Iako ne postoji siguran način da se utvrdi da li neko laže, ekspert za govor tela otkrio je znakove koji vam mogu pomoći da prepoznate lažova za nekoliko sekundi.
Vanesa Van Edvards, autorka koja predaje veštine komunikacije i interpersonalne odnose, nedavno je gostovala na podkastu "Dnevnik direktora" (eng.The Diary Of a CEO), gde je podelila četiri znaka na koja treba obratiti pažnju.
Ti znaci uključuju ton koji se menja u pitanju, naglo smanjenje glasnoće, nesklad između reči i tela, i izraz gađenja, piše "Dejli mejl".
Van Edvards je rekla voditelju Stivenu Bartletu da su 54 posto šanse da neka osoba otkrije da je druga osoba laže. Najveći znak je izraz gađenja, jer osoba oseća to dok pokušava da obmane nekog drugog.
"Lažovi se često osećaju prljavo dok lažu, zbog čega često pokazuju gađenje prema sebi zbog laži", objasnila je.
Dodala je da lažovi ponekad i njuše, što je "aktivator gađenja". Kada su ljudi zgađeni, naboraju nos, zatvore nozdrve i pokažu gornje bele zube, što drugima daje vizuelni znak laži.
"Postoje određeni statistički signali prevare", objasnila je. "To su signali koji se u istraživanjima iznova pokazuju kod lažova, ali ne uvek."
"Ne postoji Pinokijev nos. Ne postoji jedan jedini znak koji znači da neko laže. Ali postoje neki znaci koji se često ponavljaju", dodala je Van Edvards. Još jedan očigledan znak je kada neko kaže jedno, ali njegovo telo pokazuje nešto drugo.
Dala je primer kada je pitala ćerku da li je pospremila sobu, a ćerka je rekla "da", dok je istovremeno odmahnula glavom.
"Takođe ćete ovo videti kod nesklada u izrazima lica", rekla je Van Edvards.
Međutim, postoji kulturni izuzetak za ovo pravilo. U Indiji, Bugarskoj i Pakistanu ljudi klimaju glavom drugačije nego u zapadnim kulturama. Izvan tih specifičnih zemalja, ovakav nesklad često je znak laži. Još jedan signal je infleksija u pitanju, poznata i kao Uptalk, kada izjava završava poput pitanja.
Primer: "Nemam pojma o čemu pričate?"
"Vrlo je sumnjivo kada neko govori i iznenada postavi pitanje, a zapravo ne postavlja pravo pitanje", rekla je Van Edvards.
"Ako odjednom čujete infleksiju u pitanju u vezi sa izjavom, brojem, granicom ili vremenskim okvirom", rekla je, "to je mala crvena zastava koja vas upozorava da istražite dublje."
Smanjenje glasnoće još je jedan znak prevare.
"Kada smo anksiozni ili nervozni, gubimo glasnoću i dah", objasnila je.
Dakle, ako osoba s kojom razgovarate iznenada počne da govori tiše, ono što vam u tom trenutku govori možda nije iskreno. Drugi stručnjaci su istakli dodatne znakove koji vam mogu pomoći da utvrdite da li osoba možda laže.
Autor i bivši agent FBI-ja Džo Navaro rekao je za "Gardijan" da ponašanja koja smiruju osobu mogu ukazivati na psihološku nelagodnost. Ova ponašanja mogu uključivati nervozno pomeranje, nameštanje ili igranje sa odećom i dodirivanje ili trljanje lica.
Obraćanje pažnje na izbor reči drugih ljudi takođe može pomoći u prepoznavanju laži, rekla je savetnica za prevare u osiguranju "Gabrijel Stjuart" za "Gardijan".
"Koristimo potpuno drugačiji jezik kada lažemo", objasnila je.
"Vrlo poznat primer je predsednik Nikson. Kada su ga direktno pitali: "Da li ste znali za Votergejt?", njegov odgovor je bio: "Predsednik nikada ne bi učinio tako nešto."
"Prvo, postoji distanciranje, što je vrlo uobičajeno. U neiskrenom odgovoru, nedostaju reči poput "ja" i "moj", jer želimo da udaljimo laž od sebe.
Iako svi ovi stručnjaci naglašavaju da ovi signali ne znače svaki put da neko laže, obraćanje pažnje na njih moćan je način za otkrivanje neiskrenosti u vašim odnosima.
NE PROPUSTITE
U nastavku poslušajte savete psihologa o tome kako da dete ne dođe u dodir sa lošim sadržajem na internetu:
Bonus video:
