Stanovnici krajnjeg severa, kao što su Čukči, predstavljaju odličan primer adaptacije u najtežim mogućim uslovima. Naime, oni su vekovima preživljavali u hladnim uslovima, razvijajući jedinstvene običaje i tradiciju koji su postali sastavni deo njihove kulture.
Prilagođavanje Čukčija teškim uslovima manifestuje se u svim oblastima života. Odeća napravljena od kože irvasa, izolovani stanovi koji se nazivaju jarange i ishrana zasnovana na mesu irvasa i morskih sisara omogućavaju im da izdrže ekstremne temperature.
Međutim, pored materijalnih aspekata, važnu ulogu igraju i duhovne tradicije. Šamanizam, koji je sastavni deo njihove kulture, pomaže ljudima da se povežu sa prirodom i nose sa poteškoćama. Rituali i ceremonije povezane sa lovom, peskom i drugim vitalnim aktivnostima pomažu Čukčima da se osećaju kao deo celine i nađu podršku u teškim situacijama.
Čudni običaji nastali su kao rezultat prilagođavanja teškim uslovima, te zbog toga igraju važnu ulogu u opstanku naroda.
Otpornost na hladnoću
Na temperaturama od -50°C mogu slobodno da izlaze napolje bez odeće, igraju se na snegu ili obavljaju kućne poslove. Žene šiju na ulici, a da ne stave ni šešire.
Ova neverovatna adaptacija na ekstremne uslove je vredna divljenja i tera nas da razmišljamo o raznolikosti ljudske kulture i njenoj sposobnosti da se prilagodi najtežim uslovima.
Ispostavilo se da Čukči imaju tajno oružje protiv hladnoće - posebne gene! Američki istraživači su otkrili da ovi geni pomažu u pretvaranju masne hrane u dodatnu toplotu.
Status žena u plemenu
Porodice koje se sastoje od roditelja i vanbračne dece koja žive u jednom stanu sada su tipične. Seksualna aktivnost obično počinje pre braka. Malo je stida vezano za nevenčano majčinstvo.
Status žena u tradicionalnom društvu Čukči bio je očigledno inferioran u odnosu na muškarce. Status žena Čukči se poboljšao u dvadesetom veku kao rezultat sovjetske politike seksualne jednakosti, a žene sada služe kao administratori, učiteljice i lekari.
NE PROPUSTITE
Razmena žena
Čukči imaju još jednu zanimljivu tradiciju - "Prijateljstvo sa suprugom". Muškarci mogu privremeno da zamene svoje žene da bi ojačali svoje prijateljstvo. I niko nije ljubomoran.
Bio je običaj da "prijatelj po ženi" ode svome prijatelju u goste u njegovu nomadsku kuću i da mu ostavi vlastitu ženu, a da uzme njegovu. Sa ženom svog prijatelja potom bi živeo nekoliko meseci, pa bi je nakon toga uglavnom vratio mužu, a nekad bi je i trajno zadržao.
Svi članovi te velike porodicde tretirali su se međusobno kao rođaci, brinuli su i odgovarali jedni za druge, a deca su smatrana braćom i sestrama.
Zanimljivo je da, ako muž umre, njegov brat dužan je da oženi udovicu. Na taj način, garantuje se da će žena biti zbrinuta i nakon muževljeve smrti.
NE PROPUSTITE
Ovo je najfascinantnije pleme na svetu
