Problemi s novcem proganjaju samo one koji malo znaju o finansijama - pa prave greške jednu za drugom. Bogati ljudi imaju tendenciju da izbegavaju ove vrste grešaka. Zbog toga bogati ljudi svakim danom postaju sve bogatiji i bogatiji, a siromašni postaju sve siromašniji i bez para, sve dublje se dave u dugovima i kreditima.
Međutim svako od nas može započeti sopstveni „novi“ finansijski život, što će dovesti do značajnih poboljšanja, a da bi to postigli moramo da zamenimo „navike siromašnih“ navikama bogatih ljudi.
Dakle, ovo su 4 navike siromašnih koje bogati ljudi izbegavaju:
1. Zanemarivanje štednje
Značajna količina novca na računu ili u šteku jeste upravo ono što vidljivo razlikuje materijalno sigurne ljude od onih koji žive u režimu „od plate do plate“. Bogati nikad ne brinu o novcu. Ovi drugi ne mogu sebi da priušte da se opuste, jer ih svaki nepredviđeni troškovi odmah šalju ili u „finansijski nokaut“ ili u „dužničku rupu“. Nažalost, mnogi ljudi sa niskim primanjima nisu u stanju da „skupe“ novac – u slučaju neočekivanih troškova – bez podizanja kredita do plate ili rasprodaje svoje imovine.
Navika bogatih ljudi broj 1:
Dopunite svoju ušteđevinu kad god primite platu. To se radi bez preispitivanja i mnogo razmišljanja. Gotovo automatski – i u doslovnom i figurativnom smislu te reči. Podesite redovna automatska plaćanja sa svoje platne kartice. Koji će, na datum koji odredite, preneti određeni iznos (ili fiksni procenat) od iznosa koji dobijete na račun.
2. Kupovina srećki
Siromašne ljude privlači ideja „trenutnog bogatstva ni iz čega“. A izgradnja finansijskog bogatstva zahteva od ljudi da preduzmu dosledne mere za stvaranje „aktive koja stvara prihod“ i redovne investicije.
Navika bogatih ljudi broj 2:
Bogati ljudi gledaju na kazina i druge zabavne događaje kao na zabavu, a ne kao izvor „brze zarade“ i „lakog novca“. Oni su svesni da u kazinu pobeđuje samo - sam kazino, i to pražnjenjem džepova neozbiljnih običnih ljudi koji naivno veruju da „početnici imaju sreće“. Oni maju vreme za posao i vreme za zabavu. Dakle, bogati ljudi reinvestiraju većinu prihoda, a troše samo kamatu na obračunate kamate. I nikada ne diraju „glavni deo“ svog bogatstva. To im omogućava da zauvek ostanu bogati, jer se njihov kapital ne troši, već umnožava u investicijama.
3. Prioritet kratkoročnih problema nad dugoročnim ciljevima
Siromašni ljudi se prvenstveno fokusiraju na svakodnevni opstanak. Oni ne razmišljaju o budućnosti i ne prave dugoročne planove. To im daje izvesno finansijsko olakšanje, ali sprečava stabilan rast njihovih prihoda i nivoa blagostanja.
Navika bogatih ljudi br. 3:
Pronalaženje optimalne ravnoteže između dnevnih potreba i svetle budućnosti – u odnosu na različite oblasti vašeg života. Šta dovodi do doslednog uspona na lestvici karijere i jačanja finansijske stabilnosti? Bogati ljudi ne žive „dan za dan“, oni razmišljaju o više decenija, planiraju za duži rok i ulažu u budućnost.
4. Inflacija životnog stila
Zvuči čudno, ali inflacija životnog stila može da dovede do tužnih posledica.
Evo primera:
Vasa je primao platu od 70.000 dinara i išao na posao javnim prevozom. Ali nakon što su mu plata porsala za 30.000, odjednom je osetio „uporno gađenje“ prema prepunom autobusu i vozu. I počeo je da se vozi isključivo taksijem. Potom je kupio električni skuter i doručkovao lepinju s kavijarom i kafu. A onda je uzeo kredit za auto i... sav novac (preostao nakon plaćanja kamata na kredit) počeo je da troši na benzin i pranje auta. Uskoro nije imao ni za doručak i kafu. Vasa nije imao „od čega da živi“. Primer je, naravno, preuveličan ali nije izmišljen. Tako danas žive milioni porodica koje su se odjednom osetile kao ozloglašena „srednja klasa“.
Navika bogatih ljudi br. 4:
Bogati razborito upravljaju finansijama, štede i prvo kupuju „ono što donosi prihod“, a tek onda sve ostalo.
Stil / Sensa
Bonus video: