Kejsi Robinson, Dženiferina sestra, rekla je da je pomisao na njenu sestru i nećaku i dalje vraća u trenutak kada je saznala da su nestale. „Panika je jedini način na koji to mogu da opišem“, rekla je. „Samo se sećam da se sve to dešavalo, i da sam bila tako mlada u to vreme i nisam baš razumela šta se dešava."
Kejsi je rekla da ju je tuga pratila dve decenije od tada. „To te na neki način proždire i napada,“ objasnila je. „Uglavnom je to oko njihovih rođendana ili praznika i sličnih stvari, kad god bi trebalo da radimo nešto sa njima, a ne možemo.“
Njihova majka, Keti Nejl, rekla je da je Dženifer svojim mlađim sestrama Kejsi i Heder bila kao druga majka. Rekla je da je Dženifer bila neverovatno slatka, iako „tvrdoglava“, što je, priznaje Keti, Dženifer možda dobila od nje.
„Bili smo veoma bliski“, rekla je Keti. „Uvek bi mi pisala slatka pisma da mi kaže koliko joj je žao nakon što smo se posvađali."
Keti se seća šta je rekla svojoj ćerki kada je saznala da je Dženifer sa 19 godina trudna sa Adrijanom. „Stvari se dešavaju u životu, a mi ćemo se nositi sa tim“, priseća se ona. „Izvući ćemo sve najbolje od toga. I ovo će biti voljena beba.”
I bila je. „Gospode bila je tako dragocena“, prisetila se Keti. "I smešna. I lepa."
Liza Fiero, Ketina sestra je rekla da su ona i njena nećaka Dženifer takođe bile veoma bliske. „Bila je lepa, živahna, snažne volje, tvrdoglava. Divna majka", rekla je. „Volela je svoju bebu više od svega na svetu."
Keti se dotakla i razgovora koji je vodila od srca sa Dženifer. „Osećala se kao da je Adrijana njen anđeo i da joj je upravo ona spasila život“, rekla je Keti. „Rekla je: „Ona je verovatno bila samo anđeo za mene i spasila me na mnogo načina, sprečila me je da odem pogrešnim putem.’”
Nekoliko meseci nakon tog razgovora, Dženifer i njen mali anđeo su nestali.
Prema Keti Nejl, Dženifer i Adrijana su živele sa njom u Kros Plejnsu u Tenesiju pre decembra 2003. U leto te godine počela je da se zabavlja sa Džoi Bentonom
Keti je rekla da joj se nije dopadao način na koji se Joei ponekad ophodio prema njenoj ćerki i unuci i nije mu dozvolila da uđe u njenu kuću. Međutim Lisa Fierro je rekla da to nije primetila. „Nisam videla da se između njih dvoje događa bilo šta osim dvoje mladih ljudi koji se vole“, rekla je. "Bili su ludi jedno za drugim."
Dženifer i Džoi su na kratko raskinuli na jesen. Bez znanja Keti, par je ubrzo nakon toga ponovo počeo da se viđa.
U decembru 2003. Dženifer i Adrijana su se preselile kod Džoija i njegovih roditelja, Džozefa i Sindi Benton.
Dženifer je nakon toga imala ograničeno viđanje sa svojom majkom i sestrama, iako su i dalje komunicirale telefonom. „Njen dečko ju je ostavio na moju rođendansku zabavu kako bi mogli da dođu i vide me za moj 16. rođendan (u februaru 2004.)“, prisetila se Kejsi. "I to je možda poslednji put da sam ih videla."
Samo nekoliko nedelja kasnije, Dženifer i Adrijana su nestale.
Lisa Fiero je rekla da je odvezla Dženifer i Adrijanu u bolnicu u ponedeljak, 22. marta 2004. Beba se osećala bolesno i imala je problema da ide u toalet. Imala je i osip.
