Lu Andreas Salome bila je žena izuzetnih stavova, britkog uma i šarmantnog izgleda. Ne samo da je parirala velikim misliocima, već su je mnogi smatrali ženom kojoj niko nije ravan.
Ipak, ljubav je takođe tema koja je mnoge namučila, pokušavajući da je definišu. Lu se nije trudila da je razume, ali ju je živela na veoma drugačiji način, a u svoj "ljubavni vrtlog" uvukla je one koji su joj se možda i ponajmanje nadali.
Detinjstvo i prvo odbijanje
Rođena u Sankt Peterburgu 1861. godine, Lu je uvek pokazivala interesovanje za učenjem i pisanjem. Bila je ćerka ruskog generala, koji je bio u službi porodice Romanov. Njeni roditelji su poštovali njenu želju da uči, ali ih je veoma uvredilo kada je počela da traži odgovore u vezi sa verom i Bogom. Kao jednom, kada je na profesorovo da "Bog postoji svuda i uvek", rekla: "Ne postoji Bog u paklu". To je vrlo šokiralo njene religiozne roditelje, koji nisu podržavali njena pitanja, sumnje ili doskočice koje bi se protivile veri.
Sa 17 godina je tragala za mentorom, pa je tako upoznala Henrika Gilota, vaspitača, koji će je kasnije uputiti na studije teologije, ali i francuske i nemačke književnosti. Oženjeni Hernik Gilot, ugledni i cenjeni vaspitač u srećnom braku i ponosni otac, ubrzo se zaljubio u mladu, šarmantnu Lu, željnu znanja. Nedugo nakon što je shvatio koliko je očaran njom, zatražio je njenu ruku, a ona ga je odbila.
U želji da studira dogmatsku teologiju i istoriju religije, kako bi bolje shvatila teme koje je zanimaju, Lu je otišla sa majkom u Cirih. Dve godine kasnije, otputovala je u Rim, gde je upoznala Pola Rea, cenjenog biologa, filozofa i fizičara.
Trojac i zanimljiv portret ljubavnog trougla
Pola je fascinirala mlada Lu, koja je plenila znanjem i mudrošću, što joj je samo dodavalo na lepoti. Re nije mogao da odoli 21-godišnjoj Lu, te ju je zaprosio, ali je ona umesto toga predložila nešto sasvim drugačije - da žive zajedno, ali da imaju odvojene sobe i da prihvataju drštvo ostalih žena i muškaraca. To bi takođe podrazumevalo da zajedno uče i rade na idejama i projektima, a intimnost je pojam koji je Lu strogo branila.
Re je prihvatio ideju. Tako, živeli su zajedno, ostavivši osećanja na nekom platonskom nivou. U Rimu 1882. Re upoznaje Fridriha Ničea, a ubrzo je svoju "blisku, a daleku" ljubav upoznao sa ovim poznatim filozofom. Ničea je, kao i njegovog prijatelja, oduševilo razmišljanje ove dame i počeo je da oseća ono od čega je, čini se, bežao.
Zaljubljen u Lu, Niče je predložio brak jedinoj ženi koju je smatrao "dostojnom". Neki govore da je brak predložio i preko prijatelja Rea, ne znajući da je i on imao jaka osećanja prema Lu. Ona ga je, naravno, odbila. Nije mogao da prozre njen um i opisivao ju je kao ženu koja ima neku tajnu. Ubrzo je počeo da sumnja da ona i njen prijatelj imaju tajnu vezu, zbog čega je zatražio da urade zajedničku fotografiju. Na fotogafiji su Niče i Re ispred kolica, na poziciji za vuču, dok mlada Lu sedi u njima, držeći konopce u jednoj ruci, a bič u drugoj.
Omađijan Niče
Pričalo se da je upravo Ničeovo osećanje prema Lujzi i ogromna želja da je osvoji podstakla njegov književnički potencijal. Folozof je više puta govorio da je ona bila najumnija od svih osoba koje je poznavao. Na njene stihove Niče je napisao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome iskoristio u “Zaratustri”. Niče ju je smatrao svojom srodnom dušom. Ali njih troje su živeli u jednoj kući sa odvojenim spavaćim sobama, kao što je Lu i planirala.
Čini se da je njhov odnos zaista ostao platonski, ali strasti su nezaustavljivo kipele. Niče je od nje zahtevao bezgraničnu odanost, pažnju i učešće u svakoj njegovoj misli i ideji. Salome se bunila: to je bio brutalni nasrtaj na njenu individualnost. Zategnutost i napetost između njih dvoje je rasla, a sve je začinila i Ničeova sestra koja nikako nije volela Lu. I usledio je bolan raskid s neutešnim Ničeom. To je pak utrostručio njegovu stvaralačku snagu: u to vreme on je dopisao drugi deo “Zaratustre “ u kojem su primetna osećanja odbačenog muškarca.
Lujza je ostala i dalje sa Rejom, i dalje u platonskom odnosu.
Brak bez seksa
Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karlom Andreasom, univerzitetskim predavačem, ekspertom za istočne jezike. Andreas, kao i mnogi njegovi prethodnici, bio je potpuno omađijan Lujzom. Da bi je ubedio da se uda za njega, pokušao je da povredi sebe. Tada 25-godišnja Lujza Salome pristaje da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikada ne stupi s njim u intimne odnose. Po svedočenju mnogih biografa, za 43 godine njihovog braka taj uslov nije nijedan jedini put bio narušen.
