Književnik, diplomata i akademik Jovan Dučić iza sebe je ostavio dela koja ga večno čuvaju od zaborava, te i posle više od 80 godina od smrti, o njegovim stihovima se svuda priča. Slovi za jednog od najznačajnijih liričara, zato na pomen njegovog imena odmah pomislimo na prelepu lubavnu poeziju. Ali, malo ko zna da je čuveno Dučić imao veoma buran ljubavi život. Ovaj stasiti i lepi Hercegovac smatran je za velikog zavodnika, ali da nijedna žena nije uspela da ukroti njegovo srce - nikad se nije oženio.
U njegovim delima ne možemo da odgonetnemo da li je on pisao o ženi kao biću koje voli ili prezire, ali to vešto krije.
Preoteo verenicu Aleksi Šantiću
Niko ne zna da li je to uradio iz hira ili zaljubljenosti. Zbog nedopustivog poteza izgubio je velikog prijatelja, a posle odlaska u diplomatiju prekinuo je i svaki kontakt sa tom devojkom. Romansa je bila kratkog daha, a Dučić se u tim momentima nije pokazivao u dobrom svetlu.
Prva ljubav
Kada je osnovao amatersku dramsku grupu u Bijeljini, centrali događaj je tada bila Svetosavska akademija. Upravo na toj svečanosti Jovan upoznaju svoju prvu ljubav - Magdalenu Živanović. Ćerku čuvenog trgovca je bila mnogo lepa, te nije ni čudo što je zgodnom Hercegovcu odmah zapala sa oko.
Ubrzo su dobili epitet bijeljinskih Romea i Julije, veridba je usledila 1893. godine. Njihova ljubav je postajala sve veća, a pod Dučićevim uticajem, Magdalena je počela da piše poeziju, otkrila je neverovatan talenta i postala je prva bijeljinska pesnikinja. Međutim, živeli su u vremenu kada se klasne razlike nisu praštale, te Magdalenin otac nije dozvolio da se venčaju.
Iako su se mnogo voleli, nisu uspeli da prevaziću prepreke koje su im nametnute. Jovan se ubrzo seli u Mostar, ali nije prestajao da piše Magdaleni.
"Kad sam otišao iz Bijeljine i poljubio se sa tobom, a ja sam se zarekao Bogom i životom da moja usta neće poljubiti nikog više dok tebe ne poljube kao svoju", pisao je pesnik. Nazivao ju je "jedinom na svetu, rajem u grudima i srećom nebeskom".
Sa druge strane, na njenom grobu stoji natpis: "Ovde počiva Magdalena Magi Nikolić-Živanović, prvo nadahnuće pesnika Jovana Dučića i sama pesnik."
Napravio dete devojci od 19 godina
Dučićev ljubavni život uključuje i ljubavnu avanturu u Bernu sa mladom Švajcarkinjom, gospođicom Fogel, koja se porodila 1925. godine. Njena majka, gospođa Fogel se pismom obratila ministarstvu, navodeći da je sa poverenjem primala u kuću Dučića koji je tada već prešao pedesetu, da je Dučić zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antonaetu i da on mora da prizna dete i obezbedi mu izdržavanje.
Dučić nikada nije priznao dete sa gospođicom Fogel. Kasnije su dati dokazi da je to dete zaista bilo njegovo, ali Žan Aleksandr je o svom poreklu i ocu ćutao sve do smrti.
Napoznatiji citati Dučićs koji nose duboku poruku glase:
- Velika nesreća čovekova je što život počinje mladošću, a završava starošću, jer bi život bio neizmerno savršeniji ako počinje starošću, a završava mladošću.
- Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata – i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.
- Starost, bolest i sirotinja ujedinjene - to je neosporno najveća i konačna katastrofa jedne ljudske sudbine.
- Dobro je izbegavati čest susret sa neprijateljem, ali i sa prijateljem. A za usluge bolje se ponekad obratiti neprijatelju nego prijatelju. Ima slučajeva gde smo od neprijatelja napravili prijatelja samo tim što smo mu dali prilike da nas obaveže.
- Čuvaj se onoga koji poružni kada se smeje.
- U ljubavi ne stradaju samo ljudi koji su mekog srca, nego, naprotiv, najviše stradaju baš oni koji umesto srca nose svoju grubu sebičnost, svirepu želju da osvoje i potrebu da despotski zavladaju.
- Ženu treba uzeti za ono što jeste, i ne pokušavati je izgraditi bolje nego što je Bog napravio; a ako se žena uzme za onakvu kakva je doista, ona može još doneti muškarcu neizmerno puno radosti.
- Žena se često brani od poroka srčanije i poštenije nego muškarac, jer zna da je ne kontroliše samo jedno lice, nego celo društvo, i porodicu, i sve ostalo što su ljudi podigli protiv žene.
