MARIJA SE UDALA IZ LJUBAVI, A VARALA IZ POŽUDE: Bila je najmoćnija žena na svetu, rodila je 16 dece i ŽIVELA BLUDNO

Marija Terezija bila je najmoćnija carica na svetu, vladala je čeličnom rukom.

Lifestyle
MARIJA SE UDALA IZ LJUBAVI, A VARALA IZ POŽUDE: Bila je najmoćnija žena na svetu, rodila je 16 dece i ŽIVELA BLUDNO
Foto: Wikipedia

Marija Terezija je rođena 13. maja 1717. godine, u Beču od cara Karla VI, i Elizabete Kristine od Brunsvik-Volfenbitela. Sa 23 godine postala je nadvojvotkinja Austrije, vladala je Austrijom, Mađarskom i Češkom zajedno sa svojim mužem Franciskom I.

Neposredno nakon njenog pristupanja, zemlja je uvučena u rat za austrijsko nasleđe i sedmogodišnji rat, ostavljajući Austriju osiromašenu. Marija je uvela vojne i obrazovne reforme i učinila mnoga građanska poboljšanja u Beču. Verski i moralno netolerantna do mere da je proterala 20.000 Jevreja iz carstva, uvela je i Čedni sud, čije su kazne uključivale i smrtnu kaznu.

Marija Terezija
foto: Wikipedia

Ironično, Marija Terezija nikada nije krunisana krunom carice. Car je formalno bio njen suprug – Franc Stefan, a tek kada je on postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija, ali samo kao supruga cara, dobija titulu carice.

Iako se od nje očekivalo da vlast prepusti mužu, a kasnije sinu Jozefu, koji su formalno bili njeni savladari u Austriji i Češkoj, Marija Terezija je bila apsolutni vladar svojih poseda i jedina žena u istoriji Habzburške monarhije koja je postala vladarka.

Marija Terezija je podsticala i sprovodila raznovrsne i mnogobrojne reforme uz pomoć svojih ministara. Reformisala je obrazovanje i finansiranje, podsticala trgovinu i razvoj poljoprivrede, što je značajno ojačalo Austriju. Uvela je opštu školsku obavezu, tako da su sva deca od 6 do 14 godina morala ići u školu. Podsticala je razvoj manufaktura u Austriji.

Modernizovala je vojsku. Reorganizovala finansije i državnu kasu. Zabranila je lov na veštice i mučenje. Činila je sve da, iako je bila vrlo pobožna, potčini crkvu autoritetu države.

Savremenici često pišu da Marija Terezija nije posedovala naročiti intelekt, ali da su je ipak karakterisale osobine cenjene kod monarha – dobrodušnost, razumnost, odlučnost te, najvažnije od svega, spremnost da prizna grešku i mentalnu superiornost svojih savetnika.

Marija Terezija
foto: Profimedia

Ljubavne avanture i brak iz ljubavi

Godine 1736. Marija Terezija se udala za vojvodu Franca Stefana. Par se od ranije poznavao jer je mladoženja od svoje petnaeste godine živeo na bečkom dvoru, a to je bila retkost.

Za razliku od mnogih osoba svoga vremena, Marija Terezija je uistinu bila zaljubljena u svoga supruga, ali brak je patio zbog nevere na obe strane. Ipak, činilo se da to paru ne smeta. Njih dvoje je vezivala prava, iskonska naklonost i ljubav veća od čisto telesne.

Franc I je tokom svoje vladavine imao samo nominalnu ulogu, dok je glavne državničke poslove obavljala Marija. Poznat je po tome što je supruzi za rođendan poklonio zoološki vrt, danas najstariji te vrste na svetu - na imanju palate Šenbrun u Beču.

Uprkos činjenici da su i Franc i Marija imali ljubavne afere, njihov brak se smatra srećnim. Franc I je umro iznenada 18. avgusta 1765. u Inzbruku na povratku iz opere. Njihov najstariji sin Jozef je izabran za cara Svetog rimskog carstva i do caričine smrti je vladao zajedno sa majkom.

Marija Terezija zapisala je: "Izgubila sam muža, prijatelja, jedino što sam volela".

Marija Terezija
foto: Profimedia

U rasponu od 20 godina Marija Terezija je rodila 16 dece od kojih je 13 preživelo detinjstvo. Imala je jedanaest ćerki i pet sinova.

Za Mariju Tereziju nije bilo odmora! Skoro sve trudnoće odvijale su se dok je negde na ogromnoj teritoriji kojom je upravljala trajao rat. Rat i rađanja su se morali odvijati istovremeno. Carica je često izjavljivala da želi da ide u bitke, ali je bila sprečena neprestanim trudnoćama.

Bila je brižna majka i, nakon što su deca odrasla i otišla iz doma, pisala im je najmanje jednom sedmično, jer je verovala da ima autoritet nad njima, makar oni bili carevi i kraljice.

Naime, carica je dobar deo života posvetila i pronalaženju bračnih partnera za svoju decu. Bračne pregovore je vodila zajedno s ratnim kampanjama i državnim poslovima.

Celog života se borila protiv nemorala. Na Sudu nevinosti koji je osnovala suđeno je prostitutkama, preljubnicima, sodomistima, homoseksualcima… Kazne su bile u rasponu od šibanja, pa sve do smrti, a ovo naravno nije važilo za njene mnogobrojne ljubavnike.

Umrla je 29. novembar 1780. u 63. godini. Sahranjena je zajedno s mužem u Carskoj kripti, u grobnici čiju je izradu naredila za života.

Bonus video:

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs