Kloda Širak, mlađa ćerka Žaka Širaka, bila je dobro poznata javnosti. Često su ljudi mogli da je vide na javnim događajima, prisustvovala je očevim prijemima i bila je voljen i poštovan član porodice. Bivši francuski predsednik očigledno je bio veoma ponosan na svoju uspešnu i inteligentnu ćerku.
Za razliku od svoje mlađe sestre Klod, Lorens je godinama imala probleme sa mentalnim zdravljem, a pokušala je čak 15 puta da se ubije. Jedan francuski novinar nazvao je, prilično okrutno "Devojka sa gvozdenom maskom".
Za Lorens se godinama spekulisalo da je "sakrivena" starija ćerka bivšeg francuskog predsednika, nije se nigde pojavljivala, a u jednom od intervjua je izjavila da smatra da njene roditelje njeno postojanje boli, jer je smatrala da se stide zbog mentalnog poremećaja i jer nije nalik na svoju mlađu i uspešnu sestru Klod.
Lorens se na kraju nije ubila, umrla je nakon borbe sa akutnom depresijom i anoreksijom, s kojima se borila duge četiri decenije.
Bila je odlična učenica kao devojčica, živela je veći deo svog života u izlolaciji, u jednoj kućici na imanju Širakovog zamka u jugozapadnoj Francuskoj. Žak Širak je jednom opisao njenu bolest kao "najveću tragediju svog života". Bolela ga je bolest njegove ćerke.
Bernadet Širak, majka nesrećne devojke, smatrala je da je njena starija ćerka anoreksiju i samoubilački impuls dobila tokom porodičnog odmora na Korzici, kada je imala meningitis. Bernadet je izjavila 2002. godine, pre predsedničkih izbora, da je na Lorens uticalo i često odsustvo njenog oca na početku političke karijere.
- Možda sam kao otac mogao više da uradim za Lorens, u psihološkom smislu - priznao je 2007. godine Žak Širak, nakon što je napustio Jelisejsku palatu, novinaru Pjeru Panu.
Lorens je retko mogla da se vidi u javnosti tokom 12 godina koliko je njen otac bio predsednik Francuske. Kada je 1995. Žak Širak dao zakletvu kao predsednik po prvi put, njegova starija ćerka se u Jelisejskoj palati krila iza stuba. Retko može da se vidi i na porodičnim fotografijama, ali je bila uključena u porodični portret za list "Pariz meč" povodom 80. rođendana njenog oca.
Njen otac i majka redovno su je posećivali u mentalnoj bolnici ili u skrovištu u jugozapadnoj Francuskoj. Kada je postao premijer, sredinom 70-ih godina, Žak Širak je dva puta išao na ručak gde je medijski bio ispraćen- jednom poslovno, a drugi put sa svojom bolesnom ćerkom.
Prema navodima francuskih medija, pokušala je da se ubije 15 puta. Dok su njeni roditelji sa sestrom bili na odmoru, skočila je sa četvrtog sprata. Pretrpela je ozbiljne povrede.
Ipak, uprkos svojoj bolesti, upisala je medicinu krajem sedamdesetih. Njena majka je krajem 80-ih vodila kampanju za prikupljanje novca za istraživanje anoreksije, koja je bila tad nepoznanica u Francuskoj. Kao prva dama Francuske, iskoristila je svoj uticaj da pomogne u otvaranju prve specijalizovane klinike za anoreksiju.
Ko je bila mentalno bolesna ćerka Žaka Širaka?
Rođena 4. marta 1958, Laurens Širak je patila od poremećaja ishrane anoreksija od 1974. godine i više puta je pokušavala samoubistvo.
Bivša predsednikova supruga, Bernadet Širak, opisala je "patnju" Laurens Širak i "usamljenost koju su doživljavale porodice" pogođene ovim poremećajem tokom televizijskog gostovanja 2004. godine. Bernadet Širak je bila uključena u osnivanje "Maison de Solenn" u Parizu, centra koji je dizajniran da pomogne u rešavanju izazova s kojima se susreću adolescenti.
Laurens Širak retko se pojavljivala na mnogobrojnim fotografijama objavljenim o porodici Širak dok je njen otac bio predsednik. Žak Širak je priznao u svojim memoarima 2009. godine da je njen krhki zdravstveni status bio razlog zbog kojeg ju je morao zanemariti kada je dao njenoj mlađoj sestri Klod istaknutu ulogu u svom timu za komunikaciju.
Žak Širak je i sam imao zdravstvene probleme, doživeo je blagi moždani udar dok je bio na funkciji 2005. godine, posle toga se retko viđao u javnosti i navodno je poslednjih godina života bio vezan za invalidska kolica.
Navodno je počeo da pati od degenerativnog neurološkog poremećaja tokom poslednjih godina na dužnosti, što je dovelo do toga da ga tužioci poštede poniženja pojavljivanja na suđenju za korupciju 2011. godine.
Supruga predsednika Žaka Širaka je prekinula tridesetogodišnju tišinu kako bi javno govorila o anoreksiji i mentalnom poremećaju koji su njihovu stariju ćerku naveli da više puta pokuša da izvrši samoubistvo.
"Majka koja ne uspeva da pomogne bolesnom detetu, koja ne može da mu pomogne da ozdravi, uvek se oseća krivom", rekla je Bernadet Širak na francuskoj televiziji. "I otac takođe."
Lorens Širak je bila perspektivna studentkinja medicine, rođena je kao zdravo i normalno dete i kratko vreme je radila nakon studija u Samuu, službi hitne medicinske pomoći, u Parizu.
Ali patila je od akutnog oblika poremećaja ishrane još od svoje 15. godine, što je dovelo do nekoliko boravaka u bolnicama i klinikama.
Kad je u nekom momentu bolest uzela maha, završila je u mentalnoj bolnici i to je poremetilo celu porodicu.
"Biti poznat može biti štetno kada se suočite sa bolešću", rekla je gospođa Širak. "Susrećući se s ovakvim teškoćama, jednostavno želite da se sakrijete od tuđih pogleda. Nismo želeli da joj otežavamo na svu njenu muku, hteli smo da je zaštitimo od očiju javnosti i upuiranja prsima, a ljudi su to protumačili kao da je skrivamo jer je se stidimo".
Lorens, čija je mlađa sestra Klod igrala ključnu ulogu u timu predsednika u Jelisejskoj palati, nastavila je da pati od ovog stanja. Godine 1990. pokušala je da izvrši samoubistvo skočivši kroz prozor svog stana na četvrtom spratu.
Medicinska sestra koja je negovala i čuvala tokom 24 sata dnevno nije uspela da zaustavi gospođicu Širak, koja je preživela sa slomljenim karlicom i povredama glave.
O njoj se malo čulo od tada, a gospođa Širak je samo rekla da uvek čuva nadu i da se moli da će njena ćerka ozdraviti.
Njena majka, gospođa Širak je od 1994. godine predsednica fondacije koja se bavi poboljšanjem uslova za decu i tinejdžere u bolnici, omogućavajući im da slušaju ili sviraju muziku i bave se sportom. Pristala je da govori o svojoj kćerki u emisiji "Ne možete zadovoljiti svakoga" na France 3, kako bi pomogla promociju nove klinike za adolescente, La Maison de Solenn, koju finansira njena fondacija.
"Ova deca trebaju malo radosti u svom životu, da mogu da vide sunce", rekla je gospođa Širak.
Uporedila je uslove u kojima žive deca sa poremećajem sa uslovima u kojima je njena kćerka ponekad bila tretirana, "zatvorena iza zidova u sobi sa malim prozorom". Dodala je: "Zato ova majka želi da stvori ustanovu specifičnu za potrebe adolescentima i decom kojoj je potreban poseban tretman. Na početku bolesti naše ćerke pretraživali smo Francusku, ostatak Evrope i Ameriku, ali su postojale zatvorene ustanove u kojima je mlada osoba bila odsečena od porodice i prijatelja."
"Dešavalo se da pronađemo klinike ili ustanove za koje smo smatrali da bi mogle da joj pomognu, ali nismo mogli razgovarati s njom. Sigurnost je nalazila u svojoj sobi sa jednim prozorom. Bilo mi je žao što je njen izbor takav, ali bi silom napravili kontraefekat. Prihvatili smo njen izbor."
U posebnom intervjuu, gospođa Širak je rekla magazinu Madame Figaro: "Probali smo sve, ali je bilo niz pokušaja samoubistva i hospitalizacija. Bili smo u mimohodu. Ona nije dozvoljavala da joj priđemo i pomognemo. Iz tog razloga sam htela da drugim porodicama uštedim ono što smo mi prošli."
