Priča o usponu Hurem Sultanije na vrhunce moći Osmanskog carstva počela je oko 1520. godine, kada je vrlo mlada devojka dovedena u sultanov harem. Rođena na teritoriji savremene Zapadne Ukrajine pod imenom Aleksandra (prema nekim izvorima - Anastasija) Lisovskaja, zarobili su je krimski Tatari i prodali u ropstvo. Zahvaljujući svom oštrom umu, harizmi i neobičnom izgledu, brzo je privukla pažnju mladog sultana Sulejmana.
Za razliku od većine konkubina, koje su nakon rođenja sina "penzionisane" u Starom dvoru, Hurem je i dalje bila bliska sultanu. Sulejmanu je rodila pet sinova (Mehmeda, Selima, Bajazida, Džihangira i Abdulaha) i ćerku Mihrimah, što je bilo nezapamćeno u istoriji Osmanskog carstva. Štaviše, sultan ju je zvanično oženio, čime je postala prva konkubina u poslednjih 130 godina koja je dobila status zakonite supruge vladara.
Krajem 1550-ih, Huremino zdravlje je počelo naglo da se pogoršava. Prema istorijskim dokazima, postoji nekoliko verzija o uzroku njene smrti. Pored srčane insuficijencije, istoričari ukazuju na mogućnost raka ili komplikacija nakon obolelih od malih boginja. Neki izvori pominju da je Sultana patila od jakih bolova u stomaku, što može ukazivati na rak trbušnih organa.
Postoji i verzija trovanja, ali većina savremenih istoričara to smatra malo verovatnom, s obzirom na uticaj Hurem i strogi sistem kontrole pripreme hrane za članove sultanove porodice. U haremu je postojao položaj „čašnjigira“ - posebnog sluge koji je probao sva jela pre nego što ih je poslužio visokim ličnostima.
Očajna borba za život
Kada je postalo očigledno da je Hurem ozbiljno bolesna, Sulejman je iskoristio sve moguće resurse carstva da je spase. U palatu su pozivani ne samo turski lekari, već i evropski lekari, uključujući venecijanske i jevrejske lekare, čuvene po svojoj umetnosti. Sultan je naredio isporuku retkih lekova iz najudaljenijih krajeva carstva.
Dvorski hroničari su primetili da u poslednjim mesecima svog života Aleksandra Anastasija Lisovska praktično nije napuštala svoje odaje u haremu. Sulejman je s njom provodio sve svoje slobodno vreme, ostavljajući po strani mnoge državne poslove. Prema savremenicima, čak i prikovana za krevet, sultanija je nastavila da se interesuje za političke poslove i da daje savete svom mužu.
Oplakivanje suverena
Hurem sultanija je umrla 15. aprila 1558. godine u dobi od oko 52 godine. Njena smrt gurnula je palatu u duboku žalost. Sulejman, koji je tada imao 63 godine, otkazao je sve svečanosti i zabave u haremu. Savremenici su primetili da je padišah, poznat po svojoj uzdržanosti, otvoreno pokazivao tugu, što je bilo neobično za osmanskog vladara.
Sultan je naredio da sultanija bude sahranjena pored Sulejmanije džamije, u mauzoleju (turbetu) specijalno izgrađenom za nju. Ovo je bila izuzetna čast, jer su žene iz sultanovog harema obično bile sahranjivane na manje prestižnim mestima. Turbe Hurem je postalo arhitektonsko remek-delo koje je stvorio veliki arhitekta Sinan, i još uvek ostaje jedna od atrakcija Istanbula.
Nasleđe Hurem
Huremin uticaj na osmansku istoriju nije bio ograničen samo na period njenog života. Njena deca su zauzimala važno mesto u političkom životu carstva. Sin Selim II, koji je nasledio presto posle Sulejmanove smrti 1566. godine, vladao je carstvom do 1574. godine. Iako njegova vladavina nije bila tako briljantna kao očeva, uspeo je da održi stabilnost države.
Huremina ćerka, Mihrimah Sultan, postala je jedna od najuticajnijih žena u istoriji Otomanskog carstva. Nakon smrti majke, preuzela je kontrolu nad haremom i aktivno učestvovala u državnim poslovima. Za razliku od dramske verzije prikazane u seriji, istorijski izvori ukazuju na topao odnos između Mihrimah i njenog brata Selima.
Aleksandra Anastasija Lisovska je takođe ostavila za sobom značajno arhitektonsko nasleđe. Njenim sredstvima izgrađeno je nekoliko džamija, bolnica, škola i dobrotvornih ustanova ne samo u Istanbulu, već iu drugim gradovima carstva, uključujući Jerusalim i Meku. Ove zgrade nisu služile samo u verske svrhe, već su bile i važni centri socijalne pomoći, pružajući hranu i sklonište onima kojima je potrebna.
Skoro četrdeset godina Aleksandra Anastasija Lisovska nije bila samo supruga sultana, već i njegov najbliži savetnik, aktivno učestvujući u političkom životu carstva. Njen diplomatski talenat bio je očigledan u njenoj prepisci sa evropskim monarsima, uključujući poljskog kralja Sigismunda II Avgusta i sestru francuskog kralja Franje I. Ova prepiska je pomogla jačanju međunarodnih veza Otomanskog carstva, piše dzen.ru
