O Golom otoku, poznatom zatvoru za političke zatvorenike iz perioda SFRJ se dosta priča ali i dalje se ne zna dovoljno. Mnogi su na ovom „pustom ostrvu“ završili jer su ispričali šalu, vic, otpevali pesmu ili našli se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Jedna od najpoznatijih pesama ispevanih o Josipu Brozu „Druže Tito ljubičice bijela“ koštala je mladu novinarku Ženi Lebl dve i po godine robije na Golom otoku, gde je završila kada joj je bilo samo 22.
U to vreme o Ženi, Beograđanki jevrejskog porekla, nije se puno znalo, ali nije ni smelo mnogo da se piše o periodu koji je provela na Golom otoku. Jedan od tekstova o njoj 2013. godine objavila je Politika, list u kojem je radila dok je nisu uhapsili zbog vica o Josipu Brozu Titu koji je jednog jutra prepričala u redakciji, piše Politika.
„Kolega joj je jednom ispričao šalu kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je uzgajala ljubičicu od 100 kilograma, aludirajući na pesmu „Druže Tito, ljubičice bijela, tebe voli omladina cijela“. Pošto je prepričala vic u redakciji, po Ženi Lebl dolaze dva udbaša jer je, rekoše, govorila protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijatelja od kojeg je čula sporni vic.
Odvode je u zatvor UDB Glavnjača, potom u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur na krjau na Goli Otok. U pet zatvora, gde je od aprila 1949. do oktobra 1951, od nje su tražili da promeni mišljenje i prizna krivicu. Ispisana je potom i iz „Udruženja novinara”.
Kada je bila puštena na slobodu, njen brat Saša, kada ju je video, rekao je da izgleda kao povratnici iz Aušvica. U Beogradu niko nije imao razumevanja za povratnicu sa Golog otoka. Ima ga samo u uskom krugu svoje porodice. Jedini izlaz bio je iseljenje u Izrael. Uz mnogo komplikacija dobila je pasoš. U Haifu je stigla preko Italije.
U proleće 1986. srela se sa Danilom Kišom u Jerusalimu. Tokom njihovog razgovora pojavila se Eva Nahir Panić, bivša zatočenica Golog otoka. Evino pripovedanje o Golom otoku Kiš sluša potresen činjenicama i tek tada saznaje da je i Ženi bila na tom strašnom mestu. Pisac do tad nije znao da je ne samo na Sv. Grguru već i na Golom bio ženski logor, i smatra da to mora biti dokumentarno filmsko svedočanstvo. Serijal „Goli život“, u režiji Aleksandra Mandića, koji je od 12. do 15. februara 1990, u četiri epizode, videla cela Jugoslavija, obelodanio je tu činjenicu.
Kiš, koji je podsticao Ženi da od sinopsisa napravi knjigu, nije doživeo da vidi ni serijal ni plod svoje inicijative. Knjiga „Ljubičica bela“ u Izraelu je dobila epitet bestselera, a u Srbiji se, te iste 1990, objavljuju i plodovi njenih studija. U njoj je opisala jeziva iskustva iz logora, a mnogi do tada nisu ni znali da je tamo bilo i žena“, navodi Politika.
“Samo žedni znaju ceniti vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila”, jedan je od citata njene knjige koja svedoči o bolu, mukama ali i poniženju Ženi Lebl koja je rođena 1927. u Aleksincu, a od 1933. porodica Lebl živela je u Beogradu. Istraživačkim radom Ženi Lebl bavila se do posljednjeg trenutka svog života.
