Ne tako davno, jedna od mojih bliskih prijateljica podelila je sa mnom vesti koje su je potresle. Doktor joj otkrio je dva mala tumora u predelu mozga i predložio operaciju ili višemesečno praćenje pod nadzorom specijalista.
Začuđujuće, odlučila je da sačeka i da ne sazna ništa više o svom zdravstvenom stanju do februara.
Upitao sam je zašto odbija hiruršku intervenciju, ali njen odgovor nije bio potpuno obrazložen. Razumeo sam da takve odluke često proizlaze iz straha, ali ona je pomenula da ima mnogo planova u narednim mesecima, od kojih će većina zahtevati značajna finansijska sredstva. Raduje se skupim putovanjima i velikim kupovinama. Nekako, ovo mi je zapravo imalo smisla.
Ona je oduvek bila posvećena upravljanju svojim finansijama, a to je nešto što i sam razumem.
Teorija kaže da ljudi koji su skloni finansijskoj kompulziji koriste kupovinu kao način da pobegnu od straha od smrti i poboljšaju svoje emotivno stanje. Ovaj koncept podržava i naučno istraživanje.
Jedna studija objavljena u Journal of Consumer Affairs bavila se efektima kupovine na ljude kojima je dato dovoljno vremena da razmisle o sopstvenom scenariju smrti.
U istraživanju su učestvovale dve grupe: ljude skromnih potrošačkih navika i one sa izraženom sklonosti ka materijalističkom pristupu životu.
Obe grupe su zatim napisale svoja osećanja o sopstvenoj smrti i opisale šta misle da će se dogoditi kada umru. Nakon toga, ispunile su anketu koja ih je pitala da li bi obavile određene kupovine.
Rezultati su pokazali da štedljive osobe nisu koristile smrt kao izgovor za trošenje novca. Zapravo, većina onih koji su već bili skloni impulzivnom trošenju odlučili su se da iskoriste priliku "Umirem, ali još uvek mogu sve ovo da iskoristim", koristeći kupovinu kao vrstu emocionalne terapije za suočavanje sa neizbežnim odlaskom.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
