Jednog vrelog jutra, u avgustu 2004. godine, zaposleni lokalnog restorana brze hrane u Džordžiji pronašli su onesvešćenog, nagog čoveka. Na njegovom telu bile su vidljive opekotine od sunca i ujedi insekata.
To je označilo početak jedne od najvećih misterija zabeleženih u novijoj istoriji SAD. Ovo je priča o čoveku, poznatom kao Bendžamin Kajl.
Da ne bude zabune, u trenutku kada je nađen, čovek nije znao kako se zove, odakle je i šta mu se dogodilo. Ime je izabrao nešto kasnije, na osnovu inicijala naziva lokala pored kojeg su ga zatekli, prenosi The Sun.
Lekari su ustanovili da pati od disocijativne amnezije, retkog oblika koji je “izbrisao” njegovu ličnu istoriju. Čovek nije mogao da se seti porodice, niti bilo kog aspekta iz života.
Nadležne službe pokrenule su široku akciju, u koju se uključio FBI, a cilj je bio pronaći bilo koji detalj koji bi pomogao u rešavanja misterije. Bendžamin Kajl je postao svojevrsna zvezda u Americi, a često se gostovao u TV emisija i pričao o svom slučaju, uključujući kod čuvenog Larija Kinga.
Ipak, to nije pomoglo da se enigma reši. Nije bilo poziva, kao da ga niko ne poznaje. On je u sećanju imao nejasne slike Denvera i Indijanopolisa, detalje o pojedinim restoranima, putevima i znamenitostima. Ali, ništa konkretno.
Njegov život je bio pravi izazov, jer bez identiteta i broja socijalnog osiguranja nije mogao da dobije posao, niti da pristupi državnim službama za pomoć. Oslanjao se na skloništa za beskućnike, radio na crno, a njegova egzistencija je bila ugrožena. I tako čitavih 11 godina.
A, onda je njegov slučaj zainteresovao forenzičar Kolin Ficpatrik koji je 2011, pomoću DNK uzorka, utvrdio da je Bendžamin u srodstvu sa porodicom Pauel na američkom jugu. Međutim, tačna veza ostala je nejasna.
Četiri godine kasnije, genealog CeCe Mur preuzeo je slučaj i klupko je počelo da se odmotava. Koristeći isti DNK uzorak “misterioznog čoveka” on je pronašao sličnosti u bazi podataka - i napravio porodično stablo.
Tako je otkrio da je Bendžamin zapravo Vilijam Berdžes Pauel, rođen 29. avgusta 1948. u Lafajetu, Indijana. Vilijam se otuđio od familije krajem 1970-ih ili početkom 1980-ih i oni su ga smatrali mrtvim. Pošto je otkriven njegov pravi identitet, Pauel se ponovo povezao s preživelim članovima porodice.
“Mnogo ljudi je predalo svoj DNK uzorak kako bi bili upoređeni s mojim. Postupkom eliminacije utvrdili su moguću krvnu lozu i tako došli do rođaka”, objasnio je kasnije.
Tako je nesrećni Pauel posle 11 godina dobio broj socijalnog osiguranja.
“Želim da se zahvalim prijateljima koji su me podržavali tokom godina, uz veliko hvala svima koji su pomogli u ovom haosu”, kazao je.
Ovime je zatvoreno dugo i uznemirujuće poglavlje, a Pauelu omogućeno da izgradi svoj život s novim osećanjem pripadnosti.
Stil / Espreso
NE PROPUSTITE
Bonus video:
