Pored osnovne škole "Laza Kostić" postoji jedan kiosk gde se prodaju pljeskavice, sendviči, sokići i žvake i tu je radio jedan Stojan, a deca su ga zvala čika Stole.
Kada je Stole na žalost preminuo, njegov kiosk je bukvalno pretvoren u jednu veliku korpu sa cvećem. Bio je oblepljen sa preko stotinu crteža, na kojima su mu se deca zahvaljivala. "Dragi Stole hvala ti što si ulepšao naše detinjstvo", "Hvala ti na savetima"...
On je svako dete znao po imenu, bio je jedan "mali čovek" koji je pravio pljeskavice, a pokazao je kako je to ustvari biti "veliki čovek" i živeti sa smislom.
Njemu kada dođe neko dete i nema dovoljno ili uopšte novca za recimo sokić koji košta 30 dinara, jer su njemu cene bile takve, na granici ekonomske isplativosti, on je davao besplatno i govorio: "Donećeš kad budeš imao, ako budeš imao". Ali deca su mu uvek vraćala dug jer je on njih učio poverenju, tretirao ih je kao odrasle ljude, a ne decu, sa poštovanjem.
Stoleta najbolje opisuje Njegošev sih: "Imao se rašta i roditi".
NE PROPUSTITE
Bonus video:
