Baka Fatima iz jednog idiličnog bosanskog sela deli s priču koja na prvi pogled može delovati neobično - priču o svom ocu, koji je živeo sa tri supruge.
Kada čujemo ovako neku priču, obično se zbunimo i zapanjimo, ali za Fatimu, ovakav način života bio je deo svakodnevnice. Iako ne može precizno da odredi svoje godine, smatra se da ima oko 90-ak, jer su joj godine umanjivane kako bi izbegla školovanje i ostala na selu kao deo radne snage. Tačan broj godina postao je gotovo nevažan detalj.
Sećanja na život u njenom domu su joj živopisna i jasna, a ideja da njen otac deli svoj život sa tri žene, koje su istovremeno rađale decu, nije ništa neobično bila u to vreme u njenom selu.
"Možda se čini čudnim, ali za nas to nije bilo ništa neobično", kaže Fatima sa setom u glasu. "Moj otac je živeo sa tri žene, a sve tri su bile deo istog domaćinstva, podizale su decu zajedno, kao jedna velika porodica."
Ona je najstarija ćerka svoje majke, a računajući i nju, bilo ih je 18 pod istim krovom.
Međutim, ističe da nije u potpunosti upućena u sudbinu svoje braće i polubraće.
"Neki su od njih još živi, dok su drugi tragično nastradali. Naša deca, pak, nikada se nisu pravilno upoznala; svi su se rasuli, tako da je retko ko u stanju da prepozna svoje rođake."
Njihov život oslanjao se na poljoprivredu i stočarstvo.
"Naš dom je oduvek bio oaza sloge. Iako je moj otac živeo sa tri supruge, neobično je kako su one uspevale da se bolje slažu međusobno nego što to često biva sa savremenim jetrvama."
Kada je otac odlučio da dovede treću suprugu, najmlađu i najsuptilniju, uspeo je da je osvoji na neobičan način.
"Često je prolazio pored njene kuće i bio fasciniran njenom lepotom. Jednog dana, izvadio je novčanicu, prislonio je na njeno čelo i rekao: 'Ti ćeš biti moja žena'."
Bilo je deset sestara i osam braće, svi od tri različite majke.
Fatima otkriva da su njihove veze bile tako čvrste, gotovo kao da su krvne sestre.
U doba kada su tri izuzetne žene - Hurija, Kada i Muška - delile zajedničkog muškarca i živele u slozi i ljubavi, ova priča zvuči gotovo nestvarno u današnjem vremenu. Međutim, Fatima je tu da potvrdi verodostojnost ovih neobičnih događaja.
Najteži period za njih bio je nakon Drugog svetskog rata, kada su se suočili sa nestašicom hrane. Fatima se seća kako su se preživljavali jedući samo žitarice.
Dok je prva od tri žene, Kada, odbijala da kuva, tu ulogu preuzimala je srednja sestra Hurija.
Fatima kaže da, iako ima lepe uspomene iz svog detinjstva, ne bi pristala na ono na šta je pristala njena majka.
