Kleopatra VII Filopator, poznata jednostavno kao Kleopatra, bila je poslednja vladarka dinastije Ptolemeja koja je gospodarila starim Egiptom od 51. godine pre nove ere do svoje smrti 30. godine pre nove ere. Kroz istoriju, ostala je simbol ženske moći, inteligencije i zavodljivosti, ali i sposobnosti da manipuliše političkim situacijama u svoju korist.
Kleopatra je bila potomak Ptolemeja I, jednog od generala Aleksandra Velikog, koji je osnovao ptolemejsku dinastiju. Iako je njen maternji jezik bio grčki, ona je bila prva iz dinastije Ptolemeja koja je naučila egipatski jezik, što je značajno doprinelo njenoj popularnosti među Egipćanima. Bila je poznata po svojoj obrazovanosti, govoreći nekoliko jezika i pokazujući interesovanje za različite nauke, uključujući matematiku, filozofiju i astronomiju.
Kleopatrina vladavina bila je obeležena njenim odnosima s moćnim rimskim vođama. Prvo je zavela Julija Cezara, s kojim je imala sina Cezariona. Nakon Cezarove smrti, Kleopatra se povezala s Markom Antonijem. Njihova veza bila je i politička i romantična, a zajedno su pokušali da konsoliduju svoju moć i zaštite Egipat od rastućeg uticaja Rima.
Međutim, njihov savez doveo je do sukoba s Oktavijanom Avgustom, budućim carem. U pomorskoj bici kod Akcijuma 31. godine pre nove ere, Kleopatrine i Antonijeve snage su poražene. Nakon poraza, Antonije je izvršio samoubistvo, a Kleopatra, suočena s gubitkom svog kraljevstva i mogućnošću da bude zarobljena i osramoćena u Rimu, takođe je oduzela sebi živoz, verovatno ugrizom otrovne zmije.
Kleopatrina smrt označila je kraj ptolemejske dinastije i početak rimskog doba u Egiptu. Njena priča inspirisala je mnoge umetnike, pisce i istoričare tokom vekova, čineći je jednom od najpoznatijih figura antičke istorije.
8 činjenica koje malo ko zna o Kleopatri:
1. Bila je veoma obrazovana i inteligentna
Kleopatra je bila „izvanredno obrazovana osoba“, posebno imajući u vidu da ženama u njenom vremenskom dobu obično nisu bile pružene iste mogućnosti obrazovanja kao muškarcima. Međutim, kažu da je ona uživala u učenju i obrazovanju.
Poznavala je širok spektar tema, uključujući ekonomiju, pravo, vojnu strategiju i lingvistiku. Nasuprot tome, verovalo se da je njen brat Ptolomej KSIII, sa kojim je zajedno vladala Egiptom od 51. do 47. pre nove ere, imao veoma malo obrazovanja.
2. Odličan komunikator
Kleopatra je bila izuzetno dobar komunikator, za koju se veruje da je tečno govorila najmanje devet jezika, i bila je jedna od retkih ptolemejskih vođa koji su naučili da koriste maternji egipatski jezik, prema The Reign of Cleopatra Stenlija M. Bursteina. To joj je omogućilo da direktno razgovara sa različitim populacijama pod njenom vlašću.
Pored svojih podanika, Kleopatra je bila izvrsna u komunikaciji sa susednim šefovima država i drugim političkim saveznicima. Na primer, njena komunikacija sa Irodom Velikim — uprkos njenoj ličnoj nesklonosti kralju Judeje — dovela je do trgovačkih puteva i trgovačkih aranžmana između dva lidera.
3. Majstor odnosa sa javnošću
Iako je očigledno bila sposobna za brutalnost kada je to bilo potrebno, Kleopatra je bila podjednako poznata po svojoj harizmi. U stvari, Šenon Boven, profesor na Školi za novinarstvo i masovne komunikacije na Univerzitetu Južne Karoline, tvrdi da je Kleopatra bila majstor onoga što bi se danas smatralo odnosima s javnošću.
Kleopatra je dobila priznanje svojih podanika tako što je održavala javne tribine, pružala informacije o poljoprivredi i trgovini i organizovala događaje sa izvođačima, životinjama i besplatnom hranom za gledaoce.
„Ona je imala način da učini da se ljudi osećaju opušteno i uspela je da osvoji čak i najskeptičnije pojedince svojom duhovitošću i šarmom“, napisao je Boven. „To ju je učinilo efikasnim vođom, jer je bila u stanju da inspiriše lojalnost i poštovanje od onih oko sebe.
4. Formirala je važne strateške saveze
Tokom svoje vladavine, Kleopatra je formirala partnerstva sa moćnim saveznicima kako bi pozicionirala sebe i svoje kraljevstvo i tako obezbedila maksimalnu prednost. Možda je njen najpoznatiji savez takvog tipa bio sa Julijem Cezarom, sa kojim je imala i političku odanost i romantičnu vezu, što joj je dalo vojnu snagu koja joj je bila potrebna da svrgne svog brata s prestola i osvoji egipatsku krunu.
Nakon Cezarovog ubistva 44. pre nove ere, Kleopatra se udala za njegovog naslednika i ključnog saveznika Marka Antonija, koji je bio deo Drugog trijumvirata od tri čoveka koja su vladala Rimom. Oboje su imali koristi od ovog odnosa, a Antonije je dobio finansijsku i vojnu podršku od Kleopatre, koja je zauzvrat tražila Antonijevu pomoć u proširenju istočne granice Egipta.
5. Uvek je bila spremna na rizik
Kleopatra nije oklevala da povuče smele poteze ili proračunate rizike u korist svoje moći ili svog kraljevstva. Jedan od poznatih primera bio je približavanje Cezaru na ostrvu Antirod kako bi predložila savez, uprkos tome što je u to vreme izgubila svoj građanski rat protiv Ptolomeja KSIII.
Filmovi o Kleopatri, od filma iz 1934. sa Klodet Kolber u glavnoj ulozi do poznatijeg biografskog filma iz 1963. sa Elizabet Tejlor, prikazuju je kako je tajno prokrijumčarena do Cezara umotana unutar tepiha. Ta priča je u velikoj meri mit, ali ipak, Kleopatrina spremnost da učini to govori o njenoj proračunatoj prirodi i spremnosti na rizike.
6. Bila je vešta u pomorskoj taktici
Kleopatra je bila prva kraljica koja je bila vešt pomorski komandant, ona je komandovala ogromnom flotom, koju je lično dovela u Grčku kako bi pomogla Marku Antoniju u njegovom sukobu sa Cezarovim ubicom Kasijem, prema Burštajnu.
Oktavijan, budući rimski car, uspeo je da pobedi pomorsku flotu Kleopatre i Antonija tokom bitke kod Akcijuma 31. pre nove ere. Na osnovu toga, Kleopatru su ponekad nazivali lošim mornaričkim komandantom, ali istoričar Bari Štraus je tvrdio da je to nezasluženo, napominjući da je uspela da spasi veliki deo flote uprkos tome što je bila brojčano nadjačana i nosila se sa lošim vremenom
7. Plod incesta i nemilosrda strana
Egipatska kraljica Kleopatra je najverovatnije bila proizvod incesta. Kao što je bio običaj mnogih vladarskih kuća tog vremena, članovi dinastije Ptolemejevića su se često ženili kako bi održali čistotu krvne loze. Više desetina Kleopatrinih predaka stupilo je u incestuozni brak, uključujući njene roditelje, koji su bili brat i sestra. Sledeći porodičnu tradiciju, i sama se udala za dva svoja brata.
Po drugoj tradiciji ove dinastije – spletkarenju i likvidaciji protivnika – obojicu je lišila života. Sedela je na prestolu kao suvladar svog muža/brata Ptolomeja, koji je ubrzo vladao sam. Pobedivši Ptolemeja, Julije Cezar je vratio presto Kleopatri, a on je završio u Nilu.
Pošto je nosio težak zlatni oklop, nije isplivao iz reke. Posle ovog „nesrećnog incidenta“, Kleopatra se udala za svog drugog brata, Ptolomeja KSIV. Pošto je u međuvremenu postala Cezarova ljubavnica i otputovala sa njim u Rim, prepustila je presto svom mužu/bratu. Vrativši se u Egipat, naredila je i njega da likvidiraju, da bi obezbedila svom sinu presto.
Ne zna se tačno kako je nesrećni mladić preminuo, ali se pretpostavlja da je otrovan. Od nje nisu bili ugroženi samo muški članovi porodice. Naime, naručila je i ubistvo sestre Arsinoje koju je smatrala suparnicom u borbi za presto.
8. Stavom je očaravala, ne lepotom
Iako se Kleopatra često prikazuje kao zapanjujuće lepa, istoričari kažu da to nije nužno i bio slučaj. Grčki biograf Plutarh je napisao „jer njena lepota, kako nam je rečeno, sama po sebi nije bila sasvim neuporediva, niti takva da bi očarala one koji su je videli“. Isto tako, The National Inkuirer je napisao u članku iz 2000. da je Kleopatra imala „veliki nos“.
Kleopatra možda nije bila zavodnica kao što što su je predstavljali u filmovima, čak je i Plutarh primetio da ima „neodoljiv šarm“, kao i sladak glas, ubedljivu prirodu i upečatljivo prisustvo.
Njujork tajms ju je opisao kao smelu jer se nije plašila da pokaže svoje godine ili mane, napominjući da novčići sa njenim likom ne pokušavaju da prikriju njene bore.
