Istraživanja pokazuju da pet sati nedeljno osećamo krivicu zbog nečeg što (ni)smo uradili. Teret krivice čini da se bukvalno osećamo težim - ljudi sa grižom savesti misle da su deblji nego što zapravo jesu, a fizički napor iziskuje više truda nego u situacijama kad smo rasterećeni.
Konstantno osećanje krivice čini nas napetim, otežava koncentraciju i razmišljanje, smanjuje produktivnost.
I ne samo to - što je ovo osećanje prisutnije, manje uživamo u životu. Ako, na primer, osećamo grižu savesti zbog toga što nismo položili ispit ili završili projekat, velika je verovatnoća da nećemo dopustiti sebi da se opustimo, pa ćemo tako propustiti poziv na druženje, odlazak u bioskop.
OVDE saznajte koja su tri najbolja načina da se rešite jutarnjeg stresa.
Čak i kada pristajemo da se zabavimo, verovatno nećemo do kraja da uživamo jer će nam to nešto uvek visiti nad glavom. U ekstremnim slučajevima, pribegavamo samokažnjavanju, čime nesvesno pokazujemo kajanje. Ako smo postupcima povredili drugu osobu, nije retkost da počnemo da je izbegavamo jer ne možemo da se suočimo sa onim što smo uradili.
OVDE saznajte zbog kojih šest životnih odluka nikada nećete zažaliti.
Sve ovo ipak se može izbeći ako ponudimo iskreno izvinjenje i prihvatimo sopstvenu nesavršenost. Zvuči jednostavno, ali nije baš uvek lako dostižno. Ipak, umerena griža savesti je korisna, jer nas podstiče da budemo bolji, konstantna krivica može da nam unazadi život, pa je važno da naučimo da se izborimo sa tim osećanjem.
