Mnogo je zagonetki oko ovih svetinja, među kojima je možda najprovokativnija ona gde se nalazi središnji plavi safir sa ikone Bogorodice Filermose, koji je sigurno bio na skupocenom okovu ove svete slike kada je ona, zajedno sa rukom i česticom Časnog krsta, odnesena 1952. iz manastira Ostrog gde je skrivana tokom drugog svetskog rata.
Predanje kaže da je po pogubljenju Svetog Jovana Krstitelja od cara Iroda, koji je svetiteljevom glavom nagradio Salomin legendarni ples, obezglavljeno telo sahranjeno u samarjanskom gradu Savestiji. Obilazeći Svetu zemlju, jedini apostol i jevanđelista koji nije bio neposredno uz Hrista, Luka, poželeo je da Krstiteljevo telo prenese u Antiohiju. Međutim Savestinjci nisu hteli da se odvoje od velike svetinje, ali su apostolu Luki dozvolili da u antohiju odnese dragocenu desnu ruku Jovanovu, koja je krstila Hrista.
Dolaskom na vlast poslednjeg cara iz Konstantinove dinastije, Julijana Otpadnika, nastao je teror nad hrišćanima i njihovim svetinjama. Julijan, pobornik paganskog politeizma, naredio je razaranje crkava, spaljivanje svetih mošti i progonn hrišćana kakav se nije pamtio još od vremena poslednjih mnogobožačkih vladara na rimskom tronu. Spajeno je tada i Krstiteljevo telo u Sevasteji zajedno sa crkvom koja je u međuvremenu podignuta nad njegovim moštima. Odmazdu gnevnog cara zaustavila je iznenadna smrt u boju i hrišćanstvo je moglo da odahne.
Proći će nekoliko vekova pre nego što će Agarjani (današnji turvci) zagospodariti Antiohijom, a izvesni snalažljivi hrišćanin Jov uz pomog lukavstva i hrabrosti uspeti da prenese Krstiteljevu ruku u Carigrad.
Bilo je to uoči Bogojavljanja 956.godine kada je Vizantijom vladao car-naučnik Konstantin VII Porfirogenit. Ruka je uz najveće počasti smešena u pridvonu carsku crkvu na Vlaherenskom dvoru da bi odande stigla u posed Malteškog reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Jedna verzija kaže da su je dobili na dar od moćnog turskog sultana Bajazita II, iako je daleko verovatnije da je u njihov posed došla u velikoj pljački koja je usledila nakon prvog pada Carigrada 1204. godine, kojeg su osvojili upravo krstaši.
Godine 1798. ruka, kao velika relikvija Malteških vitezova stiže u Rusiju. Ondašnji ruski imperaor Pavle Petrovič Romanov ustupa vitezovima Voroncovski dvorac u Petrogradu gde oni smeštaju svoj konvent i grade katoličku crkvu Svetog Jovana Jerusalimskog u koju će smestiti i ruku Jovana Krstitelja. Imperator u znak zahvalnosti od vitezova dobija titulu Velikog magistra i jedinstveni duhovno-diplomatski dar-ruku Svetog Jovana, česticu Časnog krsta i ikonu Bogorodice Filermonske.
Međutim carska milost je bila kratkog veka. Pavlov naslednik Aleksandar I, pobedilac Napoleona na Borodinu i pariski trijumfator, prvo odbija titulu Velikog magistra, a zatim 1817.ukida i Malteški viteški red u Rusiji.
Ali velika oktobarska revolucija u nepovrat je zatrla mnoštvo vekovima poštovanih vrednosti u Rusiji. Gotovo čitava carska porodica je likvidirana, ali majka cara mučenika Nikolaja II Romanova, carica Marija Fjodorova uspela je da se preko Krima i Londona domogne Danske. Sa njenim blagoslovom ove tri svetinje su prenete u ondašnju Kraljevinu Jugoslaviju i stavljene pod patronat kralja Aleksandra I Karađorđevića. A kralj je prema ruskom uzoru smestio svetinje u pridvornu crkvu Belog dvora u Beogradu, gde su čuvane sve do 1941. godine.
U aprilskom rasulu, napuštajući prestonicu, mlad kralj Petar II poneo je sa sobom i svetinje iz predvorne crkve. Premda je on sam sa svoje poslednje stanice u manastiru Ostrog, gde se zadržao manje od jednog dana, napustio zemlju zauvek, ruka Svetog Jovana je ostala u Ostrogu. Pomno čuvana zajedno sa druge dve relikvije tokom Drugog svetskog rata u Ostrpgu, biće zaplenjena od strane ondašnje vlasti 1952. godine.
U riznicu Cetinjskog manastira smeštene su 1979. godine ruka Krstitelja i čestica Časnog krsta, dok je Filermonska ikona predata Narodnom muzeju Crne Gore na Cetinju u čijoj se Plavoj kapeli, namenski oblikovanoj za ovu izuzetno dragocenu sliku i danas nalazi.
Stil / articentar.com
NE PROPUSTITE
Bonus video:
