Emina Habibović iz Bosne nosi sa sobom priču dostojnu filmskog scenarija, prepunu bola, gubitaka, ali i neverovatne snage i vere u bolje sutra. Njena životna priča pokazuje kako su žene, čak i u najtežim uslovima, sposobne da se bore i prevazilaze izazove sudbine. Sa samo 18 godina, Emina se udala i započela život ispunjen neizvesnošću i žrtvama. Rodila je osmoro dece, ali je sudbina bila nemilosrdna – petoro od njih je izgubila u raznim uzrastima.
Bol koji nosi zbog gubitka dece teško je opisati, ali Emina o tome govori s neverovatnom snagom i dostojanstvom. Njeno prvo dete preminulo je sa tri godine, drugo sa svega godinu dana, dok je treće živelo samo dvadeset dana. Uprkos tome, nastavila je da rađa i bori se, ali je svaki novi gubitak bio nova rana. „Taman što sam ukopala dva muška deteta, rodila sam žensko – koje je umrlo“, kazala je Emina, prisećajući se tih teških trenutaka.
Njena borba se nije završila samo na gubitku dece. Muž joj je imao četiri operacije, živeo s minimalnom penzijom i na kraju preminuo od infarkta, ostavivši Eminu da se sama nosi s izazovima starosti i narušenog zdravlja. Operisala je kuk, što joj otežava svakodnevni život, ali, kako sama kaže, nije izgubila vedrinu niti veru u bolje dane.
Emina potiče iz porodice koja je takođe imala neobičnu i tešku sudbinu. Njena majka, koja je patila od epilepsije, bila je udovica s dvoje dece kada se udala za svog svekra, kojem je rodila dete. Ova priča, koliko god zvučala neobično, bila je stvarnost koju su Emina i njena porodica prihvatili i s kojom su živeli.
„Moja mati se udala za svog svekra, imala je dva sina i mene. Othranila nas je uz mnogo muke i patnje. A onda je i meni došla sudbina da se udam. Udam se ja, a moja mama se uda za svekra. Živeli smo fino“, priča Emina o svojim ranim danima.
Najneobičniji deo njene priče je trenutak kada su Emina i njena majka bile trudne u isto vreme. Njena majka je rodila sestru, dok je Emina trebalo da se porodi 15 dana kasnije. „Kaže meni mati: ‘Sine, ja sam se rešila, a kako ćeš ti?’, a ja joj odgovorim: ‘Kako mi je Bog dao’. Na kraju je ona dojila i moje dete, jer ja nisam imala mleka“, iskreno je ispričala Emina.
Nažalost, ni to dete nije preživelo. Njena majka ga je dojila pre svog deteta, ali uprkos tome, Emino dete nije htelo da jede. „Njeno dete je jelo sve, a moje nije htelo ništa. Živelo je godinu dana i umrlo“, rekla je kroz suze.
Emina je posle smrti prvog deteta ukopala još četvoro. Ima tri sina koja su živa i zdrava. A rodila ih je sedam i jedna joj je ćerka umrla.
Priča Emine Habibović je priča o ženi koja je, uprkos svim nedaćama, zadržala hrabrost i veru u život. Njena sudbina nosi duboke tragove bola, ali i snagu jedne žene koja se, uprkos svemu, nije predala.
