Godine 1934, jedan od najzloglasnijih zatvorenika u Americi, gangster Al Kapone, prebačen je iz zatvora u Atlanti u najmoderniji zatvor u Sjedinjenim Američkim Državama: maksimalno obezbeđeni zatvor na ostrvu Alkatraz u zalivu San Franciska.
Ali, šta je Al Kapone radio dok je služio kaznu zbog utaje poreza i nepoštovanja suda? Pismo koje se nalazilo na aukciji otkriva njegove slobodne aktivnosti u dve reči: zatvorski bend.
Pismo iz 1938. godine koje je Kapone poslao svom sinu, je retko pismo—poruka, pruža intiman uvid u svakodnevni život jednog od najtvrđih gangstera u američkoj istoriji.
Moglo bi se pomisliti da je Kapone, koji je tehnički bio zatvoren zbog utaje poreza, ali je proveo godine kao brutalni mafijaški bos, provodio svoje dane u zatvoru pokušavajući da pobegne. Međutim, kada je stigao u Alkatraz, više nije bio u stanju da beži. U Atlanti, gde je odslužio početni deo kazne, uživao je u posebnim privilegijama, često primao posetioce i koristio velike sume novca da potplaćuje zatvorske čuvare. Ali, u Alkatrazu je bilo drugačije. Pre svega, javni neprijatelj broj jedan - bolovao je od sifilisa (neki biografi čak misle da ta bolest objašnjava njegovo nepredvidivo i ubilačko ponašanje). Takođe je bio pod strogim nadzorom upravnika Alkatraza, koji mu nije davao nikakve posebne privilegije koje je ranije imao.
Ipak, to ne znači da Kapone nikada nije dobio šta je želeo. Prema Donu Babvinu iz Associated Press-a, Kapone je „molio upravnika za dozvolu da formira mali bend.“ Kapone je zaradio dodatne bodove za dobro ponašanje i posvetio se muzici, svirajući bendžo u bendu pod nazivom "The Rock Islanders." Bend je imao rotirajuću grupu muzičara koji su svirali kao privilegija, a ako je Kaponeovo pismo sinu neki pokazatelj, on je uživao u prilici da svira i bendžo i mandolu (instrument sličan velikom mandolini).
Kapone je opisao svoj život u Alkatrazu i svoju ljubav ka igranju uz instrumente kao što su bendžo i mandola. On je čak napravio i zatvorski rok bend. "Ne postoji pesma napisana uz koju ne mogu da igram", hvalio se.
"Prvo sam naučio Tenor gitaru, zatim Tenor bendžo, a sada i Mandolu, ali samo za solo svirku," napisao je svom sinu, hvaleći se da zna preko 500 pesama. Kapone je čak napisao ljubavnu pesmu "Madonna Mia," koja je posthumno objavljena 2009. godine.
Jedno od retkih emotivnih pisama koje je poslao iz zatvora, sigurno će slomiti srce svakom roditelju.
"Juniore nastavi putem kojim si krenuo i ne dozvoli da te išta zaustavi. Kada si tužan, Soni, pusti jednu od ploča sa pesmama o kojima sam ti pisao", napisao je Al Kapone.
"Pa srce moje, nadam se da će stvari doći na svoje mesto naredne godine, a onda ću biti tamo u tvom zagrljaju", napisao je Al Kapone.
"Dragi moj sine Soni digni glavu, budi ponosan, i ne brini o svojom dragom tati, a kada ponovo dobiješ odmor, želim da ti i tvoja draga majka dođete ovde zajedno, jer bih voleo da vas vidim", napisao je Al Kapone.
"Juniore nastavi putem kojim si krenuo i ne dozvoli da te išta zaustavi. Kada si tužan, Soni, pusti jednu od ploča sa pesmama o kojima sam ti pisao", napisao je Al Kapone.
Na kraju je napisao "Šaljem tebi i mami jubav i poljupce, tvoj dragi tata Alfons Kapone # 85", što je bio njegov broj u Alcatrazu.
Kapone je završio svoje pismo ohrabrujući svog sina da ostane jak i ne brin se za njega.
Trostrano pismo našlo se 2016. godine na aukciji u Masačusetsu.
Stručnjaci smatraju da je napisano 1938. godine, četiri godine nakon što je Kapone prebačen u zloglasni savezni zatvor u zalivu San Franciska.
Njegov sin je tada bio student na Univerzitetu u Majamiju na Floridi.
Kapone je opisao svoj život u Alkatrazu i svoju ljubav ka igranju uz instrumente kao što su bendžo i mandola. On je čak napravio i zatvorski rok bend. "Ne postoji pesma napisana uz koju ne mogu da igram", hvalio se.
A šta je još Kapone radio u Alkatrazu kada nije izbegavao nasilne pokušaje uboda ili prao veš?
"Moja rutina ovde je jutarnje dvorište, mislim na dvorište za zabavu, bejzbol, tereni za konjske potkovice, tereni za rukomet, šah i domine," napisao je. Takođe je imao nekoliko mudrih saveta za svog sina, koji je tada bio na fakultetu.
Kada je reč o njegovim mnogobrojnim žrtvama (veruje se da je u mafijaškim ratovima koje je izazvao poginulo najmanje 300 ljudi, mnogi njegovom rukom), bio je nemilosrdan. Ali prema svojoj porodici, očigledno je imao mekše srce.