Keti je rekla da se našla sa Dženifer, Džoijem i Adrijanom u utorak, 23. marta, kako bi svojoj ćerki dala domaću kremu za Adrijanin osip. „Beba je plakala da ide kući sa mnom“, seća se Keti. „Morala sam da radim sledećeg dana, pa sam joj rekla, ’Ali možeš da dođeš kod Mimi sledećeg vikenda.’“ Prema rečima Keti, Dženifer je pristala da pusti Adrijanu da ostane kod nje sledećeg vikenda.
Taj sastanak bio je poslednji put kada je Keti videla Dženifer i Adrijanu.
Međutim Keti je dobila poziv od svoje ćerke sledećeg dana, u sredu, 24. marta. Prema Keti, Dženifer je bila uznemirena zbog svađe koju je vodila te noći sa članom Džoijeve porodice. Keti je rekla da je pokušala da smiri ćerku preko telefona. „Samo sam joj rekla: 'Svi će biti smireni sutra. Stvari će biti bolje na svetlu dana, znaš? A ako ne, samo me pozovi sutra“, priseća se Keti da je rekla svojoj ćerki. Prema Keti, Dženifer je rekla da će je nazvati sledećeg dana. "Nikad više se nisam čula sa njom."
Lisa Fiero je rekla da je u četvrtak, 25. marta, dobila poziv od svoje nećake. Prema Lizinim rečima, Dženifer je rekla da više ne želi da živi u kući Benton i rekla joj da planira da se iseli čim tog dana razgovara sa Džoijem. „Ona je rekla: ’Ako on ne pristane da odemo kada se vrati kući, ja odlazim i dolazim kod tebe.“
Lisa je rekla da je ostavila rezervni ključ za Dženifer u slučaju da odluči da dođe u njenu kuću kasnije tog dana. "Nikad nije došla, suvišno je reći." Liza veruje da se Dženifer nešto dogodilo tog dana. „Takođe pouzdano znam da bi me pozvala da joj se nešto nije dogodilo“, rekla je Liza. "A ona nije."
Dženiferinim rođak Džef Grejson, koji je sin Lise Fiero je rekao da je 25. marta 2004. radio sa Džoijem Bentonom na gradilištu. Njih dvoje su bili i prijatelji. „Tog dana Džoi je dobio telefonski poziv i morao je da ode“, priseća se Džef. „Sve se desilo zaista brzo, stekao sam utisak da se nešto dogodilo, samo je rekao „Moramo da idemo, moram da idem“ izgledalo je stvarno, stvarno, stvarno, stvarno hitno.”
Kejsi i Keti su rekli da im je Džoi kasnije rekao da je našao Dženifer zaključanu u njihovoj sobi kada se tog dana vratio kući. Te večeri su se on i Dženifer odvezli da razgovaraju o svojoj vezi. Prema Kejsi i Keti, Džoi je rekao da je Adrijana bila sa njima tokom ovog razgovora. „Odlučili su da raskinu dok su se vozili okolo“.
Mediji su kontaktirali Džoija Bentona u martu 2024. tražeći intervju. On se složio i odgovorio: „Nikada nisam odbio da odgovorim na bilo koja pitanja o tome". Uprkos višestrukim pokušajima, do intervjua nikada nije došlo, takođe kontaktirana je i Džoijeva majka, Sindi Benton, koja je „s poštovanjem odbila“ da razgovara o slučaju. Do oca Džoija Bentona, Džozefa Bentona, mediji nisu uspeli da dođu.
Kancelarija šerifa okruga Robertson bila je inicijalna istražna agencija za Dženifer i Adrijanin nestanak. U decembru 2013, uoči 10. godišnjice nestanka Dženifer i Adrijane, objavili su detalje o istrazi na svom sajtu.
