Po ulicama polarnog Noriljska među ljudima se nekada šetala medvedica. Slobodno, bez ogrlice. Zvala se Ajka. 1974. godine je živela u običnom trosobnom stanu reditelja Jurija Ledina, jela griz s mlekom, sama šapom otvarala vrata da izađe na terasu i ljude smatrala svojom porodicom.
Jurij Ledin je za Ajku saznao iz televizijske emisije. Rođena je u zoološkom vrtu u gradu Nikolajevu. Majka je odbila da je hrani, pa je medvedić od 380 grama prešao pod puno staranje ljudi. Ledin je odavno želeo da snimi film o životu belih medveda i nagovorio je rukovodstvo zoološkog vrta da mu daju Ajku.
Dok nije napunila pet meseci medvedica je živela u njegovom stanu, zajedno sa njegovom ženom Ljudmilom i šestogodišnjom ćerkom Veronikom. Ajka se hranila kašom od griza (mogla je da pojede do 12 flaša dnevno), a zatim su njenoj ishrani dodali ribu i meso. Ledin ju je vodio sa sobom u šetnju po severnom gradu.
Film o životu belih medveda čitava porodica Ledin snimila je na ostrvu Čamp. Reditelj je želeo da se Ajka sprijatelji sa svojim divljim rođacima i ostane da živi u prirodi. Međutim, za 6 meseci ekspedicije Ajka nije našla zajednički jezik ni sa jednim medvedom. Na kraju je postala glavna junakinja Ledinovog filma, koji je prikazan 1975. godine.
Porodica Ledin se u Noriljsk vratila sa poodraslom, ali i dalje pitomom medvedicom. Bila je teška 300 kilograma i nije mogla da se smesti u stan. Berlinski zoološki vrt je pristao da je primi. Rastanak je bio težak. Kako su kasnije pričali saradnici zoološkog vrta, Ajka je prva dva dana neprekidno zavijala. U Berlinu je provela samo godinu dana. Poginula je tako što je pala sa stene u ograđenom prostoru vrta za medvede. Ledin je smatrao da je on kriv za njenu smrt, jer ju je prerano ostavio.
U znak sećanja na medvedicu Ajku u Noriljsku je ime dobio sportski kompleks. Ispred njega je 2020. godine podignut i spomenik pitomoj medvedici.
Stil / rs.rbth.com
NE PROPUSTITE
Bonus video:
