Iso Lero Džamba, omaleni Dorćolac najhrabrijeg srca, kako su ga svi opisivali, obeležio je jedno vreme u Beogradu i po dobru i po zlu. Mada je bio deo kriminalnog sveta i zbog svojih nedela završavao u zatvorima u raznih državama, voleli su ga i opaki momci, ali i običan svet, jer njegov duh je bio neverovatan.
– Iso Lero Džamba je bio možda najsrčaniji čovek u Beogradu. Nije imao neku fizičku snagu. Bio je pravi onaj beogradski kriminalac. Dorćolac. Nije imao mnogo potrebe da putuje. On je ovde od malena sam za sebe stvarao. Stanovali smo u istoj ulici. Iso Lero je jedan od retkih Roma koji je uspeo od sedamdesetih pa do današnjih dana da ostane upamćen kao simbol jednog vremena i simbol hrabrosti o kojoj su govorili najjači ljudi poput Ljube, Giške, čika Ćire… Od malih nogu sam ga znao, popne me na ramena, pa me vodi na ciganske svadbe. Ostao mi je baš u prijatnom sećanju – rekao je Milorad Tomić Toša, nekadašnji pripadnik obezbeđenja mnogih poznatih beogradskih klubova, za YT kanal "Balkan info".
Džamba je rođen 10. juna 1953. godine, odrastao je u Dobračinoj ulici na Dorćolu u veoma siromašnoj romskoj porodici. Delio je dvorište sa legendarnim pevačem Džejem Ramadanovskim koji mu je bio brat od tetke. Boreći se za bolje uslove za život, jer nisu imali ni za osnovnu egzistenciju, upadali su u razne nevolje.
Naime, Iso je počelo da se bavi kriminalom od malih nogu. Već 1976. godine završio je u Centralnon zatvor u Beogradu zbog otimanja tašni i tuče na Beogradskoj autobuskoj stanici. Međutim, ni tamo nije imao mira, te je naučio ceo Krivični zakonik i potom je pružao pravne savete drugim zatvorenicima. Takođe, nisu mi bile ni strane batine od čuvara zbog njegove buntovne prirode, a često je bio nasilan prema silovateljima i homoseksualcima.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Džambo je kao i većina kriminalaca sa prostora Jugoslavije činio prestupništva u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, ali ne i u SFRJ. Bio je u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, da mi se potom sprijateljili dok su bili u zatvoru u Italiji.
Intrigantni odnos sa Arkanom
Istorija sukoba između Džamba i Arkana potiče, kako su naveli oni upućeni u okršaje devedesetih, iz Kazneno-popravnog doma za maloletnike u Valjevu. Jedina poznata tuča koju je Željko Ražnatović imao u životu navodno je bila upravo sa Lerom koji je tada pobedio u duelu, ostavivši Arkanu ožiljak na licu. Navodno, Ceci muž je tada prošao kao kao bos po trnju, ali Isi do nije zaboravio.
Misteriozni nestana i jeziva smrt
Džamba je nestao 23. septembra 1992. godine. Poslednji put viđen je u ranim jutarnjim časovima ispred nekadašnje kockarnice "London" na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana, posle tuče na šestom spratu Beograđanke. Njegovo telo do danas nije pronađeno, a spekulacije o tome šta se zapravo desio su brojne.
Naime, Iso je pripit došao u kockarnicu koju je tada obezbeđivala agencija "Delije", a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim momcima na vratima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je sliku komandanta Srpske dobrovoljačke garde.
Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su ga. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, tvrdi ona, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Džambu.
Još uvek se na ulici prepričava da je gomila Arkanovih Delija/Tigrova među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla do smrti Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut gde su ga uzidali u temelje Pejine benzinske pumpe.
Međutim, postoji i drugi scenario koji se prepričava po kuloarima već više od tri decenije. I Gojak i Arkan su se tih dana kleli da oni nemaju nikakve veze sa Džambinim nestankom.
Vukašin Gojak, koji je bio šef obezbeđenja, po sopstvenom priznanju tada je naglasio da je prvi udario pripitog Lera.
- Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposbio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu - pričao je Gojak, tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom nakon incidenta.
U javnosti se, međutim, i dalje verovalo da "tu nisu čista posla".
- Zna se kako je završio. Nema šta tu mnogo da se mistifikuje. Meni je osoba koja je radila u kockarnici rekla da je onaj lift u koji su uveli Džambu bio do članaka u krvi! Kad su ga uveli u lift, tako su ga izbombardovali, da je već tu iskrvario. Posle sam čuo da je Željko hteo da mu pomogne. Hteo je da ga prevezu u Erdut kako bi mu tamo doktor pomogao pošto nije mogao u Beogradu to da uradi. Međutim, kad su ga odveli tamo, već je bio mrtav. Ja bih voleo da verujem da je to tako i da je Željko hteo da mu pomogne. Nije tačno da su Džambu zazidali u neki temelj. Raskomadan je i zakopan na različitim mestima. Tako je završio čuveni Iso Lero Džamba i zato Dorćolci ne vole Ražnatovića – ispričao je Toša.
Tokom kampanje povodom izbora za savezne poslanike u Veće građana Savezne skupštine SRJ decembra 1992. godine, Vojislav Šešelj je tvrdio da je Željko Ražnatović Arkan planirao ubistvo Džamba. Navodi se da su Arkan i Džamba imali nesuglasice, kada je Džamba navodno pucao u Arkanovu fotografiju u restoranu „Zona Zamfirova” u Beogradu. Prema Informativnoj službi emitovanja, Džamba je pripadao nizu ubijenih kriminalaca u Srbiji, koji su imali nedostatak podrške u policiji. Vukašin Gojak koji je optužen za ubistvo Džamba ubijen je iz snajperske puške 1997. godine.
Ubistva iz snajperske puške do tada su bila praksa koja se koristila u crnogorskom podzemlju. Iste godine kada je ubijen Gojak u Budvi su po istom scenariju ubijeni Saša Labović i Đorđije Minja Bećir, a njihove ubice i naručioci nisu pronađeni. Beogradski mediji su tada izveštavali da je "crnogorski recept" očigledno zaživeo i na "beogradskom asfaltu".
Snajper iz koga je još uvek nepoznati ubica ispalio jedan hitac u Gojaka dok je sedeo u svom dzipu "micubisi pajero" parkiranom ispred diskoteke "Ritz", pronađen je iste večeri u obližnjem šumarku. Ubica je, kako se pretpostavljalo, čekao Gojaka u zasedi puna dva sata koliko je ovaj bio u svom lokalu, a onda je hladnokrvno pucao sa udaljenosti od tridesetak metara. Hitac je probio staklo na džipu i pogodio Gojaka u predelu vrata.
Boemska duša
Grešnika sa beomskom dušom voleli su i glumici i pevači, ali i opasni Momci. Znao je nekad da najdublje emocije prenese na papir, a stihove otpevao čuveni Džej Ramadanovski, koji nas je iznenada napustio pre tri godine.
Baladu "Teško je živeti" Iso je napisao u zatvoru, a krije njegovu isitinitu priču i nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Smatrao je da može da je donese pravi način jedino njegov bratod tetke specifičnim glasom, tako je i bilo - numera je postala vanremenski hit koji je obeležio Džejevu karijeru. Osim nje, oživeo je i Isinu pesmu Žuta ruža / To je žena mojih snova, koji je objavio na albumu "1, 2".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
