Mnogi stariji ljudi danas suočavaju se s izazovima u porodičnim odnosima, posebno kada pomoć i podršku koju pružaju svojoj deci i njihovim porodicama doživljavaju kao nedovoljno cenjenu. Iako često ulažu mnogo truda kako bi bili od pomoći, neretko osećaju da sa druge strane izostaju i zahvalnost i poštovanje. Takvi slučajevi otvaraju emotivnu ranu, ostavljajući osećaj odbačenosti i razočaranja, posebno u situacijama kada stariji ulažu svoja sredstva, vreme i energiju za dobrobit porodice.
Gospođa Anita, koja je sa suprugom živela u kući zajedno sa sinovljevom porodicom, priča o sopstvenom iskustvu:
“Naš sin, pod uticajem snaje, sve se više udaljava od nas. Gotovo da nemamo kontakt s njim, iako još uvek žive u našoj kući. Snaja je tražila da imaju svoju kuhinju, a i dalje im smetamo. Iako nemaju finansijske mogućnosti da se osamostale, a moj suprug i ja smo plaćali sve račune i brinuli se o održavanju kuće, s njihove strane nismo osetili ni najmanju zahvalnost.”
Ona dodaje i da su im zabranili da provode vreme s unukom:
“Otkako se rodila, nismo dobili priliku da budemo s njom. Čim krenemo da se poigramo, snaja je čupa iz našeg naručja govoreći da mora nešto da obavi itd. Sada čekaju drugo dete, ali ni o tome nema nikakve informacije. Sin sve zna, ali izbegava razgovor sa svojom ženom. S druge strane, roditelji njegove supruge redovno su uključeni u život deteta. Pored mene žive, ona zove svoju majku da joj pričuva dete.”
Pre nekoliko meseci je umro njen suprug
"Kad mi je muž preminuo najveću izdaju sam osećala od strane snaje. Samo je gledala kako da me uvredi, znala je da sam tužna i usamljena, koristila je to. Osećam lošu nameru kako god da mi se obrati, a baškari se u mojoj kući kao gazdarica."
Gospođa Anita ističe da zbog ovakvog odnosa nije donela odluku o prepisivanju imovine: “Nismo im još ništa prepisali i nemam nameru to da uradim, jer ne želim dodatne komplikacije u našim već narušenim odnosima. Kako sada stvari stoje, verovatno ću morati da prodam imovinu kako bih sebi obezbedila dom za stare. Teško je prihvatiti da nam od mladih neće biti ni podrške ni pomoći.”
Dok je njen suprug bio živ, oboje su odlučili da prepišu kuću na sina, verujući da će im time obezbediti podršku u starosti. “Nakon muževljeve smrti, ostala sam sama, a sin se sve više povlači pod uticajem snaje, ona me vređa, a sin se povukao iz svega i osećam se izdano.”
“Teško je gledati kako osoba kojoj sam pružila dom sada sve koristi protiv mene. Svaka reč, svaki postupak, čini se, usmereni su na to da me povrede i udalje iz života mog unuka. Ostaje mi samo nada da će se istina jednog dana pokazati i da će se naši odnosi makar delimično popraviti, jer živeti sa ovim teretom postaje sve teže.”
Potresna ispovest žene koja tvrdi da joj je majka preminula zbog lekarske greške
