Bora Đorđević je bio vrhunski pesnik, a to potvrđuju i stihovi koje je pisao za pojedine narodne pesme za svoje kolege. Do kraja života je umeo da sastavi najlepše rime, a poslednju želju pretočio je upravo kroz stihove.
Ubedljivo najbolje je umeo da rečima nacrta stanje nas samih. Ovo su neki njegovi vanvremenski stihovi:
- Molim te, brzo isprazni čašu, znam da te čeka pa zato kreni.. Muzika svira pesmu našu, nemoj da brineš o meni..
- I uvek svečano obećam, a znam da lažem u sebi, da ću prestati da se sećam, ovo je poslednja pesma o tebi.
- Idi sad, nemoj da budeš sa mnom, ne čekaj - bolje idi što pre.. Teško je, u mome svetu tamnom, teško je kad se izgubi sve..
- Ravnodušan prema plaču, i konačno sasvim sam, obožavam ilovaču, ne može mi ništa šljam!
foto: preentscreen/Youtube - Tako je sve to počelo, kao iz vedra neba grom.. Kada bi bila kraj mene sada, godinu dajem za minut sa njom..
- Kad skineš jednog jutra šminku i vidiš šta si drugima dala, prikupi hrabrost, dođi do mene - ja sam još ona ista budala.
- Sad mi tvoje oči tako mnogo znače, i kao kroz maglu ređaju se slike.. Hej, mašino, pusti paru jače, neke su žene pratile vojnike..
- Stoka ume da nervira - gutaj šta ti se servira, kako je lepo biti glup!
- Slušaj me, sit sam svih uvreda - ćuti i samo se smej. Pas koji laje ne ujeda, ćuti i biće okej!
- Sunce izlazi i zalazi, sve je kao i obično.. Kada o tebi ne razmišljam stvarno se osećam odlično!
- Lepo je meni govorio tata - mani muzikante, važna je škola, socijalno, zdravstveno i redovna plata, al' nisam mogao bez rokenrola!
- O Bože, daj mi crni mercedes jer to je čudo nad čudima, lepo je nekažnjeno voziti po cveću i ljudima.
NE PROPUSTITE
(Stil/Srbija danas)
