Porodice im se mrzele decenijama, posvetio joj je najlepše stihove, a ona skončala jezivo: Bili su srpski Romeo i Julija

Tragična priča srpske princeze koja je bila oličenje lepote i gracioznosti, ali nesrećnu u ljubavi sačekala je teška sudbina

Lifestyle
Porodice im se mrzele decenijama, posvetio joj je najlepše stihove, a ona skončala jezivo: Bili su srpski Romeo i Julija
Foto: Wikipedia / Клеопатра_Карађорђевић

Princeza Kleopatra Karađorđević čije ime stoji urezano među grobnicama slavne dinastije na Oplencu, nosi intrigantnu životnu priču prepunu ljubavi, tuge i misterije, koji se protežu iznad njene kratke, ali živopisne sudbine.

Kleopatra je rođena 26. novembra 1835. godine u Vlaškoj, kao jedno od devetoro dece kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside Nenadović.

Kao ćerka slavnog vođe Karađorđevića i unuka vojvode Jevrema Nenadovića, njeno poreklo bilo je impresivno, a samim tim i njen život obeležen očekivanjima i pažnjom.

Kleopatra Karađorđević
foto: Wikipedia

Prema tome, mlada Kleopatra je, zajedno sa sestrama, obrazovanje započela pod nadzorom Matije Bana, poznatog Dubrovčanina i intelektualca tog doba. Preporuka za Bana došla je direktno od Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, vodećih intelektualaca tog vremena, čime je kneževska porodica želela da obezbedi temeljnu i uglednu naobrazbu za svoje ćerke.

Ova obrazovanost, uz miran i povučen karakter, učinila je da Kleopatra postane oličenje lepote i gracioznosti.

Upravo zbog te unutrašnje lepote i uglađenosti, veruje se da je knez Mihailo Obrenović princezi Kleopatri posvetio stihove koje i danas pamtimo. Pesmu "Što se bore misli moje", knez je napisao za njen 15. rođendan, a čuvena kompozicija Alojza Kalauza dodatno je proslavila ovu pesmu.

Mihailo Obrenović
foto: Wikipedia

Iako je kasnije kompozitor Kornelije Stanković ponovo obradio ovu melodiju, pesma je do današnjih dana ostala simbol nezaboravljene ljubavi, pa se čak i verovalo da ju je knez posvetio svojoj rođaci Katarini Konstantinović.

Tek 2003. godine otkriveno je da je pesma posvećena mladoj princezi Kleopatri, ostavljajući prostor za nagađanja o prirodi njihovog odnosa i spekulacije o mogućnosti pomirenja, te možda i spajanja dve najveće srpske dinastije.

Ipak u dvadesetoj godini, princeza Kleopatra se udala za Milana, sina Avrama Petronijevića, bivšeg predsednika vlade i istaknutog srpskog političara. Venčanje je održano u Sabornoj crkvi u Beogradu i okupilo je najznačajnije ličnosti tog vremena.

Međutim, bračna sreća nije potrajala — svega pet meseci nakon venčanja, Kleopatra je obolela, najverovatnije od tuberkuloze. Preminula je u banji Glajhenberg u Štajerskoj, a vest o njenoj smrti zavila je porodicu u crno.

Kleopatra je sahranjena u porodičnoj grobnici u Topoli, a kasnije je njeno telo preneto u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde danas počiva među slavnim Karađorđevićima.

Kleopatrina česma
foto: Youtube Printscreen / Jutarnji Program TV HAPPY

Narodna legenda kaže da je, na putu ka Topoli, njeno telo ostavljeno preko noći u mestu Nemenikuće, gde su devojke iz sela izatkale pokrov za mladu princezu.

Dirnut tim gestom knez Aleksandar podigao je na tom mestu česmu s Kleopatrinim imenom. I danas se veruje da česma poseduje čudotvornu vodu koja donosi zdravlje onima koji je piju, čuvajući uspomenu na prerano preminulu princezu.

Stil / Glossy

Bonus video:

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs