U drugom razredu osnovne škole Marija je sa školom otišla na obilazak aerodroma kada su je velike "čelične ptice" oduševile. Godine su prolazile, međutim nju te visine nisu ostavljale na miru i sve je više težila da jednog dana upravlja avionom.
Škola letenja "Batina" pružala je ono što je mlada Marija želela, međutim, kako bi pohađao tu školu postojale su određeni uslovi. Ova škola bila je jednogodišnja i mogli su da joj se priključe samo radnici fabrike. Sa svojih 15 godina, presudila je, napušta školu i zapošljava se u fabrici kako bi ostvarila svoj san u čemu je i uspela. Naime, kada je došao red na polaganje glavnog ispita, koji odlučuje o njenoj profesionalnoj sudbini, Marija uspeva da ga položi besprekorno i postaje najmlađi pilot Jugoslavije i to ne samo među ženama.
Odmah je potom počela da radi kao turistički pilot. Oduševljen njenim umećem, pored toga što je ponos cele škole, vlasnik planira da Mariji ponudi mesto instruktura u drugoj planiraj školi za pilote u Mađarskoj. Podučavanje mladih pilota i izgradnja njene karijere u toj branši, prekida rat.
Sa roditeljima zajedno beži u Šabac, iz kog je Marija prešla za Beograd da živi kod bake.
Ubrzo saznaje da Vrhovni štab NOVJ (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije) poziva sve pilote da se jave u najbližu vazduhoplovnu bazu. Iako je bila žena, njeno mesto nije bilo na tlu i ona odlazi da se javi vazduhoplovnoj komandi u Zemunu. Pešačili su do Pančeva, ona i još 20-ak sakupljenih pilota, gde su se okupljali. Tamo je ponovo srela svoje kolege iz Borova.
Bila je upućena na obuku na školskim PO-2 avionima, kao i na lovcima JAK-9, što joj je donelo proglašenje pilotom 11. vazduhoplovne lovačke divizije. Iako je očekivala da će biti raspoređena u jedan od tri lovačka puka, dospela je u četu veze da leti PO-2 avionom.
Prevozila je poštu, lekove, naredbe, ljude koji su morali hitno da se prebace, a obavljala je i izviđačke zadatke. Do kraja rata izvršila je 60 letova i tako postala jedina Srpkinja ratni pilot. Kapitulaciju Nemačke dočekala je na aerodromu u Mađarskoj.
Po završetku rata, odlazi u Skoplje, a obzirom na to da se za nju pročulo i da je postala veoma poštovana među svojim kolegama, pa je sa njima letela rame uz rame ili "krilo uz krilo". Ubrzo je demobilisana i napušta svoju vojnu karijeru, velikog imena.
Njeno ime se dugo nije beležilo, jer je malo njih znalo da se žena nalazila u NOVJ, dok njene kolege nisu posebno skrenuli pažnju na hrabru devojku, Mariju Đorđević. Kasnije se otkrilo da je u dokumentaciji greškom preimenovana u Marijan, samo iz znaka čuđenja što je žena pristupila ratnom vazduhoplovstvu.
Stil / Ona
NE PROPUSTITE
Bonus video:
