Singapur je poznat po tome što je jedna od najurbanizovanijih zemalja na svetu, bez nedostatka blistavih nebodera i luksuznih stanova. Ali za jednog čoveka to ne može biti dalje od mesta koje je zvao dom - improvizovanog skloništa u jednoj od šuma u zemlji.
Čovek Oh Go Send, duboku starost dočekao je u šumi, izgledajući u daleko boljoj formi od mnogih ljudi koji su upola mlađi od njega. Mnogi se pitaju kako je ovaj čovek uspeo 30 godina da živi sam u šumi, neprimećeno i izolovan od svega.
Za njegov slučaj, saznalo se kada su policajci otkrili da trguje bez dozvole. Naime, prodavao je lisnato povrće i čili koje je uzgajao - nakon što je zbog pandemije ostao bez posla prodaje cveća na pijacama.
Odrastao je u selu u kampongima. Međutim, 1980-ih, ovi kampongi su srušeni, kako bi se napravio prostor za nove visoke zgrade. Većini stanovnika kamponga vlada je ponudila nove domove, ali Oh nije mogao da obezbedi sopstveno mesto. Njegov brat je, međutim, dobio državni stan i Oh je pozvan da tamo živi - ali se na kraju odselio jer je rekao da ne želi da se nameće porodici.
Zato se vratio u šumu blizu mesta gde je nekada stajao njegov stari dom i počeo da provodi noći u improvizovanom skloništu izgrađenom od komada drveta, bambusa i cerade. Kada se približite skloništu, vidite pepeo na vratima od otvorene vatre na kojoj bi Oh kuvao. Gomile njegovih stvari nalaze se u sredini skloništa, a zadnji deo šatora se koristi kao prostor za spavanje.
Bašta u blizini njegovog šatora je mesto gde bi sam uzgajao hranu. Linije za odeću cik-cak između drveća i ograde štite povrtnjak od uljeza.
Visoko drvo džekfruta iznad njegovog šatora, kako kaže, pružalo mu je dovoljno hlada i nikada se nije osećao neprijatno - uprkos strašnoj tropskoj vrućini i vlažnosti u Singapuru. Ni usamljenost nikada nije bila problem, kaže. Bio je zauzet njegujući svoju baštu, iako su mu to, dodaje, olakšali dobri uslovi za uzgoj. Najgori aspekt života u šumi, kaže, bili su miševi. Pronašli bi put do njegovog skloništa i žvakali rupe na njegovoj odeći.
Radio je i na raznim povremenim poslovima kada je mogao da ih dobije. Ponekad bi koristio novac koji je zaradio da bi uzeo trajekt do Batama, malog ostrva u susednoj Indoneziji. Tamo je upoznao gospođu Tačih sa kojom je dobio ćerku. Ipak, nakon redovnih vikend poseta Batamu, Oh bi se vratio u svoj šumski dom u Singapuru. Kao i njegova porodica u Singapuru, njegova supruga i ćerka, kažu da nisu imale pojma o tome kako je živeo. Uvek bi na pitanja o tome gde je živeo odgovarao da "živi u bašti", kaže rođak.
"Moram da gledam televiziju prvi put"
U februaru 2022. godine - na prvi dan Lunarne Nove godine - uz pomoć svog lokalnog poslaničkog tima, Oh je dobio novi dom za život.
Oh je posebno zadovoljan bojlerom. Bio je navikao da se umiva u vodi iz bare pored svog skloništa u šumi i smatrao je da je voda iz česme previše hladna.
Sada radi kao vozač, prevozi strane radnike sa jednog posla na drugi, a ponekad radi i baštenske poslove, kaže. Njegov dan useljenja bio je i prvi put u više od tri decenije da je proslavio Lunarnu Novu godinu sa svojom porodicom u Singapuru.
"Toliko sam jeo! I bilo je mnogo vrsta hrane koje nisam probao godinama!", smeje se. "Bilo je divno. Takođe sam imao priliku da gledam televiziju prvi put posle više od 30 godina. Toliko sam uživao u tome."
NE PROPUSTITE
Bonus video:
