U avgustu 1969. godine, glumica Šeron Tejt imala je savršen život, već je stekla slavu kao holivudska zvezda, bila je srećno udata za reditelja Romana Polanskog i u osmom mesecu trudnoće — kada ju je brutalno ubila porodica Menson.
Od ovog dana, glumica Šeron Tejt ostaje upamćena po svom užasnom ubistvu, ovakav njen kraj priče baca dugu senku na njen život. Ona je takođe bila zvezda u usponu i veoma voljena prijateljica, supruga i buduća majka pre svoje tragične smrti.
Supruga poznatog reditelja Romana Polanskog, lepa glumica se afirmisala kao perspektivni mladi talenat u Holivudu. Od televizijskih do malih filmskih uloga do prodorne uloge u Dolini lutaka iz 1967. godine, bila je zaista zvezda u usponu u vreme svoje smrt koje se odigralo u njenom domu u Los Anđelesu 9. avgusta 1969. godine.
Te noći, Tejt se našla u centru strašnog događaja koji će označiti kraj jedne ere u američkoj istoriji i ostaviti jeziv, trajan trag u kolektivnoj psihi nacije. Ali mnogo pre ubistva Šeron Tejt, živela je u velikoj meri očaranim, ponekad burnim životom koji je njen iznenadni kraj učinio još tragičnijim.
Ovo je njena priča.
Rođena kao Šeron Mari Tejt u Dalasu, Teksas, 24. januara 1943. godine, u porodici pukovnika Pola Tejta i Doris Tejt, Tejt je od malih nogu posedovala moć zvezde. Sa samo šest meseci, krunisana je za Miss Tini Tot iz Dalasa nakon što je njena baka poslala neke od svojih fotografija na izbor.
Kao vojno derište, Tejt se seljakao po zemlji. Kada je imala 16 godina, krunisana je za Miss Richland, Vashington, kao i za kraljicu Tri-Citi Autorama u Richlandu.
Godine 1960. cela porodica Tejt — uključujući mlađe sestre Debru i Patriciju — preselila se u Veronu u Italiji. Konačno okružena kolegama vojnicima u svojoj srednjoj američkoj školi, Tejt je bila popularna navijačica i krunisana je za kraljicu mature u poslednjoj godini.
Nažalost, Tejtove tinejdžerske godine nisu bile bez tragedije. Prema biografiji Eda Sandersa iz 2016., Šeron Tejt: Život, rekla je svom budućem mužu Romanu Polanskom da ju je silovao vojnik u Italiji kada je imala 17 godina.
Tejt je to otkrila mladom reditelju na njihovom prvom sastanku. Polanski je tvrdio da mu je Tejt rekla da seksualni napad „nije ostavio emocionalne ožiljke“.
Kao mlada devojka koja je uživala u pažnji publike, Tejt je već bila u potrazi za svojim ambicijama. Iako je još bila u školi i daleko od Holivuda, Tejt je obilazila svoje okruženje u potrazi za bilo kojom prilikom da se nađe pred kamerama.
Godine 1960. bila je predstavljena na naslovnoj strani američkih vojnih novina Stars and Stripes, kao i u epizodi The Pat Boone Chevi Shovroom koja je snimljena u Veneciji.
Tejt je dobila svoj prvi filmski posao godinu dana kasnije, kao statista u filmu o mačevima i sandalama Barabas sa Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi. Tada je imala samo 19 godina, njena majka je dozvolila drugom glumcu koji radi na filmu - Džeku Palansu - da je izvede na sastanak. Takođe je nakratko izlazila sa glumcem Ričardom Bejmerom nakon što ga je upoznala na snimanju filma u Veroni.
Leto 1961. bilo je poslednje za Šeron Tejt u Veroni. Činilo se da joj je suđeno za filmsku karijeru kada je, odmah nakon što je završila srednju školu, njen otac raspoređen u San Pedro u Kaliforniji, na periferiji Los Anđelesa.
Šeron se rado preselila. U stvari, bila je toliko željna da je tamo za nekoliko meseci pobedila svoje roditelje. Želela je da bude filmska zvezda i nije videla smisao u čekanju.
„Morate zapamtiti da sam bila stidljiva i stidljiva kada sam stigla u Holivud“, rekla je Šeron Tejt intervjueru Robertu Muselu nekoliko godina nakon njenog dolaska.
„Moji roditelji su bili veoma strogi prema meni“, rekla je. „Nisam pušila ili tako nešto. Imala sam samo dovoljno novca da se snađem i autostopom sam se odvezla do kancelarije agenta čije sam ime imala.”
„Prvog dana me je poslao na posao reklamiranja cigareta. Devojka mi je pokazala kako to treba da se radi, znaš da duboko udahneš i izgledaš ekstatično.”
Kao neiskusan pušač nenaviknut na nikotin, mlada glumica se na kraju onesvestila.
„To je završilo moju karijeru u reklamama za cigarete“, nasmejala se.
Godine 1963., 20-godišnjakinja je dobila svoj prvi veliki proboj u šoubiznisu. Njena audicija za sitkom Petticoat Junction ju je primetio producent Beverli Hilbilisa Martin Ransohof, šef produkcijskog studija Filmvejs. Zapanjen njenom lepotom, producent je doveo Tejt u Ransohofovu kancelariju, koja je na licu mesta uradila filmski test.
„Dušo, napravićemo od tebe zvezdu“, rekao je Ransohof Tejtu, koji nije imao glumačkog iskustva.
Ponudio joj je sedmogodišnji ugovor. Naravno, Šeron Tejt je prihvatila.
Kada je Šeron agent obezbedio mesečnih 750 dolara kao deo njenog ugovora, uzbuđena glumica preselila se u Hollivood Studio Club - rezidenciju za žene koja je ugostila takve holivudske legende kao što su Merilin Monro, Rita Moreno i Kim Novak.
Veći deo Tejtinog ličnog života otkriven je tek nakon njene smrti. Iako je izgledalo da je starleta spremna za veličinu i svetsku slavu – pre nego što je uradila bilo kakav značajniji filmski rad, evropske novine su je već najavljivale kao sledeću Merilin Monro – međutim brutalni kasapljenje na Cielo Driveu ju je ovekovečilo za sva vremena.
Prema onome što je njena majka na kraju rekla policiji, Tejt se povezala sa francuskim glumcem Filipom Forkeom godine kada je potpisala ugovor. Par je kratko živeo u Njujorku zajedno dok je ona studirala kod glumačke legende Lija Strazberga i vratili se u Los Anđeles kao vereni par.
Postojale su neke prvobitne sumnje da li je par ozbiljan ili ne u vezi sa svojim romantičnim naklonostima, ili je ovo bio deo strategije studijskog sistema da izazove privlačnost i publicitet za Šeron Tejt. Bez obzira na to, Forkuet ju je u jednom trenutku stavio u bolnicu. Tvrdio je da mu je posekla grudi razbijenom bocom vina.
Tako su se nemir i krvoproliće već našli u životu glumice, više od nekoliko godina pre njenog tragičnog ubistva.
Iako je šezdesetih godina prošlog veka došlo do monumentalne promene u holivudskom studijskom sistemu, stara garda je i dalje bila na čelu 1964. Kao takva, Ransohof je u suštini rekla Šeron Tejt koje projekte će da radi i kako da se kreće u svojoj karijeri.
Rekao je Tejt da nosi crnu periku i da igra malu ulogu u Beverli Hilbilisima, kako bi se navikla da bude pred kamerom a da ne bude prepoznatljiva. Ipak Šeron je učenje kako da se ponaša bez ikakve kontrole nad svojom karijerom ili svakodnevnim rasporedom bilo iscrpljujuće.
„Pa, to je veoma naporno, moram reći“, rekla je u intervjuu 1966. „Otprilike tri godine nisam imala lični život, pretpostavljam da se to tako može nazvati. Nisam radila ništa osim učenja od 8 sati ujutru do oko 6:30 uveče. Onda sam tri večeri svake nedelje išla i na noćni čas.”
„Imala sam časove glume, glasa, pevanja, bodibildinga — sve, apsolutno sve. Što je neophodno, znate.”
Iako svakako talentovana i lepa, Šeron Tejt je uspela da snimi samo reklame, nekreditovane uloge — „Lepa devojka“ u „Amerikanizacija Emili“, 15 epizoda „Beverli Hilbilis“ i malu ulogu u Čovek iz U.N.C.L.E.
Najispunjenije iskustvo kao glumica koje je imala za to vreme bilo je snimanje male uloge sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom. Snimanje filma Sandpiper bilo je u Big Suru — meditativnom utočištu za pisce poput Hantera S. Tompsona i Toma Volfa — koje je obožavala i kome se često vraćala.
Šeron Tejt je bila donekle razuverena svojim opcijama u ovom trenutku, ali njena sreća se spremala da se promeni.
Godine 1967. Šeron Tejt je glumila u četiri filma: Eie of the Devil, Don't Make Vaves, The Neustrašive ubice vampira i Vallei of the Dolls. Upravo je Dolina lutaka napravila najveći potres za Tejt.
Filmska adaptacija bestselera Žaklin Suzan iz 1966. bila je veliki hit. Najzad, glumica je postigla nivo obožavanja i umetničkog obogaćenja o kojem je sanjala.
Na brodu Princess Italia, koji je otplovio iz Italije u Kaliforniju da promoviše film, Tejt je bila krasotica lopte. Sledeće godine je nominovana za Zlatni globus i rezervisala je dva projekta — jedan sa Dinom Martinom, drugi sa Orsonom Velsom.
Naravno, nijedan od ovih profesionalnih trijumfa ne bi bio toliko važan kao njena veza sa Romanom Polanskim, kojeg je upoznala na zabavi koju je priredio Ransohoff. Multikulturalni autor koji je preživeo holokaust upravo je doživeo ogroman uspeh sa svojim prvim filmom na engleskom jeziku, Repulsion. Imao je reputaciju plejboja.
Ali Polanski je već bio oženjen ranije, žena ga je ostavila, pa još nije želeo da uđe u drugu vezu.
Bez obzira na to, energično se udvarao Šeron Tejt tokom produkcije Neustrašivih ubica vampira, koju je režirao i u kojoj je glumio, i fotografisao je polugolu za snimanje Plejboja. Tejt je bila u vezi sa frizerom Džejem Sebringom od 1964. godine, a Sebringova poseta Londonu nakon što su ubice vampira izašle u javnost je to učinila zvaničnom; Tejt mu je rekla da se zaljubila u Polanskog.
„Mislio sam da je prilično lepa, ali u to vreme nisam bio mnogo impresioniran“, kasnije je rekao Roman Polanski policiji Los Anđelesa u vezi sa Šeron Tejt. „Ali onda sam je ponovo video. Izveo sam je. Mnogo smo pričali, znaš. U to vreme sam se stvarno ljuljao. Sve što me je zanimalo je da poje*em devojku i nastavim dalje.”
Prema Polanskom, par se najbolje ponašao prvih nekoliko meseci produkcije za Ubice vampira, ali su započeli intimnu vezu pre kraja snimanja.
„Bila je tako slatka i tako ljupka da nisam verovao, znate“, rekao je policiji. „Imao sam loša iskustva i nisam verovao da takvi ljudi postoje… Bila je fantastična. Ona me je volela.”
U isto vreme, Polanski je i dalje bio zaglavljen; veza nije bila monogamna, barem ne s njegove strane. Tejt je bila svesna njegovih lukavstava, ali je i dalje ostajala uz njega.
„Rekao sam: „Znaš kakav sam; Zezam se.’ A ona je rekla: „Ne želim da te menjam.“ Bila je spremna da uradi sve, samo da bude sa mnom“, rekao je on. „Bila je jebeni anđeo. Bila je jedinstven lik kojeg više nikada u životu neću sresti.”
Šeron Tejt i Roman Polanski venčali su se u Londonu. Bilo je to 20. januara 1968. i rediteljev klasik horora, Rozmarina beba, trebalo je da prestraši publiku širom nacije. Fotografije Tejt, Polanskog i Mije Farou na premijeri filma u Kanu prikazuju veselu, slavljeničku scenu.
Šeron Tejt je zatrudnela krajem 1968. Šaputanja da je koristila bebu kao sredstvo da spreči krah njenog braka zahvatili su holivudska brda. Njeni prijatelji su tvrdili da je čekala da saopšti mužu vest dok nije bilo prekasno za abortus.
U februaru 1969, par se uselio u 10050 Cielo Drive. Kuća se nalazila u blizini kanjona Benedikt u planinama Santa Monika, sa pogledom na Beverli Hils i Bel Er. Iznajmili su ga od menadžera talenata Rudija Altobelija. Vilijam Gereson, čuvar imanja, živeo je u kući za goste iza glavne kapije.
Prethodni stanar, Teri Melčer, nedavno je upoznao nikog drugog do Čarlsa Mensona. Zajednički prijatelj Greg Jakobson upoznao je Mensona, ambicioznog kantautora, Melčera, sina Doris Dej koji se i sam bavio muzičkim poslom.
Melčer nije bio impresioniran Mensonovom „prilično neobičnom“ muzikom.
Dok su Šeron Tejt i Roman Polanski bili u Evropi u martu 1969, Romanov prijatelj Vojčeh Frikovski i njegova devojka Abigejl Folger — naslednica bogatstva Folgerove kafe — uselili su se u kuću. Tejt se vratila u julu, napuštajući krstarenje zbog uznapredovale trudnoće.
Plan je bio da njena dva prijatelja žive sa njom dok se Polanski ne vrati na rođenje deteta. Nažalost, stvari su ispale gore nego što je iko mogao da zamisli.
Njih troje, zajedno sa glumicinim bivšim Džejem Sebringom, otišli su u kafe El Kojot na bulevaru Beverli na večeru 8. avgusta, u noći ubistva Šeron Tejt. To je bio poslednji obrok koji su ikada jeli. Folgerova je planirala da odleti u San Francisko sledećeg jutra da poseti svoju majku.
Ali kasnije te noći, smrt Šeron Tejt i njenih pratilaca izazvala je šok širom Amerike.
Te noći, Čarls „Teks“ Votson, Suzan Atkins, Patriša Krenvinkel i Linda Kasabijan odvezli su se iz improvizovane rezidencije na ranču za film Spahn do uspavane kuće na Cielo Drive-u po naređenju Čarlsa Mensona. Dobili su instrukcije da „potpuno unište sve u toj kući, koliko god jezivo možete. Neka to bude stvarno lepo ubistvo, jednako loše kao što ste ikada videli. I uzmite sav njihov novac.”
Ubili su pet ljudi - ne računajući nerođeno dete Šeron Tejt.
Pored Tejt i njena tri prijatelja, porodica Menson je ubila 18-godišnjeg Stivena Parenta, prijatelja čuvara kuće. Reditelj je na nesreću posetio kuću da ponudi Garretsonu dobru ponudu za audio opremu te noći kada ga je Votson posekao nožem i upucao četiri puta.
Sebring je izboden sedam puta i jednom upucan. Folgerova je izbodena 28 puta, dok je njen dečko Frikovski upucan dva puta, udaren u glavu 13 puta i uboden zapanjujući 51 put.
Prema Helteru Skelteru: Istinita priča o ubistvima Mensona, Frikovski se probudio na kauču u dnevnoj sobi kada je Votson šapnuo svojoj devojci na uvo i udario ga nogom u glavu. Frikovski je pitao šta stranac radi u kući, na šta je dobio najzlokobniji odgovor koji se može zamisliti.
"Ja sam đavo i ovde sam da radim đavolji posao."
Smrt Šeron Tejt prouzrokovana je dugom serijom uboda nožem. Pet od 16 rana bilo je dovoljno smrtonosno da je ubiju same, ali Mansonova ekipa za ubijanje učinila je više od toga. Sa konopcem oko vrata bila je obešena preko rogova. Drugi kraj je bio vezan oko Sebringovog vrata.
Atkins je uzeo krpu i upotrebio Šeroninu krv - verovatno pomešanu sa krvlju njenog nerođenog deteta - da napiše "SVINJA" na ulaznim vratima.
U zbunjujućem potezu, Roman Polanski je pristao na fotografisanje magazina Lajf na mestu zločina neposredno nakon ubistva Šeron Tejt. Video se pored ulaznih vrata, još uvek uprljanih Tejtovom krvlju, na jednoj od fotografija.
„Romane, dogodila se katastrofa u kući... Tvojoj kući“, rekao mu je prijatelj i menadžer Vilijam Tenant preko telefona. „Šeron je mrtva, i Vojtek i Gibi i Džej.
Policija je kontaktirala Tenanta, pošto je Polanski bio u Londonu i tražio lokacije za Dan delfina. Tennant je bio usred igranja tenisa kada je dobio vest. On je taj koji je identifikovao Tejta, Frikovskog, Folgera i Sebringa. Nije imao pojma ko je 18-godišnjak.
Polanski nije bio siguran šta da uradi. Sumnjao je na nesreću - možda na požar. Nije mogao da zamisli da će dobiti vesti o ubistvu Šeron Tejt.
Neposredno nakon smrti Šeron Tejt, čuvar kuće Garretson je prvobitno smatran osumnjičenim. Pošto su nepovređeni preživeli krvoproliće u gostinjskoj kući, policija je bila sumnjičava u ranoj fazi istrage.
Pretresom kuće pronađeno je oko 2,7 kg marihuane u plastičnoj kesi, u ormariću u dnevnoj sobi, kg hašiša, gram kokaina i 10 tableta speeda. Folgerova je imala 2,4 mg MDA u svom sistemu, dok je Frikovski imala 0,6 mg u svom.
Policija je razmatrala mogućnost da je nečija reakcija na bilo koju od ovih droga rezultirala nasiljem izazvanim paranojom. Ta teorija o smrti Šeron Tejt nije dugo trajala.
Polanski je rekla policiji da je Šer Tejt koristila LSD više desetina puta, ali da je nedavno ostala samo na marihuani.
„A tokom njene trudnoće nije bilo sumnje“, rekao je on. „Bila je toliko zaljubljena u svoju trudnoću da nije ništa uradila. Nalio bih čašu vina, a ona je ne bi dirala.
Čarls Menson je bio nepokolebljiv u svom kultu odanih članova „porodice” i smatrao je da je Helter Skelter – rasni rat koji će poslužiti kao preporod društva – bio blizu. Do decembra, policija je uhvatila odgovorne za ubistv. Ubice su ubile i Leno i Rozmari Labijanka, jedan dan nakon ubistva Šeron Tejt i njenih prijatelja.
Polanskog su uznemiravali bezbrojnim pitanjima o njegovim bračnim problemima nakon smrti Šeron Tejt, o udaljenosti od svoje trudne supruge, kao i o tome da li satanističke teme u njegovim filmovima imaju bilo kakvu vezu sa događajima od 8. avgusta i ubistvom Šeron Tejt. Fotografisanje časopisa Life dovelo je do pitanja njegovog karaktera.
Sahrana Šeron Tejt i njenog sina Pola Ričarda Polanskog održana je 13. avgusta na groblju Svetog Krsta u Kalver Sitiju u Kaliforniji. Bio je to događaj sa više od 150 gostiju, uključujući Vorena Bitija, Kirka Daglasa, Pitera Selersa, Stiva Mekvina i pevačicu Mamas i Papas Mišel Filips.
Mia Farou, koja je nekoliko godina ranije glumila žrtvu u Polanskijevim Rosemari's Babi, bila je previše uznemirena da bi prisustvovala.
Polanski je 19. avgusta održao konferenciju za štampu o smrti Šeron Tejt i ubistvima Mensona. Želeo je da iznese činjenice, da kaže šta mu je potrebno da bude urađeno sa javnošću povodom ove stvari. Svoju pokojnu ženu nazvao je „lepom“ i „dobrom osobom“.
„Poslednjih nekoliko godina koje sam proveo sa njom bilo je jedino vreme istinske sreće u mom životu“, rekao je on.
Tejtova majka, Doris, provela je ostatak svojih godina kao javni zagovornik prava žrtava, dok se Šeronina sestra Debra pobrinula da ubice ostanu u zatvoru zastupajući porodicu Tejt na saslušanjima za uslovnu slobodu.
Dok su Menson (koji verovatno nikada nikog nije ubio), Atkins, Votson, Krenvinkel i Lesli Van Houten — koji je bio umešan u ubistva Labijanke — u početku svi osuđeni na smrt za ubistvo Šeron Tejt i njenih pratilaca, zakoni Kalifornije su uvažili fluks. Zbog moratorijuma na smrtnu kaznu 1972. godine sve njihove kazne su pretvorene u doživotni zatvor.
Atkins je umro u zatvoru prirodnom smrću 2009. Van Houten, Votson i Krenvinkel su još uvek živi i iza rešetaka. Kada je Van Houten preporučen za uslovni otpust 2016. i 2017. godine, tadašnji guverner Džeri Braun je odbacio predlog. Guverner Gavin Nevsom ponovo je odbio njenu uslovnu slobodu u junu 2019.
Iako je prošlo više od pola veka od užasnih događaja na Cielo Drive-u, smrt Šeron Tejt još uvek traje u američkoj psihi. Ovo nije bila samo smrt pet osoba, već neosporan poziv na zavesu perioda nevine Amerikane koji se nikada neće vratiti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
