Šta se desilo sa Selimom, sinom Sulejmana Veličanstvenog i Hurem: Dok se provodio u haremu, zvali su ga "pijani sultan"

Selim je bio sin Sulejmana Veličanstvenog i njegove žene Hurem. Zvali su ga "pijani sultan" zbog njegove jake želje da se provede maksimalno. Ali šta se desilo Selimu da se naglo uozbilji i tako brzo i lako preuzme presto?

Detinjstvo je proveo u Turskoj, gde je odrastao sa starijom braćom Mustafom i Mehmedom. Sulejman je cenio svu svoju decu, pa je tako organizovao i festival koji je trajao 20 dana, a održan je u Carigradu povodom obrezanja Mustafe, Mehmeda i Selima.

Selim je postao prvi šehzade koji je rođen u Istanbulu da bi kasnije postao sultan - Selim II.

Ostao je u prestoničkoj palati sve dok ga njegov otac sultan Sulejman nije imenovao sandžak begom. Selim je već imao 18 godina i uspeo je da sa ocem ode na vojnu ekspediciju u Mađarsku.

Prva činjenica: Selim je bio jedini najstariji sin Hurem koji je pretendovao na presto

Selim je u stvari bio drugi sina Hurem sultanije. Međutim, kada se najstariji sin Mehmed iznenada razboleo i umro, Selim je postao prvi koji je mogao da polaže pravo na osmanski presto, budući da je bio Huremin najstariji sin.

Istorija kaže da kada je umro Mehmed, koji je bio u Manisi, došao je red na Selima da preuzme nasledni sandžak. Ali zbog kuge koja je tada harala, Selim nije odmah zauzeo ovo počasno mesto. Na putu iz Konije svratio je u Ušak. Tamo je Nurbanu rodila svoju prvu ćerku, koja je dobila ime Esmekhan, a zatim je Selim i cela njegova pratnja otišli ​​u Bursu, gde su se sreli sa ocem Sulejmanom i majkom Hurem. Tamo je rođena druga ćerka Selima Gevherkhan. I tek tada je Selim stigao u Manisu, gde mu je rođena treća ćerka Šah Sultan.

Na osnovu ovih podataka, možemo sa sigurnošću reći da je putovanje od Konje do Manise trajalo najmanje godinu dana.

Druga činjenica: Selim se nije pokazao kao čovek dostojan prestola. Uzalud je vodio Manisa

Na osnovu Selimovog ponašanja u tako važnom sandžaku kao što je Manisa, niko nije slutio da bi Selim mogao da preuzme presto. Dok su se njegova braća, Mustafa i Bajazit, pokazivali kao iskusni upravnici, sedeći u sandžacima, Selim se prepuštao uživanjima i vinu.

Strani ambasadori su u to vreme pisali da se Selim okružio pesnicima, haremskim devojkama i patuljcima. Vodio je besposlen život i bio zavisnik od vina.

Selimov ugled je bio toliko loš da je njegova majka Hurem odlučila da dođe u sandžak da smiri sina. Aleksandra Anastasija Lisovska provela je nešto više od mesec dana u Manisi. U to vreme, Nurbanu je Selimu dala sina Murada. Sve se ovo dogodilo tokom posete sultanije Hurem.

Treća činjenica: Selim nije znao ništa o Mustafinom pogubljenju

Neko vreme nakon Huremine posete Manisi, Selima je njegov otac pozvao u vojne ekspedicije. Sulejman je u to vreme vodio pohod na Iran, a Selimu je povereno da čuva neke zemlje u Rumeliji.

Ali ni tu, kažu, Selim nije baš težio da bude dobar vojskovođa. Selim je većinu vremena provodio u lovu.

Tada se Selim vraća u Manisu, ali ga otac ponovo zove. Skoro mesec dana nakon Mustafinog pogubljenja, Selim saznaje za to.

Četvrta činjenica: strah je doveo Selima na vlast

Mnogi istoričari tvrde da je Selim, nakon što je saznao za Mustafino pogubljenje, shvatio da se njegov otac nije šalio. Pošto je po prirodi bio kukavica, Selim je bio toliko uplašen da je dao sve od sebe u Sulejmanovom sledećem ratu, pokazujući se na najbolji mogući način. Tokom ekspedicije u Nahičevanu, Selim se uspostavio kao hrabar, skroman i poslušan sin.

Postoji mišljenje da je Selim, po povratku u Manisu, sebe video kao jedinog dostojnog kandidata za otomanski presto. Bajazit je jedini Huremin sin koji bi mogao da ometa Selima na putu za presto.

Peta činjenica: Selim je, pošto je postao direktan kandidat za otomanski presto, odlučio da po svaku cenu skloni brata sa puta

Dok je Hurem bila živa, imala je tri sina. Aleksandra Anastasija Lisovska želela je da ih sve održi u životu, uprkos nesrećnom Fatihovom zakonu. Smatrajući Selima slabim pretendentom na presto, videla ga je na prestolu. Aleksandra Anastasija Lisovska je rezonovala otprilike ovako: Džihangir je bolestan i preslab da bi Selim u njemu video prepreku. Sto posto on će spasiti Džihangirov život. Selim je ljubazan, slab, sklon zabavi. On nije u stanju da izda naređenje za pogubljenje sopstvenog brata. Najverovatnije će Selim, pošto je postao sultan, pronaći ulogu za Bajazita kako bi se osećao prijatno. A ako hrabri, oštri i usijani Bajazid sedne na tron, onda će, ako živ napusti Džihangira, sigurno ubiti Selima.

Dakle, rezonujući na ovaj način, Hurem je videla Selima na prestolu. Nakon što je Hurem umrla, između Selima i Bajazita je pokrenut pravi rat. Sulejman je video da je Bajazid vreo, shvatio je i da je njegov sin težio prestolu još za života svog oca. Sulejman mu to nije mogao oprostiti.

Selimu su u prilog išle i sledeće činjenice: iz nekih zapisa kadija bilo je očigledno da je Selim, dok je vladao Manisom poslednjih 14 godina, aktivno radio na uspostavljanju reda u regionu u mnogim oblastima. Bavio se i restauracijom mnogih arhitektonskih spomenika, izvršio restauraciju džamija, medresa i nekih bolnica. Istovremeno, Bajazid je ozbiljno gubio od svog brata. Kada je Sulejman sve odmerio i doneo odluku, video je da su sve Bajazidove aktivnosti bile usmerene na bratski rat.

Kao rezultat sukoba Selima i Bajazita, izbio je krvavi rat, koji je doveo do strašnih posledica za oba brata. Selim, shvatajući da borba za presto zahteva odlučnu akciju, počeo je da gradi saveze i privlači pristalice, plašeći se da će slabost koja ga je ranije mučila postati njegovo konačno prokletstvo. U međuvremenu, Bajazit je aktivno tražio podršku među drugim uticajnim aristokratama, očajnički se boreći za svoje pravo na presto.

Kada je Sulejman saznao za Bajazitove namere, shvatio je da je njegov sin postao pretnja stabilnosti Osmanskog carstva. Snage koje su držale dinastiju na okupu bile su na ivici uništenja. Sulejman, zauzvrat, nije hteo da prepusti stvari slučaju. Naredio je uklanjanje Bajazita, doživljavajući to kao jedini način da se održi mir u carstvu.

Sudbina braće bila je zapečaćena kada je Bajazit pogubljen, a njegovi sinovi takođe uništeni. Selim je, zauzevši presto, nastavio politiku svog oca, ali sada pod senkom njegovih okrutnih odluka. Vladavina Selima II počela je da nas podseća na tragičnu cenu koju dinastija plaća u borbi za vlast i presto, piše dzen.ru