora, fazanova prsa sa artičokama... Gosti se dive mojoj lepoti, a ja počinjem da se osećam kao stranac, izgubljen u ovom svetu luksuza i stranih tradicija.
I tako se dogodilo. Iran... kako je bio drugačiji od mog rodnog Egipta! Teheran, prašnjav i uglađen, nije bio poređenje sa blistavim Kairom. Drevna palata, strana kuhinja, hladnoća novih rođaka... Osećala sam se usamljeno i izgubljeno.
Moj brak je priča o nerazumevanju i otuđenju. Muhameda i mene je razdvajala jezička praznina, a naše ličnosti su bile nespojive. On je tražio društvo, a ja sam sanjala o miru i tišini. Moja svekrva i sestre mog muža i njegovog oca otvoreno su izražavale svoje neprijateljstvo, ljubomorne na Muhamedov odnos sa strancem.
Rođenje njegove ćerke Šahnaz... Da, Muhamed je likovao, ali njegov otac, moćni Reza Šah, bio je razočaran. "Devojčica! Gde je naslednik?!" - ovaj tihi prekor zatrovao je ionako krhku ravnotežu u porodici. Tonula sam sve dublje u ponor depresije, tražeći spas kod lekara. Ali niko nije mario za moje bolesti – fizičke i psihičke. Da nije bilo podrške mog brata... Ne znam ni kako bih smogla snage da odem.
I kako je bilo ponižavajuće i odvratno saznati za beskrajna neverstva mog muža! Kod mene je bio potpuno "ugašen" i bespomoćan, a onda se ispostavilo da je našao utehu na drugoj strani. Smatrali su to normalnim za čoveka, ali ja nisam mogla da se pomirim sa tim.
Bekstvo! Ova misao mi je stalno kucala u glavi. Ali dok je rat trajao, to je bilo nemoguće. I tek 1945. odlučila sam. Vratila sam se u Egipat, ostavivši za sobom titulu, kćerku... Razvod je nezamisliv bezobrazluk za muslimanku! Ali bila sam spremna na sve da pobegnem iz zlatnog kaveza.
Da bi se razumelo koliko je ovaj korak mlade iranske kraljice bio presudan, treba uzeti u obzir da je uprkos progresivnim stavovima Mohameda Pahlavija, ovo verovatno bio prvi slučaj u visokom društvu muslimanskog sveta kada je žena izjavila razvod. Posle zahteva za razvod, u Iranu ga nisu priznavali oko tri godine. Davši zvaničnu dozvolu sa svarljivom verzijom da se kraljici „ne sviđa iranska klima“ i uslovom da plod ovog braka – princeza Šahnaz Pahlavi – ostane u Iranu sa njenim ocem, iranska strana je ipak priznala raspad braka.
Nakon razvoda, Fazia je ponovo nasledila egipatski presto. Ali izgubila je pravo i na ovaj presto - posle revolucije 1952. godine, kada je srušena kraljevska monarhija. Ali gubitak prestola nije sprečio pronalaženje jednostavne ljudske sreće.
U jesen 1948. zvanično je dobijen razvod; marta 1949. godine održana je nova svadba, mnogo skromnija od prethodne.
Egipat me je dočekao sa toplinom i razumevanjem – moja domovina, moja ljubav. Duboko sam disala, uživajući u slobodi.
Drugo venčanje je sušta suprotnost prvom. Skromna svečanost u krugu najbližih ljudi, bez pompe i estrade. Imam 28 godina, nisam više princeza, već jednostavno razvedena žena koja bira ljubav, a ne političku kalkulaciju. Ismail Širin, moj pukovnik, moj heroj, gleda me sa takvom nežnošću da se u ovom pogledu rastvaraju svi strahovi i sumnje. Ovo nije venčanje princeze, već žene koja je upoznala gorčinu razočarenja i ceni jednostavnu ljudsku sreću.
I evo me, stojim na pragu novog života, držeći za ruku čoveka koga volim. U mom srcu nema drhtaja neizvesnosti, već smireno samopouzdanje. Znam da će ovaj brak za mene postati tiho utočište, gde ću moći da pronađem mir i sreću o kojoj sam tako dugo sanjala.
Ismail Širin, Fazijin drugi i poslednji izabranik, bio je dve godine stariji od nje. Diplomirao je na Triniti koledžu u Kembridžu, bio je feldmaršal u Kraljevskoj egipatskoj vojsci. Tri godine nakon njihovog venčanja postao je egipatski ministar odbrane i mornarice.
U ovom braku, Fazija i Ismail su imali dvoje dece u razmaku od pet godina: ćerku Nadiju Khanum i sina Huseina Širin Efendija. Brak je bio prosperitetan i srećan, iako je par vodio prilično skroman način života. Veći deo porodičnog života proveli su u porodičnoj vili u Aleksandriji, ponekad odlazeći na odmor u Švajcarsku.
Princeza Fazija bint Fuad od Egipta i Irana, gospođa Širin, a takođe i „Venera Istoka“ prema čuvenom fotografu Sesilu Bitonu, živela je 91 godinu. Naravno, ovaj dug i bogat život vrteo se oko više od samo potrage za ličnom srećom. Evo nekoliko važnih činjenica o njenom životu koje mnogo govore:
Ubrzo nakon svog prvog venčanja, Fazija je unapređena u pukovnika 2. konjičkog puka princeze Fazije, a godinu dana kasnije imenovana je za predsednicu Udruženja za zaštitu dece. Bila je odgovorna za ove položaje do razvoda. Učestvovala je u humanitarnim akcijama, posebno u podršci deci i trudnicama. Ali kako su se hladila njena osećanja prema tituli i Iranu uopšte, tako su se hladile i njene javne aktivnosti.
Godinu dana nakon stupanja na iranski tron, kraljica Fazija dobila je priznanje od svetske zajednice kao najlepša žena svog vremena – nakon fotografisanja sa Sesil Biton i njene fotografije koja se pojavila na naslovnoj strani časopisa Life.
Ovaj trenutak nije bio jedina epizoda u igri za javnost: princeza je često pozirala fotografima, a nakon što je izgubila titulu princeze, aktivno je sarađivala sa francuskim modnim dizajnerima. Uvek je ostala ikona stila, volela je lepu odeću i svojim hirovima iznenađivala stručnjake za stil. „Most have“ njenog imidža su sjajne luksuzne crne lokne, crveni karmin, uklopljene haljine, krzneni dodaci i obilje nakita.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
