Gavrilo Princip ostaje veoma kontroverzna ličnost u istoriji. Za mnoge Srbe i druge južnoslovenske narode, on je heroj koji je dao svoj život za slobodu. Međutim, u očima drugih, on je terorista čiji je čin doveo do smrti miliona ljudi u Prvom svetskom ratu. Bez obzira na perspektivu, nesumnjivo je ostavio dubok trag u istoriji Balkana i sveta.
Princip je rođen 25. jula 1894. godine u selu Obljaj, koje se tada nalazilo u okviru Austro-Ugarske, a danas je deo Bosne i Hercegovine. Poticao je iz siromašne seljačke porodice. Tokom školovanja u Sarajevu i Beogradu, postao je politički aktivan i pridružio se Mladoj Bosni, organizaciji koja se zalagala za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.
S osamnaest godina izvršio je atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu 28. juna 1914. godine. Princip i saučesnici u atentatu uhapšeni su i predstavljeni kao nacionalističko tajno društvo, koje je pokrenulo Julsku krizu, a koja je doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.
„Ja sam jugoslovenski nacionalista, težim za ujedinjenjem svih Jugoslovena, pod bilo kakvim političkim oblikom i za njihovim oslobođenjem od Austrije”, izjavio je na suđenju.
Princip je osuđen na dvanaest godina zatvora, što je bila maksimalna kazna za njegovu starosnu dob.
Ostatak svog kratkog života, Gavrilo Princip je proveo u teškoj patnji. Kaznu je izdržavao u izolovanoj ćeliji u tvrđavi Theresienstadt (Terezin), na severu Češke.
Gladan, usamljen, bez svetla i grejanja, Gavrilo se pokušao obesiti 1916. godine, ali nije uspio. Tuberkuloza mu je toliko oštetila kosti, da je u više navrata morao moliti zatvorske lekare da mu amputiraju ruku. To su na kraju i uradili.
Gavrilo je umro u zatvoru 28.04.1918, tri godine i deset meseci nakon Sarajevskog atentata. Imao je samo 23 godine. U trenutku smrti imao je samo 23 godine i oko 40 kilograma. Zatvorski stražari su ga pokopali u neoznačenom grobu. Posmrtni ostaci su kasnije preneseni u Sarajevo.
Šta je napisao ocu i majci u poslednjem pismu?
Dragi Roditelji,
Prije svega Vas molim da mi oprostite na velikoj nesreći i žalosti, koju sam Vama nanio. Ja sam inače zdrav, no to ne znači ništa, da li sam bolestan ili mrtav - to mi je potpuno radi mene, svejedno - no meni je jedino žao Vas i cijeloga naroda, zbog nesreće koja ga je snašla. Meni i mojim nesrećnim drugovima već je rasprava svršena, a u četvrtak će nam se proglasiti osuda.
Kakva će biti ne znam, ali bih najvolio da me na smrt osude. Ne mogu Vam pisati o svojim duševnim mukama, no to Vam i ne treba znati. Kako sam rekao- oprostite mi i pomirite se sa tim da mene više nema, a ja Vas volim i ljubim iznad svega srca i duše. Gledajte na svaki način da Nikicu školujete. Više ništa, nego bezbroj poljubaca Vama i svima koje poznam. Mnogo Vas voli i poštuje,
Vaš sin
Gavrilo Princip je s ostalim atentatorima sahranjen u sarajevskom naselju Koševo, na pravoslavnom groblju Sveti arhanđeli Georgije i Gavrilo. Na tom mestu je 1939. godine podignuta i kamena kapela njima u čast, poznata kao Vidovdanska kapela, Kapela Vidovdanskih heroja ili Kapela Mlade Bosne.