Godine 1892. Lu Salome pravi veliku promenu u svom životu – ipak je rešila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao Nemac Gerog Ledebur. Nadahnuta tim novim iskustvima, ona počinje da objavljuje knjige, među kojima je i „Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvaralaštva“, dok u knjizi “Erotika” Salome istražuje prirodu emotivne sfere života.
Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pesnikom Rajnerom Marijom Rilkeom. Među njima su se razbuktale ljubavne strasti i zajedno putuju po Rusiji. Neko vreme je Rilke, kao što su to činili i drugi zaljubljeni u Lu, živeo s njom u Andreasovoj kući. Međutim, nakon četiri godine i on počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubeđujući je da se razvede. Tad su se Lu i Rilke rastali, ali ostali su dobri prijatelji do njegove smrti 1926..
U simbolično vreme, Lu i Re pozivaju Ničea da se pridruži njihovom zajedničkom životu, pa tako u različitim sobama, u istoj komuni, bez intimnih odnosa, spavali su Niče, Lu i Pol Re.
Ipak, u njemu su se preplitala osećanja ljubavi i zbunjenosti. Tako je i fotografiju na kojoj su njih troje pomenuo jednom, ali "diskretno", kada je rekao kako ne treba zaboravljati bič, kada su u pitanju žene.
Bilo je tu stvari koje nisu pasale ni samoj Lu i kojima se ona oštro protivila. Navodno je Niče tražio njenu odanost, ali i da zajedno rade na idejama i mislima, što je ona smatrala ograničavanjem slobode - njoj najbitniji pojam.
U jednom trenutku, zbog putovanja njihovog cimera Rea, ostaje sam sa Lu. Tada joj ponovo predlaže brak, ali ga je ona ponovo odbila. Tada se taj poraz odrazio na njegovo pisanje, pa se u drugom delu "Tako je govorio Zaratustra" može primetiti ta "ranjivost" i bes odbjenog muškarca, kako neki kritičari navode.
Ničeova sestra Elizabet nije bila srećna zbog situacije sa Lu i smatrala je da je ona loša po Ničea, pa je intervenisala da se Niče što pre povuče iz te "akademske komune". Ovo pak nije pošlo tako lako za rukom, a uoči tih pokušaja, ovaj trojac donosi odluku da počne da putuje i traži novu lokaciju za njihovu komunu. Nakon dolaska u Lajpcig u oktobru 1882, njih troje su proveli nekoliko nedelja zajedno. Međutim, sledećeg meseca Re i Lu su se rastali od Ničea, odlazeći u Stib bez ikakvih planova da se ponovo sretnu. Niče je ubrzo pao u period duševne muke, iako je nastavio da piše Reu, pitajući ga: "Viđaćemo se s vremena na vreme, zar ne?", kako piše "Wikipedia.org"
U kasnijim optužbama, Niče je za svoj nespeh okrivio pokušaje da se dodvori Lu, ali je okrivio i Lu i Re.
Prvi muškarac kog nije mogla da odbije, ali samo iz jednog razloga
Pol Re i Lu odlaze u Berlin, gde su još neko vreme živeli po navici, a onda je Lu upoznala Fridriha Karla Andreasa, profesora lingvistike.
Kao i svi dotad, u prvi mah je "pao" na šarm mlade filozofkinje, te joj je nakon nekoliko meseci ponudio brak. Ona ga je, na veliko iznenađenje, odbila, ali Andreas je bio nešto uporniji od drugih. Zapretio je samoubistvom ako ne bude ušla u brak sa njim, što je Lu veoma uplašilo i - pristala je.
Ali, pravilo je važilo i za njenog supruga - intimni odnos ne postoji. Za naredne 43 godine braka, Andreas nijednom to pravilo nije prekršio niti je pokušao da zloupotrebi bilo kako njenu nežnu stranu.
A kako bez Frojda...
Ipak, brak je protekao tolike godine, ali ne samo u dvojcu, jer je Lu upoznavala zanimljive likove, kojima je dozvoljavala da se upletu u njnenu bračnu zajednicu. Tada je, negde na polovini svog braka, odlučila da počne da eksperimentiše sa intimnim odnosima. Dugi niz godina imala je aferu sa piscem Rajnerom Rilkeom, ali i Džordžom Ladeburom, Viktorom Toskom, a kasnije i čuvenim Sigmundom Frojdom.
Frojd ju je gledao kao enigmu, a iako su se oboje ozbiljno bavili psihoanalizama, Lu ga je uveliko oduševljavala. Bila mu je omiljena učenica, a priče o njihovoj romansi je uveliko kružila. To je naišlo i kao potvrda, kada joj je Frojd udelio jedan od četiri prstena, koji daje samo "posebnim učenicama". Ne, to nije bio poziv za brak.
Po dogovoru, imala je potpunu finansijsku nezavisnost od supruga, zbog čega je takođe postavila standard mnogim ženama. Godine 1930. postaje udovica.
Lu Salome je preminula 1937. godine u 76. godini od otkazivanja bubrega.
Njena misao je kombinovala frojdovsku psihoanalizu sa Ničeovom filozofijom, a njene studije su se uglavnom zasnivale na narcizmu i ženskoj senzualnosti, što je predstavljala i knjigama poput "Erotika".
Ovo je žena koja je živela svoj život sa izuzetnom slobodom, izvan onoga što je bilo uobičajeno u to vreme. Bila je primer slobodne žene 20. veka, a bila je dama koju je svako želeo, a niko imao nije.
(Stil/Ona.rs)