„Istraga je dovela poslanike u dom Dženiferinog dečka, Džoija Bentona, u okrugu Robertson, gde su Dženifer i Adrijana živele sa Bentonom u jednoj zgradi na imanju“, saopštilo je odeljenje. „Džoi Benton je tvrdio da ga je Dženifer uveče 25. marta 2004. zamolila da je odvede u prodavnicu u Kros Plejnsu da koristi telefon".
Prema objavi, Džoi je rekao zvaničnicima da je ostavio Dženifer i Adrijanu na kratko u prodavnici pre nego što se odvezao do druge lokalne prodavnice, gde ih je ponovo ostavio. „Benton je rekao da je stao preko ulice i gledao kako se zaustavlja beli auto sa četvoro vrata i Dženifer i Adrijana ulaze unutra“, navelo je odeljenje. „Benton je takođe tvrdio da se 26. marta 2004. Dženifer vratila na njegovo imanje, pokupila svoje stvari i rekla da joj treba malo vremena."
Kancelarija šerifa okruga Robertson je primetila da Džoijeva tvrdnja da je odvezao Dženifer i Adrijanu u prodavnicu prehrambenih proizvoda, kao i tvrdnju da je Dženifer svratila u njegovu kuću sledećeg dana, nikada nije nezavisno potvrđena „uprkos bezbrojnim satima istrage i brojnim intervjuima.“
„Poslednja osoba za koju se zna da je razgovarala sa Dženifer bio je njen otac Majkl, koji je, kako potvrđuju telefonski zapisi, razgovarao sa njom oko 11 sati ujutro 25. marta 2004. godine“, potvrđeno je u objavi. Majkl Viks, koji je živeo u Mančesteru, „rekao je detektivima da je njegova ćerka pričala o svađi sa porodicom Džoija Bentona i da se raduje što će ga videti u Mančesteru sledeće nedelje“, saopštilo je odeljenje. "Majkl Viks se od tada nije čuo sa Dženifer."
Keti Nejl prijavila je nestanak svoje ćerke i unuke u subotu, 27. marta 2004.
Prema kancelariji šerifa okruga Robertson, do decembra 2013, domaćinstvo Benton je pretreseno u četiri odvojena navrata. „Niko, uključujući Džoija Bentona, nije eliminisan kao potencijalno umešan u nestanak Dženifer i Adrijane Viks“, navodi se na sajtu odeljenja.
Šerifova kancelarija je napomenula da su u slučaju oduvek postojale „snažne implikacije loše istrage“ i da nije od početka istraživano kao ubistvo. U svom izdanju iz 2013. uoči 10. godišnjice Dženifer i Adrijaninog nestanka, objavili su da je slučaj formalno preklasifikovan kao ubistvo.
Takođe 2013. godine, nakon formalnog zahteva tadašnjeg okružnog tužioca Džona Karnija, istražni biro Tenesija je preuzeo slučaj. Pre toga su već pomagali u istrazi.
Specijalni agent Skarbro je izjavio da su, pošto je slučaj „aktivna i otvorena istraga“, „veoma ograničeni u pogledu informacija“ koje mogu da pruže. On je potvrdio da je 2013. slučaj „preklasifikovan iz slučaja nestalih osoba u istragu smrti“.
Specijalni agent je takođe mogao da potvrdi da je poslednja osoba za koju je prijavljeno da je videla Dženifer i Adrijanu bila Džoi Benton. Skarbro je napisao da nema javno imenovanih osumnjičenih i potvrdio da nije bilo verodostojnih viđenja Dženifer ili Adrijane od 2004. godine.
„Nastavljamo da pratimo tragove koje nam daje zajednica i nastavljamo sa naporima da pronađemo Dženifer i Adrijanu“, rekao je Skarbro.
Za Dženifer i Adrijaninu porodicu, poslednjih 20 godina je bilo pomućeno tugom.
