Princeza Mafalda Savojska je rođena 2. novembra 1902. u Rimu kao drugo od petoro dece italijanskog kralja Viktora Emanuela III i njegove supruge Jelene od Crne Gore. Njena baka i deda po majci bili su crnogorski kralj Nikola I i njegova supruga Milena Vukotić. Njen deda i baka po ocu bili su italijanski kralj Umberto I i njegova supruga, princeza Margerita od Savoja. Imala je tri sestre i jednog brata, Umberta II – dve godine mlađeg od nje. On će postati poslednji kralj Italije.
U septembru 1925. Mafalda se udala za princa Filipa od Hesena, grofa od Hesen-Kasela, unuka nemačkog cara Fridriha III. U godinama koje će uslediti Filip će postati simpatizer nacista i poztati član Hitlerove nacionalsocijalističke partije.
Upravo tako počeće Mafaldina nesreća…
Tokom Prvog svetskog rata, princeza je bila poznata po tome što je pratila svoju majku u italijanske vojne bolnice i posećivala ranjenike. Njeno iskustvo u Drugom svetskom ratu biće sasvim drugačije...
Kako bi se Italija udružila sa Nemačkom tokom Drugog svetskog rata, Filip je iskoristio svoju poziciju člana nemačke kraljevske porodice oženjenog u italijansku kraljevsku porodicu i delovao kao posrednik između dve nacije i, što je još važnije - između Hitlera i Musolinija.
Po prirodi podozriv prema plemstvu izgleda da Adolf Hitler nikada nije u potpunosti verovao FIlipu, ali ga je u prvo vreme tolerisao jer mu je bio od koristi. Čak je 1935. bio domaćin večeri kojoj su prisustvovali i Filip i Mafalda.
Međutim, dok je nacistički lider još i tolerisao Filipa, Mafaldu nije mogao da smisli! Iako je njen muž bio posrednik između nemačke nacističke partije i italijanskih fašista, Hitler je bio ubeđen da princeza radi protiv njega. Nazvao ju je “najcrnjom strvinom u italijanskoj kraljevskoj kući”, a u toj netrpeljivosti nije bio sam - Gebels je Mafaldu u svom dnevniku opisao kao “najgoru ku**u u celoj italijanskoj kraljevskoj porodici“.
Obojica su verovali da ona radi protiv njih. Zašto? Nikada nije do kraja razjašnjeno. Mafalda generalno nije bila zainteresovana za politiku i nema dokaza da je bilo šta učinila da podrije režim. Ipak, Hitler ju je proglasio kao jednu od najodgovornijih za Musolinijev pad, a prema Gebelsu bila je umešana i u iznenadnu smrt poslednjeg bugarskog kralja Borisa III.
Zvanična verzija kaže da je monarh, inače princezin zet, oženjen njenom rođenom sestrom, umro od srčanog udara 1943. Hitler je, tvrdi Gebels u svom dnevniku, verovao da ga je Mafalda otrovala po nalogu svoje porodice.
Mafalda je otputovala u Bugarsku u septembru 1943. da prisustvuje sahrani kralja Borisa III. Dok je bila tamo, obaveštena je da se Italija predala saveznicima i da je njen muž u kućnom pritvoru u Bavarskoj, u Nemačkoj. Takođe joj je rečeno da su njena deca dobila utočište u Vatikanu.
Nakon italijanske predaje, Hitler je naredio njeno hapšenje. Dok je bila u Bugarskoj, primila je poziv od nemačke Vrhovne komande da odmah dođe u njihovu ambasadu jer imaju važnu poruku od njenog muža. Po dolasku je uhapšena i poslata u Minhen gde je ispitivana.
Nakon toga biće poslata u Berlin, a zatim u koncentracioni logor Buhenvald. Bila je to osveta njenoj porodici koja se okrenula Saveznicima i poslednje odredište za princezu.
U logoru, zavedena je pod imenom Frau von Veber, iako je nekoliko italijanskih zatvorenika u njoj prepoznalo princezu Mafaldu. Živela je u izolovanoj baraki broj 15 pored fabrike municije.
U logoru, Mafalda je jedva jela. Kažu da je pred kraj bila teška tek nešto više od 40 kilograma. Od rođenja krhkog zdravlja od hrane koju je dobijala imala je problema sa varenjem, pa je većinu svog sledovanja davala drugim zatvorenicima, piše portal History of royal women.
Ironično, Mafalda je stradala kao žrtva Saveznika. Oni su bombardovali fabriku municije u logoru 24. avgusta 1944. Princeza je bila u susednoj zgradi. Rečeno je da je bila zatrpana do vrata u ruševinama od bombardovanja i da je imala teške opekotine na ruci.
Autor knjige “Teorija i praksa pakla – Nemački koncentracioni logori i sistem iza njih”, Eugen Kogon izneo je podatke po kojima je doktor iz logora, videvši princezine povrede, izabrao da izvrši amputaciju povređene ruke. Operacija je bila smrtonosna za princezu. Preminula je usled gubitka krvi.
Radiolog po imenu Pekorari, takođe Italijan interniran u Buhenvaldu, veruje da su odustavili da je leče namerno. Pustiti da nezgodni politički zatvorenici umru na operacionom stolu bilo je elegantno rešenje nacista za ljude koji su previše važni da bi ih ubili.
Telo princeze Mafalde poslato je bez odeće u krematorijum. Sveštenik Džozef Til ju je prepoznao i prokrijumčario njeno telo. Kovčeg pod brojem 262 je sahranjen u obližnjem Vajmaru, bez imena i ceremonije. Zahvaljujući ovome, nakon oslobođenja 1945. godine, dr Pekorari je pronašao princezin grob i obeležio ga je. Pramen princezine kose sveštenik je poslao njenoj porodici.
Potvrda o Mafaldinoj smrti stigla je tek nakon što su se sile Osovine predale Saveznicima u aprilu 1945. Godinama posle rata, 1951. godine Mafaldin grob je otkopan i ona je sahranjena sa porodicom svog muža u zamku Kronberg u Hesenu gde i danas počiva.
Mafaldin suprug je preživeo rat. Nacisti su ga prebacili u Dahau gde su ga po oslobođenju uhapsili američki vojnici. Osuđen je kao saradnik okupatora. Nakon što je odslužio kaznu, postao je dizajner enterijera i proživeo svoj život u Rimu do smrti 1980.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
