Johan Vagner, veoma bogati Nemac, živeo je život iz snova, nasledio je veliki novac kao baron, a onda je kroz uspešan posao postao još moćniji. Putovao je po svetu, uživao na luksuznim mestima, a onda se sve preko noći promenio. Saznao je da ima neizlečivu bolest srca i da su mu dani odbrojani, jedino rešenje bila je - transplantacija.
Naime, u vreme kada je saznao za strašnu dijagnozu krajem devedesetih godina biva otet u Rimu, a ljudi koji su ga kidnapovali nadali su se ogromnoj svoti novca u zamenu za Johanovu slobodu. Kada su čuli da mu je stanje urgentno, menjaju tok plana. Nemca odvoze u selo Ribe u Albaniji, gde mu je presađeno novo srce koje je pripadalo zdravom Srbinu Jovanu, domaćinu, ocu, suprugu, sinu.
Nemac nije ni slutio kakva priča se krije iza srca koje je kupio
Vagner je, pošto mu je u maju 2000. godine otkriveno da boluje od teške bolesti koja mu je onda ostavila najaviše dve godine života ukoliko ne presadi srce, otet tokom putovanja u Italiju. Otmičari su mu tražili pet miliona evra, ali pošto im je rekao da im neće dati novac jer mu je smrt već pred vratima, učinili su se da mu nađu novo.
U ispovesti ovaj nemački plemić otkriva zastrašujuće detalje svoje otmice, ali i perioda koji je nastao nakon toga.
- Moja devojka Greta i ja igrali smo tenis sa prijateljima, Francom i Martom, kada sam osetio bol u desnom delu grudi i pao. Lekar me je zadržao duže na klinici nego inače. Uradili su mi sve analize. Ispostavilo se da me je izdalo srce. Imao sam neizlečivu bolest. Rečeno mi je da mi preostaje najviše dve godine života, ukoliko mi se organ ne presadi - priča Vagner.
Pošto se na organ dugo čeka, platio je da bude među prvima na listi za transplantaciju. Vrlo brzo je pozvan. Međutim, pošto mu je srce namenjeno preko reda, u bolnici ga je napala žena čiji je suprug trebalo da dobije srce, pa je odustao. Spakovao se i sa svojim drugom Hansom, otišao u Italiju, u Rim, u poslednji provod. Baš tamo su ga oteli.
Pijani, ušli su u kola ljudi koji su im obećali da će ih odvesti do hotela. Kada su povratili svest, bili su u podrumu, vezani, oteti... Tražili su pet miliona evra od Vagnera. On im je postavio uslov:
- Tražio sam da puste Hansa da ode u Nemačku i pripremi novac koji bi im prebacio na određeni račun kada ga pozovem. Pustili su ga. Kada je došao taj trenutak, pozvao sam Hansa, uverio se da je živ i rekao mu da ništa ne radi sa novcem a otmičarima objasnio da mi je zbog bolesti srca ostalo malo života. Odgovor otmičara me je iznenadio. Rekao mi je da se pored otmica bave i trgovinom organa. Zato sam sutradan posle duže vožnje kolima dospeo u moderno opremljenu kliniku u kojoj je potvrđena dijagnoza iz Nemačke. Odmah mi je presađeno srce.
Posle isplate od pet miliona evra i 120.000 evra koje je trebalo dodati za troškove transplantacije. Vagner je pušten kući. Odmah je oženio Gretu, ali i počeo da saznaje čije je srce u njemu. I to putem snova.
- U njima sam video kuću, dvorište ali i lik čoveka Jovana čije srce je u meni, kao i njegovu suprugu, sina Milana, i roditelje. Snovi su me odveli na Kosovo, u selo Gračanica i šumu u kojoj je njihova kuća bila jedina srpska te 2000. godine. Živeli su pod stražom. U snovima sam saznao i kako je Jovan otet dok je bio na njivi, video sam i kako su mu prvo izvadili jedan, pa drugi bubreg, a zatim i srce. To srce koje je izvađeno u žutoj kući u selu Ribe, u severnom delu Albanije, u klinici koju sam jasno i video je u meni - tvrdi Vagner.
Prateći snove, Vagner se uputio na Kosovo. Uz pomoć narednika, obišao je sva mesta koja je video u snovima, prepoznao po glasovima ljude koji su ga oteli i bili na čelu kriminalne grupe koja se bavi trgovinom organima... Sve ih je otkrio... Nije se predstavljao ko je, glumio je reportera. Došao je i do Jovanove kuće, čije srce kuca u njemu. A Veselin Dželetović je njegovu ispovest pretočio u roman ""Srpsko srce Johanovo".
Autor potresnog romana govorio je u Jutarnjem programu za TV Happy i otkrio jezive detalje o sudbini jednog Srbina i jednog Nemca, koje je život spojio na naeverovatan način
- Pričamo o jednoj ljudskoj sudbini čoveka koji je kidnapovan, o kojem nema ni traga ni glasa i silom prilika, ili kako su ga već oteli, a mi Božijom promisli saznajemo šta se zapravo s njim dogodilo. Izgleda da su ti naši stradanici bili primorani da potpišu da su donori organa i Nemac koji je kupio srce saznaje čije je to srce. Dolazi na prostore Kosova i Metohije, iz filantropskih razloga, pošto je izuzetno bogat - da pomogne porodici tog čoveka, makar na taj način da se oduži što mu je spasen život i tu upoznaje dete tog čoveka. - ispričao je Veselin Dželetović i dodao:
- Tu nastaje taj prelomni momenat, on meni kaže: "Gospodine Đželetoviću, pošto sam ja prišao toj kući, koja je ograđena bodljikavom žicom", kaže "Ja sam gledao u to dete dok mi prilazi i nisam primetio da mi se one bodlje zaroivaju u dlan, a kad mi je mali prišao, šavovi od operacije su hteli da popucaju, to srce je htelo da iskoči napolje."
Johan kada je stao ispred Jovanove kuće u grudima je imao neopisiv osećaj. Zatekao je stravičan prizor.
Po dolasku na Kosovo, u Jovanovu kuću, zatekao je stravičan prizor. Pas je bio ubijen, a u štalu je bila vezana i silovana Jovanova žena odnosno Milanova majka. Ni par sati posle toga, ona se ubila od sramote. Tada je Vagner tražio od Milanovog ujaka da ga usvoji.
- Njegov sin Milan, videvši me na kapiji povikao je: "Tata, tata...!" Nije se odvajao od mene. I Jovanov otac je u meni video sina po mom sedenju i pokretima. Usvojio sam Milana. I veru sam promenio da bi ga usvojio. Naime, posle te moje prve posete Kosovu, morao sam da se vratim u Nemačku. Narednik je tvrdio da smo provaljeni i da odmah moram na aerodrom. Učinio sam tako ali se nisam dugo zadržao kod kuće. Sanjao sam da me mali Milan doziva. Znao sam da nešto nije u redu.
Ispričao mu je sve, a ujak kada je video kako Milan sedi kod Vagnera u krilu, pustio ga je. Samo što je stigao u Nemačku, na vestima je javljeno da je ubijen jedan od glavnih vođa grupe za trgovinu organima, koji ga je oteo. I, kome je hteo da se osveti iako je dugo razmišljao da li treba da mu bude zahvalan što mu je, u suštini, spasao život.
- Tada sam prestao da sanjam. Tada sam zaboravio na Kosovo. Ali, i prvi put nisam razumeo šta mi Milan priča. Naučio je i on nemački, a i ja srpski.
Kako su se Veselin Dželetović i Johan upoznali?
Naime, Veselin je sreo Johana 2004. godine na jednom srpskom groblju u selu na teritoriji Kosova i Metohije i tada saznao za neverovatnu priču.
- Johan nije znao da srce koje je mu je spasilo život je uzeto na jedan surov, nehuman i krajnje ilegalan način od nevinog čoveka. I upravo zbog tog srca, on je stvorio prave roditeljske emocije prema dečaku. Nakon što je dečakova majka izvršila samoubistvo, Johan je dobio neobjašnjiv poriv da mora da usvoji to dete - kazao je pisac i dodao:
- On je tražio da dobije dete, ali stric, tačnije brat nastradalog Srbina to nije dozvoljavao uz objašnjenje da ne želi da njegov bratanac pređe u katolike. Johana to nije sprečilo, i upravo zbog dečaka i njegove želje da ga usvoji, on je prešao u pravoslavlje. I na kraju, srpsko srce Johanovo je dobilo pored sebe svog sina, tako da je Nemac usvojio dečaka. Očevo srce nije dozvolilo da bude drugačije!