„Moja mama je učinila sve što je mogla da i dalje bude tu za nas“, rekla je Kejsi, objašnjavajući da je Keti često napuštala kuću da bi pratila male tragove tokom godina, koji su često bili udaljeni od njih. Često nije bila tu, a za mlade devojke, bilo je zaista teško da se izbore sa nestankom i gubitkom sestre i nećakinje, ali i gubitkom mame.
Na kraju, međutim, Kejsi razume. „Njen bol kao majke je mnogo drugačiji. I to sada znam, kad imam svoju decu“, rekla je. „Ali bilo je vremena kada smo Heder i ja pomislile: „OK, mama. Znamo da se moraš boriti za Dženifer i Adrijanu, ali i mi smo još uvek tu i trebaš nam kod kuće.“
Kejsi je rekla da je u poslednjih nekoliko godina preuzela slučaj od svoje majke, istražujući i tražeći odgovore na Fejsbuk stranici „Pravda za Dženifer i Adrijanu Viks“, koju je njena majka pokrenula 2011.
„Proteklih nekoliko godina mi je bilo jako teško, samo sam ponovo prolazila kroz slučaj“, rekla je Kejsi.„Bila sam kao reinkarnacija svoje majke, išla sam van grada na mesta i intervjuisala ljude i samo stalno, stalno radim na slučaju."
Keti je rekla da je, pored obavljanja sopstvenih pretraga i intervjua, kontaktirala policiju bezbroj puta tokom godina. „U samom početku, to je bilo svaki dan“, rekla je ona. „Onda je bilo svake nedelje, pa je jednom mesečno, a onda, znate - onda je bilo jednom mesečno mnogo, mnogo godina."
To je deo procesa tugovanja, kaže Keti, koji nikada ne prestaje. Samo se menja.
„Nije ostalo mnogo nade, to je sigurno, tako da samo moram da živim u svojim sećanjima“, rekla je „Problem je u tome što, kako starim, sećanja sve više blede. Mislim, sećanje na njih nikada neće potpuno nestati, ali, znate, ja ne mogu – ponekad ne mogu da se setim zvuka glasa moje ćerke ili njenog smeha.”
To je jedan od njenih najvećih strahova, rekla je Keti, da će ta sećanja - koja su joj nekada donosila radost, a zatim joj donela bol, a sada joj donose utehu - da će jednog dana potpuno nestati.
„Teško je kada ne mogu - kada jednostavno ne mogu da se dočaram u sećanju. Nekada sam se osećala kao da osećam njenu ruku kako drži moju“, rekla je Keti. „Ali ja to više ne osećam. Tako da je ponekad jednostavno zastrašujuće pomisliti da bih jednog dana mogla jednostavno da ih se ne sećam kao što želim.”
Dženiferina porodica je rekla da veruje da je Dženifer ubijena. Keti se ipak nada da je Adrijana možda živa, pošto je imala samo 2 godine u vreme njenog nestanka. „Nadam se da čak i ako su stvari izmakle kontroli i neko naudio Dženifer, da ne mogu da naude Adrijani. Da ne mogu da naude ovom nevinom detetu“, rekla je Keti. "I da je možda ona još uvek tamo negde."
Adriana bi danas imala 22 godine. „Uvek sam gajila nadu. To je razlog zašto sam na Ancestri.com“, rekla je Keti „Jer ako Adrijana ikada — ako je tamo negde i ikada pomisli, znate, 'ne pripadam tamo gde sam', i uradi njen DNK ili nešto slično, ili samo to uradi iz radoznalosti, da bi se slagala sa mnom."
Keti je važno da se nada da će Dženifer i Adrijana jednog dana biti pronađene. „Želim mesto na koje mogu da odnesem cveće“, rekla je Keti. „Samo želim mir za svoju porodicu i za svoju decu. I zaista verujem da su odgovori tamo. I da samo treba da nastavimo da tražimo i da ne odustanemo. Dakle, kada kažem da ne odustajem od nade, ne odustajem od nade da ću jednog dana znati.”
NE PROPUSTITE
Bonus video:
