Zahvaljujući Holivudu i dobrom marketingu, Međunarodni dan žena postao je globalni fenomen, a pokloni damama nešto što se podrazumeva, ili sam barem ja tako mislila. Od detinjstva sam pokušavala da shvatim poentu famoznog 8. marta, gledajući majku, strinu, tetku, ujnu i baku, koje bi se uvek posebno doterale na ovaj dan. Tada bi uglavnom dobijale hrpu poklona i cveća, a ja i dalje nisam shvatala zbog čega je samo jedan dan u godini rezervisan za poklone i za to da se žena oseća kao Boginja.
Nisam želela to da prihvatim, a sebi sam obećala da ću se uvek truditi da svaki dan učinim svojim danom, u kom ću se osećati kao Boginja. Na manje od toga nikada nisam ni pristala, a poklone za 8. mart nisam ni dobijala. Zanimljivo je da, ozbiljna kompanija u kojoj radim, ne šalje čak ni osmomartovsku čestitku, a o poklonima da ne govorim.
A onda sam, tek u 40 - im, po prvi put dobila poklon od svog muža. To je možda bio i prvi put da zanemim od šoka, kako zbog činjenice da sam dobila poklon, tako i zbog samog poklona.
Mali paket, veličine telefona i crvenom mašnom preko, nagoveštavao je da se u istom nalazi neki skup komad nakita. Međutim, u njemu je bilo nešto mnogo vrednije. U malom paketu nalazila se briga, a takođe i ljubav. Oči su mi zacaklile od suza, koje sam jedva zadržavala u sebi.
Vaučer za sistematski pregled. To sam dobila od svog supruga, koji već godinama gleda koliko tereta nosim na svojim leđima i koliko sebe zapostavljam kad je zdravlje u pitanju. I koliko god se nekome ovaj poklon činio smešnim, mene je oduvao. Ima li nešto lepše nego kad je nekome stalo do vašeg zdravlja? Mene je upravo taj poklon naučio da sam ja ta koja više treba da vodi računa o svom zdravlju.
Za mene je to savršeni poklon koja jedna žena može da dobije, ma koliko godina imala. Jer, kozmetički tretmani, luksuzne torbe, cipele i haljine, ne mogu da zamene zdravlje.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
