Lija Tomas ima 25 godina i ona je trans osoba koja je osvojila previše medalja u ženskom plivanju. Iako je jedna od najboljih sportista u svojoj kategoriji Lija se ove godine neće takmičiti na Olimpijadi.
Kako je sve počelo?
Lija je rođena kao Vilijam u maju 1999. godine. Odrastao je uz starijeg brata sa kojim je počeo da pliva kada je imao samo 5 godina. Od šeste godine počeo je da se takmiči u školskim ekipama, a zatim je zastupao srednju školu u kojoj je učio, a potom i fakultet na kojem je studirao.
Iako je postizao sve moguće uspehe, 2018. godine je shvatio da se ne oseća kompletno i dobro u svojoj koži. Tada priznaje porodici da je trans i od 2020. godine počinje da se predstavlja kao Lija Katarina Tomas.
U to vreme Vilijam Tomas imao je jake bokove, mišićava leđa i ramena, ruke koje su sekle vodu brzinom munje. U maju 2019. godine Lija je odlučila da počne da uzima hormone kako bi započela tranziciju.
"Odmah sam se osetila bolje," rekla je ona. Nije htela da krije od trenera i ekipe da je u procesu tranzicije, a kada im je saopštila odmah su je podržali. Tako se rodila Lija koja je odmah prešla u ženski plivački tim. U tom sektoru nije imala konkurenciju.
Međutim, nije joj ni brzo ni lako omogućeno da se takmiči u profesionalnim vodama kao trans žena među ženama.
Generalno, elitni sportisti imaju značajne fizičke prednosti u odnosu na elitne sportistkinje. Ljudi koji su prošli kroz pubertet vođen testosteronom imaju u proseku veći kardiovaskularni kapacitet, veću mišićnu masu, veću mehaničku snagu tetiva i gušće kosti. Oni imaju tendenciju da budu jači i viši, sa dužim rasponom ruku. U mnogim sportovima koji uključuju trke na vreme, muškarci su otprilike deset do dvanaest procenata brži od žena.
Kako su se trans žene borile za uključivanje u ženski sport, počela je rasprava da li je moguće uopšte da se one takmiče i koliko je to fer prema ostalim sportiskinjama?
Međunarodni olimpijski komitet počeo je da dozvoljava trans sportistima da se takmiče 2004. U početku je zahtevano od sportista da legalno promene pol i podvrgnu se operaciji genitalija.
Šest godina kasnije, prihvaćen je drugačiji pristup. Nakon konsultacija sa studentima, medicinskim stručnjacima i ljudima iz L.G.B.T.Q. zajednice, udruženje je objavilo da će trans žene moći da se takmiče u timovima žena nakon godinu dana supresije testosterona.
U isto vreme, terapija zamenom hormona možda neće suprotstaviti sve konkurentske prednosti koje telo može da stekne tokom puberteta vođenog testosteronom. Možda neće u potpunosti smanjiti razliku u nemasnoj telesnoj masi ili snazi stiska, na primer, ili promeniti širinu ruku.
Dok je Lija bila podvrgnuta terapiji zamene hormona, prošla je kroz nešto poput ženskog puberteta. Telo joj se znatno promenilo, ali ona je nastavila da pliva sa muškim timom, ali je ponekad plivala i u ženskom timu.
Dve godine je bila na hormonskoj terapiji i onda je počela da se takmiči u ženskim kategorijama.
Ali kada je tokom takmičenja bila znatno bolja od svih drugih takmičarki, počele su pobune od strane roditelja takmičarki.
"Ovde je u pitanju integritet ženskog sporta. Postavljen presedan – onaj u kojem žene nemaju zaštićen i pravičan prostor za takmičenje – predstavlja direktnu pretnju za sportistkinje u svakom sportu. Koje su granice?"
S druge strane Lija u svoju odbranu kaže:
"Ja sam žena, kao i sve druge žene u timu. Uvek sam sebe doživljavala samo kao plivačicu. To je ono što radim tako dugo; to je ono što volim.
Ne razmišljam o pobedama ili rekordima. Ulazim u vodu svaki dan i dajem sve od sebe."
